Blogovi listaj : Bol.rs

Muškarac sa jakom glavoboljom

Glavobolje kod šloga i aneurizmi mozga

Specijalista za bol će vam reći da su glavobolje, iako neprijatne, uglavnom bezopasne. Međutim, određene glavobolje su uzrokovane veoma ozbiljnim oboljenjima krvnih sudova mozga i njih je neophodno blagovremeno prepoznati! Glavobolja spada u najčešće simptome u medicini. Na sreću, u oko 90 odsto slučajeva radi se o primarnim glavoboljama (tenzione glavobolje, migrena), koje su oboljenja sama za sebe, ali su dobroćudnog karaktera, odnosno nisu znak prisustva bilo kakvih ozbiljnijih oboljenja. Na tzv. sekundarne glavobolje, koje se javljaju kao simptom (znak) drugih oboljenja, otpada oko 10 odsto ukupnih glavobolja. Međutim, sekundarne glavobolje mogu biti prvi ili vodeći simptom pojedinih ozbiljnih oboljenja, čak i onih koje ugrožavaju život. Zato je razlikovanje primarnih od sekundarnih glavobolja dijagnostički prioritet. Glavobolje usled moždanog udara – šloga Da biste razumeli kako su glavobolje povezane sa moždanim udarom, najpre moramo razumeti sam moždani udar. On može biti ishemijski i hemoragični. Ishemisjki nastaje kada se “začepe” moždane arterije, a samim tim  dolazi do infarkta mozga (odumiranje dela moždanog tkiva usled smanjenog dotoka krvi). Hemoragijski je posledica rupture (pucanja) moždane arterije usled povišenog krvnog pritiska ili slabosti arterijskog zida, a manifestuje se krvarenjem (hemoragija) u moždanom tkivu. Glavobolja usled ishemijskog šloga nastaje istovremeno sa pojavom drugih simptoma infarkta mozga, […]

Sinusi

Bolne posledice oboljenja nosa i sinusa

Glavobolje i bolovi u predelu lica mogu imati zaista širok spektar mogućih uzroka. Jedan od relativno čestih su oboljenja nosa i sinusa, pa je zato potrebno razumeti i prepoznati njihove osnove karakteristike i simptome. Pored trigeminalne neuralgije, cluster glavobolje, migrene, atipičnog facijalnog bola i trigeminalnih autonomnih cefalgija, u predelu lica se mogu javiti i bolovi usled oboljenja nosa i sinusa. Ovi bolovi čine oko 20 odsto svih bolova u licu. Najčešće se radi o akutnim bolovima, koji prolaze sa izlečenjem osnovnog oboljenja. Samo u retkim slučajevima, oni mogu imati hronični karakter. Na osnovu sopstvenog kliničkog iskustva, izdvojio sam oboljenja koja najčešće izazivaju ovakve bolove i zbog kojih se pacijenti u Srbiji često javljaju otorinolaringologu. Bol usled zapaljenja nosa i sinusa Prvi simptomi zapaljenja sinusa (sinuzitisa) su otežano disanje kroz nos, oslabljen miris i sekrecija (curenje) iz nosa. U periodu od oko sedam dana od početka infekcije gornjih disajnih puteva, razvija se slika akutnog zapaljenja sinusa, praćena izraženijim simptomima. To su gnojna sekrecija iz nosa, povišena temperatura, a ponekad i bol u licu i glavobolja. Bol u licu uzrokovan sinuzitisom je jednostran (na strani upale), jak je i udružen sa povišenom temperaturom i zapušenim nosem. Ukoliko je upalom zahvaćen gornjevilični (maksilarni) […]

Signal

TENS – zatvaranje vrata za bol

TENS, lečenje bola strujom, koncept je koji na prvi pogled može zvučati odbojno. Ipak, principi funkcionisanja nervnog sistema na kojima se on zasniva neverovatno su jednostavni, ujedno i fascinantni. Transkutana električna nervna stimulacija (TENS) je neinvazivna metoda za lečenje različitih bolova. Ako ga banalizujemo, TENS se zasniva na činjenici da informacija o bolu do mozga stiže sporije, “sa manjim prioritetom”, nego informacija o dodiru. Stimulišući čulo dodira ponavljanim, bezbolnim i bezbednim električnim impulsima, TENS suštinski “bombarduje” mozak informacijama o dodiru, toliko da on više ne može adekvatno da primi i obradi informaciju o bolu. Zato pacijenti sa različitim bolnim stanjima mogu da osete znatno olakšanje u toku tretmana TENS-om. Osim tega, efekat TENS-a u lečenju bola ogleda se i u stimulaciji lučenja endorfina i enkefalina, prirodnih analgetika, kao i u direktnom “opuštanju” nadraženih nerava. Ipak, treba znati da TENS nije primarno, već je pomoćno sredstvo za lečenje bola i ublažavanje bolnih simptoma. Ko stigne brže… Primera radi, mozak možemo uporediti sa jednim haotičnim, širokim autoputem, kojim u svakom trenutku prolazi ogroman broj automobila (signala, informacija). Do tog autoputa vode sporedne račve, jedna šira i jedna uža, preko kojih na njega izlaze novi automobili (signali). Pošto automobili koji prevoze čulo dodira […]

Dete sa migrenom

Migrena kod dece – kako je prepoznati i šta raditi

Migrena kod dece je češća nego što se obično misli. Prisutna je kod 5-10 odsto dece školskog uzrasta, a kod roditelja neretko izaziva ogroman strah, često i nepotrebnu paniku. Roditelji moraju da nauče kako da pomognu deci sa migrenom. Deca, međutim, ne umeju da na adekvatan način objasne svoje zdravstvene tegobe, što otežava prepoznavanje migrene. Stoga roditelji dece koja pate od migrenoznih napada moraju biti dodatno edukovani, a ključno je i izbegavanje nepotrebnog straha i panike! Problem je, naime, što napad migrene kod dece, posebno predškolskog uzrasta, često izgleda veoma dramatično: deca plaču, žale se na veoma jaku glavobolju, bleda su, imaju mučninu, povraćaju, žale se na jake bolove u trbuhu, imaju vrtoglavicu… Sve ovo, prirodno, kod roditelja izaziva ogroman strah, a ponekad i paniku. Panika dodano pogoršava stanje (roditelji pomišljaju na mnogo ozbiljnija oboljenja), te sputava roditelje da pomognu detetu. Kako prepoznati migrenu kod dece ? Za početak, slušajte svoje dete, jer ga vi najbolje poznajete. Na osnovu svojih iskustava u radu sa obolelom decom, mogu da kažem ona svoje migrenozne tegobe često opisuju na naizgled neobičan način, banalno, a u stvari najbolje što umeju. Često su to rečenice tipa: „Nešto mi lupa u glavi; kuca mi srce u glavi; bubnji […]

Skener, magnetna rezonanca

Boli me glava – da li treba da brinem o tumoru na mozgu?

Kod pacijenata sa jakom i čestom glavoboljom, sasvim razumljivo, često je prisutan strah od tumora na mozgu. Ipak, nema razloga za nepotrebnu paniku – verovatnoća da je vaša glavobolja uzrokovana tumorom mozga veoma je mala. Zato, obično, prilikom pregleda, pacijentima odmah postavim jedno pitanje: „Da li je osnovni razlog vašeg dolaska glavobolja ili uzrok glavobolje?“. Više od polovine pacijenata odgovora da im je strah od mogućeg  uzroka mnogo veći problem od same glavobolje. Međutim, postavlja se pitanje kolika je zaista verovatnoća da je vaša glavobolja uzrokovana tako ozbiljnim oboljenjem kao što je tumor na mozgu. Kako nastaje glavobolja kod tumora mozga? Svaki odgovor na gornje pitanje iziskuje da prvo razumemo kako uopšte nastaje glavobolja kod tumora na mozgu. Naime, tumor mozga može izazvati glavobolju na jedan od tri načina: – Rastezanjem bolno osetljivih unutarlobanjskih struktura – Pritiskom na moždane (kranijalne) živce – Povećanjem unutarlobanjskog (intrakranijalnog) pritiska Koliko god to čudno zvučalo, sam mozak, tj. moždana masa, ne boli – nema receptore za bol. Zbog toga se, čak, pojedine hirurške intervencije na mozgu mogu raditi u lokalnoj anesteziji. Suprotno tome, moždane opne i zidovi moždanih krvnih sudova, koji su bogato inervisani (protkani živcima), jesu bolno osetljive strukture unutar lobanje. Kada tumor svojim […]

Sex

Seksualna i druge neobične glavobolje

Prema podeli „Internacionalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja. Neke od njih su veoma neobične, barem po nazivima. Da li ste ikada čuli za seksualnu, kašalj ili grom glavobolju? Pre nego što pređem na tzv. neobične glavobolje ponaosob, nije zgoreg da napomenem neke osnovne stvari. Glavobolje se, naime, dele na primarne i sekundarne. Primarne su zasebna oboljenja, a sekundarne, kao što i samo ime nagoveštava, nastaju kao prateći simptom drugih oboljenja. Većina glavobolja spada u primarne, a većina primarnih pripada tenzionim glavoboljama, migreni ili trigeminalnim autonomnim cefalgijama. Međutim, postoji grupa retkih primarnih glavobolja koje se, zbog neobičnog ispoljavanja, ne mogu svrstati ni u jednu od ovih grupa. U podeli „Internacionalnog udruženja za glavobolje”, označavaju se kao druge primarne glavobolje. Međutim, zbog svojih specifičnih osobina i okolnosti u kojima nastaju, bolje im pristaje naziv neobične glavobolje. Kašalj glavobolja Glavobolja, koja nastaje isključivo pri kašlju, kijanju, istresanju nosa, plaču i smehu, naziva se kašalj glavobolja. Nastanak ove retke, neobične glavobolje pri uobičajenim fiziološkim radnjama, objašnjava se naglim povećanjem pritiska u lobanji koji je posledica pomenutih aktivnosti. Pošto se može javiti i kao posledica odgovarajućih oboljenja mozga, koja takođe uzrokuju povećanje pritiska u lobanji, kod kašalj glavobolje potrebno je obratiti se […]

  • Reklama

    Pitajte stručnjaka
  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

    Bitka za bebe
  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.