Trudnoća

Antireumatski lekovi u trudnoći

U trudnoći i laktaciji dolazi do brojnih fizioloških promena u organizmu žene. Trudnoća može promeniti tok reumatske bolesti, ali i reumatska bolest, naravno, može uticati na trudnoću. Zato je važno sa oprezom uzimati anireumatske lekove tokom trudnoće i laktacije. Kao što sve trudnice znaju, tokom same trudnoće poželjno je maksimalno izbegavati primenu lekova uopšte. Isto je i sa antireumatskim lekovima. S druge strane, period laktacije (dojenja) sam po sebi ne utiče posebno na manifestaciju postojećih reumatskih bolesti, ali postoji opasnost izlučivanja antireumatskih lekova preko majčinog mleka i eventualnog toksičnog dejstva na bebu. No, krenimo redom… Trudnoća na reumatske bolesti može da utiče na nekoliko načina. Može da: 1. Komplikuje postojeće reumatske bolesti Kod trudnica koje imaju reumatsku bolest, može doći do komplikacija, odnosno odgovarajućih sistemskih promena koje se i inače javljaju u težim oblicima bolesti. Najčešće se komplikuju bolesti iz grupe sistemskih zapaljenjskih oboljenja vezivnog tkiva – može doći do zgrušavanja krvi u dubokim venama (tromboza i tromboembolija), kao i progresivnog otkazivanja bubrega. Dakle, radi se čak i o promenama potencijalno opasnim po život. 2. Izaziva vraćanje (recidiv) bolesti U nekim slučajevima, reumatske bolesti mogu biti potpuno sanirane, tako da je žena na početku trudnoće praktično zdrava. Međutim, trudnoća može […]
Signal

TENS – zatvaranje vrata za bol

TENS, lečenje bola strujom, koncept je koji na prvi pogled može zvučati odbojno. Ipak, principi funkcionisanja nervnog sistema na kojima se on zasniva neverovatno su jednostavni, ujedno i fascinantni. Transkutana električna nervna stimulacija (TENS) je neinvazivna metoda za lečenje različitih bolova. Ako ga banalizujemo, TENS se zasniva na činjenici da informacija o bolu do mozga stiže sporije, “sa manjim prioritetom”, nego informacija o dodiru. Stimulišući čulo dodira ponavljanim, bezbolnim i bezbednim električnim impulsima, TENS suštinski “bombarduje” mozak informacijama o dodiru, toliko da on više ne može adekvatno da primi i obradi informaciju o bolu. Zato pacijenti sa različitim bolnim stanjima mogu da osete znatno olakšanje u toku tretmana TENS-om. Osim tega, efekat TENS-a u lečenju bola ogleda se i u stimulaciji lučenja endorfina i enkefalina, prirodnih analgetika, kao i u direktnom “opuštanju” nadraženih nerava. Ipak, treba znati da TENS nije primarno, već je pomoćno sredstvo za lečenje bola i ublažavanje bolnih simptoma. Ko stigne brže… Primera radi, mozak možemo uporediti sa jednim haotičnim, širokim autoputem, kojim u svakom trenutku prolazi ogroman broj automobila (signala, informacija). Do tog autoputa vode sporedne račve, jedna šira i jedna uža, preko kojih na njega izlaze novi automobili (signali). Pošto automobili koji prevoze čulo dodira […]

  • Reklama

    Pitajte stručnjaka

  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

    Bitka za bebe

  • Popularne ključne reči

    bole ledja bole leđa bol glava boli glava boli koleno boli me glava boli noga boli ruka boli vrat bol ledja bol leđa bol lice bolovi u leđima bol u glavi bol u ledjima bol u leđima bol u licu bol u vratu bol vrat depresija diskus hernija glavobolja hernia disci kancer koleno lumbalna diskus hernija migrena miofascijalni sindrom mišićni bol mučnina neraspoloženje neuralgija neuropatija povraćanje rak sniženo raspoloženje tenziona glavobolja trne lice trne noga trne ruka trnu ruke tumor utrnula noga utrnule noge vrtoglavica

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.