Blogovi listaj : Bol.rs

Uganuće skočnog zgloba jedna je od najčešćih povreda u sportu

Sve što treba da znate o uganuću skočnog zgloba

Bilo da se radi o rekreativnim sportistima ili mladima koji treniraju neki sport, uganuće skočnog zgloba praćeno otokom i bolom jedna je od najčešćih sportskih povreda. Uglavnom nastaje pri doskoku ili prilikom stajanja na stopalo drugog igrača. Teže povrede skočnog zgloba nisu retke ni kod profesionalnih sportista, uprkos korišćenju vrhunske obuće koja štiti zglobove od “izvrtanja”. Inverzione povrede (kada stopalo “ode ka unutra”) čine oko 70-85% svih povreda skočnog zgloba. Do povrede dolazi kada je stopalo položaju sličnom onome koji zauzima stopalo prilikom pritiska papučice za gas u automobilu (tzv. plantarna fleksija) ili kada je stopalo rotirano ka unutra (supinacija). Mehanizam povrede često uključuje doskok ili stajanje na stopalo drugog igrača, što su situacije koje se neretko dešavaju prilikom rekreativnog igranja fudbala i, naročito, košarke. Tako dolazi do istezanja spoljašnje veze skočnog zgloba, u smislu delimičnog ili potpunog prekida ligamenata. Ligamenti uvek “stradaju” sledećim redom (od najslabijih ka jačim):  prednji talofibularni ligament, kalkaneofibularni ligament i zadnji talofibularni ligament. Do povrede unutrašnje veze skočnog zgloba (lig. deltoideum) dolazi prilikom forsiranog napinjanja zgloba kada je stopalo rotirano ka spolja (forsirana everzija zgloba). Ove povrede su veoma retke, pa se kod njih treba javiti lekaru radi odstranjivanja sumnje u prateće povrede, poput preloma kostiju. […]

Grip

3 najveće zablude o prehladi

Prekomerno utopljavanje, izbegavanje izlaska napolje po hladnom vremenu, izbegavanje sladoleda, hladnih napitaka, panični strah od promaje… Da li su ovo mitovi ili zaista najbolji načini za prevenciju prehlade? Retko ko “progura” zimu bez prehlade, virusne infekcije gornjih disajnih puteva. Ona započinje bolom u grlu, nakon čega se javljaju dosadno curenje i zapušenost nosa, kijavica, kašalj, promuklost i glavobolja, a ponekad i povišena temperatura. Prehlada prosečno traje pet do sedam dana, a u retkim slučejevima, posebno kod dece, infekcija se može proširiti na sinuse ili uho. U redu, ovo su neke osnovne činjenice o prehladi, koje verovatno svi već znamo. Ipak, u našem narodu su prisutne brojne zablude u vezi s prehladom. Na primer, roditelji često “maltretiraju” decu, terajući ih da se prekomerno utopljavaju, ne izlaze po hladnom vremenu ili ne jedu sladoled, sve u strahu od prehlade… Šta je istina? Zabluda 1 – zimi se prehlada širi jer je hladno Jedna od čestih zabluda jeste da se prehlada javlja isključivo zimi i da hladnoća sama po sebi vodi njenom nastanku. Naravno, apsolutno je tačno da se prehlade znatno češće javljaju zimi nego tokom drugih godišnjih doba, ali temperatura nema direktne veze s tim! Osim toga, zimi je vazduh suv, posebno u […]

Trudnoća

Antireumatski lekovi u trudnoći

U trudnoći i laktaciji dolazi do brojnih fizioloških promena u organizmu žene. Trudnoća može promeniti tok reumatske bolesti, ali i reumatska bolest, naravno, može uticati na trudnoću. Zato je važno sa oprezom uzimati anireumatske lekove tokom trudnoće i laktacije. Kao što sve trudnice znaju, tokom same trudnoće poželjno je maksimalno izbegavati primenu lekova uopšte. Isto je i sa antireumatskim lekovima. S druge strane, period laktacije (dojenja) sam po sebi ne utiče posebno na manifestaciju postojećih reumatskih bolesti, ali postoji opasnost izlučivanja antireumatskih lekova preko majčinog mleka i eventualnog toksičnog dejstva na bebu. No, krenimo redom… Trudnoća na reumatske bolesti može da utiče na nekoliko načina. Može da: 1. Komplikuje postojeće reumatske bolesti Kod trudnica koje imaju reumatsku bolest, može doći do komplikacija, odnosno odgovarajućih sistemskih promena koje se i inače javljaju u težim oblicima bolesti. Najčešće se komplikuju bolesti iz grupe sistemskih zapaljenjskih oboljenja vezivnog tkiva – može doći do zgrušavanja krvi u dubokim venama (tromboza i tromboembolija), kao i progresivnog otkazivanja bubrega. Dakle, radi se čak i o promenama potencijalno opasnim po život. 2. Izaziva vraćanje (recidiv) bolesti U nekim slučajevima, reumatske bolesti mogu biti potpuno sanirane, tako da je žena na početku trudnoće praktično zdrava. Međutim, trudnoća može […]

Osteoporosis

Osteoporoza – tihi kradljivac kostiju

Pretpostavlja se da će u budućnosti osteoporoza predstavljati sve veći medicinski i društveno-ekonomski problem. Ne samo što može da ima pogubni uticaj na kvalitet života starijih ljudi, već oni mogu postati i „teret“ svojoj neposrednoj okolini i zdravstvenom sistemu. Osteoporoza je metabolička bolest kostiju koja rezultuje smanjenom koštanom masom. Time opada kvalitet kostiju, koje postaju podložnije prelomima. Usled osteoporoze, kosti mogu toliko oslabiti da se prelomi ne dešavaju samo pri dramatičnim padovima, već i kao posledica bezazlenijih, svakodnevnih životnih radnji i pokreta. Čovek, naročito dok je mlad, kvalitet svojih kostiju uzima zdravo za gotovo i ne razmišlja puno o tome. Međutim, treba imati u vidu da je telo bez jakih kostiju isto što i građevina bez dobre armature. Uz to, osteporoza uopšte nije toliko retka da o njoj ne treba razmišljati već u „najboljim godinama“. Približno 10 odsto celokupne ljudske populacije ima osteoporozu, pri čemu je ona znatno češća kod žena. Procenjuje se da jedna od četiri žene i jedan od osam muškaraca starijih od 50 godina boluje od ove bolesti. Zašto je osteoporoza „podla”? Prelomi kostiju mogu biti naročito opasni i komplikovani u starijoj životnoj dobi, i zbog njih se starijim ljudima praktično neprovatno narušava kvalitet života. Često mogu […]

Tendinitis

Bolovi usled rada na računaru – zašto nastaju i kako ih lečiti

Iako nam moderan način života nameće svakodnevni rad na računaru, mi nismo stvoreni za to. Dugotrajno sedenje ispred ekrana može izazvati odgovarajuća, relativno ozbiljna oboljenja, praćena veoma jakim bolom i narušavanjem kvaliteta svakodnevnog života. Ovakva oboljenja nastaju kao posledica ponavljanih pokreta ili prinudnog (neprirodnog) položaja tela. Jednostavno, priroda za nas nije predvidela ovakve aktivnosti, što sa sobom vuče određene posledice. Najčešće su to bolovi u šaci (naročito kažiprstu i korenu šake), te bolovi u leđima i vratu. Zašto nastaju bolovi kod ponavljanih pokreta? Svi pokreti u telu praćeni su trenjem, usled čega dolazi do mikroskopskog oštećenja tkiva. U normalnim okolnostima, nakon završenog pokreta, organizam veoma brzo regeneriše nastalo oštećenje. Međutim, u situacijama kada se odgovarajući (isti) pokreti stalno ponavlajaju u dužem periodu, organizam nema vremena za oporavak. Dolazi do gomilanja mikroskopskih oštećenja, što na kraju dovodi do lokalnog zapaljenja i bola. Ovakvim oboljenjima se pridaje dosta pažnje u razvijenim zemljama, pa ćete na svakoj tastaturi i mišu poznatijeg proizvođača naći adekvatno upozorenje. Inače, na zapadu se oboljenja ovog tipa najčešće opisuju skraćenicom RSI (Repetitive strain injury) ili RMI (Repetitive motion injury). Najčešće oboljenje ponavljanih pokreta je tendinitis, tj. zapaljenje tetiva. Tetiva je čvrsto vezivno tkivo u obliku vrpce, preko kojeg […]

Hronični bol

Lečenje hroničnog bola u Srbiji – koliko zaostajemo za svetom?

Hronični bol, koji traje mesecima ili godinama i značajno narušava kvalitet života pacijenata, raširen je u tolikoj meri da se može govoriti o pravoj epidemiji. Primera radi, u Americi oko 50 miliona ljudi pati od hroničnog bola. To je verovatno razlog zbog čega u SAD postoje najorganizovaniji programi za lečenje hroničnog bola, a u toj zemlji je još 1960. godine osnovana i prva klinika za bol. Danas u Americi postoje 384 akreditovane klinike ovog tipa. U svim zapadnoevropskim i velikom broju drugih zemalja, postoje specijalizovane ustanove za lečenje hroničnih bolova. Ko su specijalisti za bol? Epidemija hroničnog bola je proizvela potrebu za lekarima koji se posebno bave ovom problematikom, takozvanim specijalistima za bol. Pritom, odmah treba razgraničiti da ne postoji zvanična specijalizacija za bol, već se lekari pojedinih specijalnosti, kroz posebne programe, najčešće organizovane od strane nacionalnih ili internacionalnih udruženja za bol, edukuju za lečenje hroničnih bolova kao izolovanog fenomena. Specijalisti za bol su angažovani kao konsultanti u pojedinim medicinskim ustanovoma, ili rade u klinikama za bol, specijalizovanim ustanovama za lečenje svih vrsta hroničnih bolova. Lekari su, pojedinačno, edukovani uglavnom za lečenje pojedinih bolova ili bolova u odgovarajućem delu tela, odnosno za neku specifičnu metodu lečenja bola. Bez obzira na […]

  • Reklama

    Pitajte stručnjaka
  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

    Bitka za bebe
  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.