Stariji čovek sa bolom u leđima

Bole vas leđa? Obavezno pročitajte!

Da li bol u leđima obavezno zahteva mirovanje? Šta ako vas budi tokom noći? Da li pomažu masaže i kreme? Koji lekovi pomažu? Kako da prepoznate trenutak kada se zbog bola u leđima morate javiti lekaru? Gotovo da nema odrasle osobe koja nije imala makar jednu epizodu bola u leđima. On može biti uzrokovan degeneracijom diskusa, diskus hernijom, spinalnom stenozom, istegnućem mišića (miofascijalni sindrom) i mnogim drugim oboljenjima i povredama. Međutim, u čak oko 85% slučajeva, ne može se odrediti jasan uzrok ovog bola, čak ni primenom sofisticiranih dijagnostičkih procedura, kao što su skener ili magnetna rezonanca. U većini slučajeva, bol prolazi spontano, bez bilo kakve terapije. Ređe, bol prelazi u hronični, kada zahteva dodatne preglede i stručnu pomoć. Naime, pacijenti sa hroničnim bolom u leđima suočavaju se sa znatno sniženim kvalitetom života. Bol u leđima ne zahteva mirovanje! Jedna od češćih zabluda u vezi sa bolom u leđima jeste da vas obavezuje na mirovanje. Većina lekara slaže se, naime, da mirovanje duže od 48 časa nema smisla, te da čak može biti i kontraproduktivno. Neaktivnost može uzrokovati depresiju, povećati mogućnost zgrušavanja krvi u venama nogu, oslabiti mišiće… Zbog toga se posle pojave bola u leđima treba aktivirati što je […]

Signal

TENS – zatvaranje vrata za bol

TENS, lečenje bola strujom, koncept je koji na prvi pogled može zvučati odbojno. Ipak, principi funkcionisanja nervnog sistema na kojima se on zasniva neverovatno su jednostavni, ujedno i fascinantni. Transkutana električna nervna stimulacija (TENS) je neinvazivna metoda za lečenje različitih bolova. Ako ga banalizujemo, TENS se zasniva na činjenici da informacija o bolu do mozga stiže sporije, “sa manjim prioritetom”, nego informacija o dodiru. Stimulišući čulo dodira ponavljanim, bezbolnim i bezbednim električnim impulsima, TENS suštinski “bombarduje” mozak informacijama o dodiru, toliko da on više ne može adekvatno da primi i obradi informaciju o bolu. Zato pacijenti sa različitim bolnim stanjima mogu da osete znatno olakšanje u toku tretmana TENS-om. Osim tega, efekat TENS-a u lečenju bola ogleda se i u stimulaciji lučenja endorfina i enkefalina, prirodnih analgetika, kao i u direktnom “opuštanju” nadraženih nerava. Ipak, treba znati da TENS nije primarno, već je pomoćno sredstvo za lečenje bola i ublažavanje bolnih simptoma. Ko stigne brže… Primera radi, mozak možemo uporediti sa jednim haotičnim, širokim autoputem, kojim u svakom trenutku prolazi ogroman broj automobila (signala, informacija). Do tog autoputa vode sporedne račve, jedna šira i jedna uža, preko kojih na njega izlaze novi automobili (signali). Pošto automobili koji prevoze čulo dodira […]

Discus hernia

5 najčešćih pitanja o operaciji diskus hernije

Operacija lumbalne diskus hernije jedna je od najčešćih u neurohirurgiji i odavno se smatra rutinskom. Ipak, pošto se radi o operaciji kičme, pacijenti često imaju veliki strah, te izbegavaju intervenciju i sami sebi narušavaju kvalitet života. Diskus hernija (lumbalna diskus hernija) je pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora u slabinskom delu kičme, pri čemu dolazi do uklještenja nervnog korena i bola u nozi. Na osnovu dugogodišnjeg iskustva u radu sa pacijentima, mogu izdovjiti pet najčešćih pitanja koja pacijenti postavljaju kada im se predoči mogućnost operativnog lečenja diskus hernije. 1. Moram li da se operišem? Diskus hernija se leči konzervativno ili hirurški. Najčešće se počinje sa konzervativnim (lekovi protiv bolova, fizikalna terapija), a hirurškom lečenju se pristupa u slučajevima kada konzervativno ne pruži zadovoljavajući efekat. U većini slučajeva, operacija je nepotrebna, jer se bolovi smanjuju ili prolaze primenom lekova i fizikalnih procedura. Međutim, odluka o operaciji diskus hernije se donosi na osnovu kliničkog stanja, tj. na osnovu tegoba koje pacijent oseća. Što su tegobe izraženije i dugotrajnije, odnosno što više remete normalan svakodnevni život, veća je i potreba za operacijom. Dakle, izraženost nalaza (“veličina” diskus hernije) na magnetnoj rezonanci, nije merilo na osnovu kojeg se postavlja indikacija za operaciju. Postoje slučajevi gde […]

Tendinitis

Bolovi usled rada na računaru – zašto nastaju i kako ih lečiti

Iako nam moderan način života nameće svakodnevni rad na računaru, mi nismo stvoreni za to. Dugotrajno sedenje ispred ekrana može izazvati odgovarajuća, relativno ozbiljna oboljenja, praćena veoma jakim bolom i narušavanjem kvaliteta svakodnevnog života. Ovakva oboljenja nastaju kao posledica ponavljanih pokreta ili prinudnog (neprirodnog) položaja tela. Jednostavno, priroda za nas nije predvidela ovakve aktivnosti, što sa sobom vuče određene posledice. Najčešće su to bolovi u šaci (naročito kažiprstu i korenu šake), te bolovi u leđima i vratu. Zašto nastaju bolovi kod ponavljanih pokreta? Svi pokreti u telu praćeni su trenjem, usled čega dolazi do mikroskopskog oštećenja tkiva. U normalnim okolnostima, nakon završenog pokreta, organizam veoma brzo regeneriše nastalo oštećenje. Međutim, u situacijama kada se odgovarajući (isti) pokreti stalno ponavlajaju u dužem periodu, organizam nema vremena za oporavak. Dolazi do gomilanja mikroskopskih oštećenja, što na kraju dovodi do lokalnog zapaljenja i bola. Ovakvim oboljenjima se pridaje dosta pažnje u razvijenim zemljama, pa ćete na svakoj tastaturi i mišu poznatijeg proizvođača naći adekvatno upozorenje. Inače, na zapadu se oboljenja ovog tipa najčešće opisuju skraćenicom RSI (Repetitive strain injury) ili RMI (Repetitive motion injury). Najčešće oboljenje ponavljanih pokreta je tendinitis, tj. zapaljenje tetiva. Tetiva je čvrsto vezivno tkivo u obliku vrpce, preko kojeg […]

  • Reklama

    Pitajte stručnjaka
  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

    Bitka za bebe
  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.