Milan Spaić : Bol.rs

Postavi pitanje ovom stručnjaku
Doc. dr sc. med. Milan Spaić
Neurohirug


Obrazovanje:
  • Medicinski fakultet u Sarajevu, 1985. godine
  • Specijalizacija iz neurohirurgije, 1996. godine, Vojnomedicinska akademija u Beogradu


Magisterijum:
  • Tema: Kliničkoelektrofiziološke karakteristike hroničnog posttraumatskog spinalnog bolnog sindroma, 2000. godine, Vojnomedicinska akademija u Beogradu
Doktorat:
  • Tema: Lečenje neurogenog bola DREZ operacijom, 2002. godine, Vojnomedicinska akademija u Beogradu
Stručna usavršavanja i edukacije:
  • Duke University Medical Centre, Duram, Severna Karolina (SAD), 1998. godine
  • AANS/CNS Section on Neurotrauma: J. Douglas Miller Travelling Fellowship Award, Toronto, Kanada, 2004. godine
  • Neurotrauma Fellowship, Toronto, Kanada, 2006-2007. godine
Publicistička delatnost:
  • Objavio 43 rada u inostranim i domaćim stručnim časopisima i zbornicima radova kongresa i simpozijuma
Posebna interesovanja:
  • Hirurgija bola
  • Spinalna hirurgija
  • Hirurgija intrakranijalnih tumora
Trenutno zaposlen na neurohirurškom odeljenju KBC u Zemunu. Obavlja posao koordinatora za transplantaciju organa u KBC Zemun.

Blogovi ovog stručnjaka


Presecanje puteva za bol

Iako je svaka priča o hirurškim zahvatima po pravilu odbojna, naročito ako oni nose i određene rizike, pacijenti sa teškim i upornim hroničnim bolovima, kao i njihova porodica i prijatelji, ponek… Više
Organi

Dokle je Srbija stigla na polju transplatacije organa?

Transplantacija organa je manje medicinski, a više organizacijski problem. U Srbiji je to naročito izraženo, pa imamo paradoksalnu situaciju da hirurzi čak ne mogu da primene znanje koje imaju ili… Više
Hirurzi - operacija

Transplatacija – kultura darivanja organa

Statistički gledano, mnogo je veća mogućnost da dođemo u situaciju da nam zatreba organ, nego u situaciju da ga darivamo. To je samo jedan od razloga zašto je priča o kulturi darivanja organa izuz… Više

Pitanja na koje je ovaj stručnjak odgovarao:


Pitanje postavlja: Branko

Postovani,vec par dana imam neku malaksalost tj blagu vrtoglavicu na momente i cudan neki osecaj u potiljku i vratu..Inace imam problema sa vratom,pri spavanju sam stekao losu naviku da dosta podignem jastuk pa me zbog toga boli i vrat i ledja,da

Pročitaj celo pitanje
Pitanje postavlja: Mirko

Moj otac ima snimak magnetne rezonance sa izvestajem radiologa koji glasi: glasi U visini IV prostora L3/L4 vidi se ekstruzija diska dorzocentralno paracentralno levo sa transligamentarnim probojem,kompresijom sadrzaja duralne vrece i

Pročitaj celo pitanje
Pitanje postavlja: buda

Da li se radi operacija osteofita na vratnom delu kicme na korpusima C3,4,5,6 ako su uzrok disfagije i da li sme da se radi gastroskopija? unapred hvala

Pročitaj celo pitanje
Pitanje postavlja: Barba

obracavam se povodom problema koji imam sa ledjima. Naime u zadnje vrijeme sam provela za racunarom osjetila sam da me ledja bole ali vjezbe lagane i setnju to je prestalo. Prije par dana sam pokisla i noge su mi bile mokre, kada sam dosla kuci

Pročitaj celo pitanje
  • Reklama

    Pitajte stručnjaka
  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

    Bitka za bebe
  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.