Blogovi listaj : Bol.rs

Bračni par razgovara sa lekarom

Bol kod operacija se može kontrolisati!

Kada su suočeni sa hirurškom intervencijom – operacijom, jedan od najvećih strahova sa kojima se pacijenti suočavaju jeste bol. Kako je jedan od osnovnih zadataka lekara da svog pacijenta oslobodi bola, tako anestiziolozi prilikom operacija moraju da razumeju strahove i želje svojih pacijenata. Bol je prirodni fenomen koji upozorava na postojeće ili preteće oštećenje tkiva. U toku hirurške intervencije, povreda tkiva je neizbežna, a samim tim i bol koji usled te povrede nastaje. Međutim, ovaj bol, koji nazivamo intraoperativnim bolom, i te kako je moguće predvideti i kontrolisati. Činjenica da je intraoperativni bol moguće predvideti i kontrolisati u znatnoj meri rasterećuje pacijente suočene sa operacijom, koji su ionako u veoma stresnoj situaciji. Nastanak intraoperativnog bola Bol u toku operacije nastaje kao posledica oštećenja tkiva izazvanog hirurškim rezom. U predelu operativne rane, rez se pretvara u električni (bolni) signal, koji se preko perifernih nerava i kičmene moždine prenosi do moždane kore, gde se formira konačni osećaj bola. Reakcija na bol je individualna i svaki ga čovek doživljavana svoj način. To je posledica složenih bioloških, emocionalnih, psiholoških i socijalnih faktora. Jedan od osnovnih zadata lekara je osloboditi čoveka od bola. Savremena terapija bola podrazumeva individualni pristup pod sloganom: „jedna mera, jedan pacijent”. […]

Magnetna rezonanca

Upoznajte magnetnu rezonancu

Magnetna rezonanca je veoma moćno sredstvo u dijagnostici mnogih oboljenja, a samim tim i u dijagnostici hroničnih bolnih stanja. Uz to, dijagnostički pregled na ovom aparatu je bezbolan i potpuno neškodljiv. Zapravo, magnetna rezonanca (MRI) je metoda koja omogućava vrlo preciznu vizualizaciju struktura unutar lobanje, kičmenog stuba, ekstremiteta, kao i u mekim tkivima glave i ostalih delova tela. Jednostavno, jedino pomoću nje lekari mogu da “zavire” u osetljive unutrašnje strukture organizma, te dobiju jasan uvid u oštećenja, tumore, anomalije… Bezbolna, ali ponekad blago neugodna metoda MRI (Magnetic resonance imaging) je metoda bez jonizujućeg zračenja, bezbolna je i neškodljiva, mada ponekad i blago neugodna. Naime, mnogim ljudima koji se izlože ovom pregledu može da smeta jak pulsirajući zvuk, koji jeste neprijatan, ali je ipak podnošljiv. Problem može da predstavlja i sama dužina pregleda, najčešće oko 15-45 minuta, tokom kojih pacijent praktično mora da bude potpuno nepomičan. Ponekad snimanje magnetnom rezonancom zahteva i prethodno intravensko ubrizgavanje kontrasnog sredstva, koje može, mada veoma retko, da izazove neželjene efekte i alergijske reakcije. Postoje dva osnovna tipa aparata za magnetnu rezonancu. Otvoreni koriste permanentne magnete, a zatvoreni se služe magnetnim poljem koje se uspostavlja električnom energijom. Zatvoreni aparati su jačeg polja, uglavnom od 0,5 do […]

Morfin injekcija

Demistifikacija morfina

Morfin je najjači lek protiv bolova, veoma je efikasan i relativno je jeftin. Međutim, u Srbiji se, za razliku od zapadnih zemalja, izuzetno retko upotrebljava. Koji su razlozi za to i jesu li oni opravdani? U zapadnim zemljama, morfin (morfijum) se rutinski koristi za kontrolu umerenih i jakih bolova, kao što su bolovi kod infarkta srca, težih povreda ili malignih oboljenja, kao i kod neuropatskih i postoperativnih bolova. Štaviše, u jedinicama hirurške intenzivne nege, pacijenti pritiskom na taster sami sebi ubrizgavaju odgovarajuću dozu morfina u cilju kontrole postoperativnog bola. Srpski lekari, međutim, neretko izbegavaju morfin. Glavni razlozi za to su strah od navikavanja (zavisnosti), strah od zloupotrebe i strah od teških, potencijalno smrtonosnih komplikacija. Premda se pomenute opasnosti u teoriji ne mogu osporiti, pitanje je da li su takvi strahovi potpuno opravdani u jednom iole uređenijem zdravstvenom sistemu, naročito ako se uzme u obzir koliko primena morfina može olakšati patnje pojedinim pacijentima… Iako ovo jeste kompleksno pitanje, odmah mogu reći da je odgovor negativan! Uz pažljivu kontrolu od strane lekara i faramaceuta, kakva već postoji, kao i uz razumevanje i elementarnu meru zdravog razuma sa strane pacijenata, morfin zaslužuje značajnije mesto u srpskoj medicini. U pitanju je najjači analgetik, koji […]

Presecanje puteva za bol

Iako je svaka priča o hirurškim zahvatima po pravilu odbojna, naročito ako oni nose i određene rizike, pacijenti sa teškim i upornim hroničnim bolovima, kao i njihova porodica i prijatelji, ponekad jedini izlaz mogu naći upravo u hirurgiji. Cilj ovog teksta jeste da demistifikuje hirurgiju bola kao opciju od koje i sami pacijenti i njihovi bližnji često beže usled manje ili više opravdanog straha. Jer, kada im se preporučuju intervencije teških naziva kakvi su anterolateralna hordotomija ili DREZ, a pritom znaju da se rade na kičmenoj moždini, teško im se može zameriti na strahu. Anterolateralna hordotomija i DREZ su hirurške intervencije koje sa sobom nose određene rizike, ali se ipak zasnivaju na jednom u teoriji sasvim jednostavnom principu – presecanju puteva za bol. Iako postoji nekoliko osnovnih tipova operacija koje se rade u svrhu lečenja bola, hirurgija bola se, u užem smislu, svodi upravo na tzv. ablativne operacije, one kojima se presecaju putevi za bol. Šta tačno znači to presecanje? Samim tim, nije teško zaključiti da prekid protoka tih bolnih impulsa, na putu od periferije ka mozgu, predstavlja jedan od mogućih načina kontrole bola. Ako bolni impulsi ne stignu do mozga, ili stignu u znatno manjem broju, osećaj bola se […]

Osteoporosis

Osteoporoza – tihi kradljivac kostiju

Pretpostavlja se da će u budućnosti osteoporoza predstavljati sve veći medicinski i društveno-ekonomski problem. Ne samo što može da ima pogubni uticaj na kvalitet života starijih ljudi, već oni mogu postati i „teret“ svojoj neposrednoj okolini i zdravstvenom sistemu. Osteoporoza je metabolička bolest kostiju koja rezultuje smanjenom koštanom masom. Time opada kvalitet kostiju, koje postaju podložnije prelomima. Usled osteoporoze, kosti mogu toliko oslabiti da se prelomi ne dešavaju samo pri dramatičnim padovima, već i kao posledica bezazlenijih, svakodnevnih životnih radnji i pokreta. Čovek, naročito dok je mlad, kvalitet svojih kostiju uzima zdravo za gotovo i ne razmišlja puno o tome. Međutim, treba imati u vidu da je telo bez jakih kostiju isto što i građevina bez dobre armature. Uz to, osteporoza uopšte nije toliko retka da o njoj ne treba razmišljati već u „najboljim godinama“. Približno 10 odsto celokupne ljudske populacije ima osteoporozu, pri čemu je ona znatno češća kod žena. Procenjuje se da jedna od četiri žene i jedan od osam muškaraca starijih od 50 godina boluje od ove bolesti. Zašto je osteoporoza „podla”? Prelomi kostiju mogu biti naročito opasni i komplikovani u starijoj životnoj dobi, i zbog njih se starijim ljudima praktično neprovatno narušava kvalitet života. Često mogu […]

Organi

Dokle je Srbija stigla na polju transplatacije organa?

Transplantacija organa je manje medicinski, a više organizacijski problem. U Srbiji je to naročito izraženo, pa imamo paradoksalnu situaciju da hirurzi čak ne mogu da primene znanje koje imaju ili su ga stekli u inostranstvu. Program transplantacije organa, podrazumeva se, zahteva potpunu kadrovsku i tehničku osposobljenost za preoperativnu pripremu, transplantacionu hirurgiju, postoperativno praćenje, kao i prepoznavanje i lečenje eventualnih komplikacija. Međutim, osnovni problem je u obezbeđivanju dovoljnog broja organa, ali i u organizaciji u pogledu njihove raspodele, prenošenja u transplantacione centre i presađivanja pacijentima koji ispunjavaju odgovarajuće medicinske i etičke kriterijume. Transplantacija u Evropi U svim evropskim zemljama postoji nedostatak organa za transplantaciju. Međutim, zbog organizovanog sistema, jasno definisanih i poštovanih „pravila igre“, ovaj nedostatak je daleko manje očigledan nego u Srbiji. Smatra se da 25 davalaca na milion stanovnika obezbeđuje odgovarajući kontinuitet transplantacionog programa, bez listi čekanja. U tom pogledu, najdalje je otišla Španija, koja ima 33 davaoca na milion stanovnika. U zemljama koje su se međusobno povezale u jedinstven sistem pod nazivom Eurotransplant (Holandija, Nemačka, Belgija, Austrija, Luksemburg i Slovenija), ima 16 davalaca na milion stanovnika. U Nemačkoj, koja ima 82 miliona stanovnika, postoji 68 koordinatora za transplantaciju. Čak 1.346 bolnica sa jedinicama intenzivne nege, kao i 50 […]

Hirurzi - operacija

Transplatacija – kultura darivanja organa

Statistički gledano, mnogo je veća mogućnost da dođemo u situaciju da nam zatreba organ, nego u situaciju da ga darivamo. To je samo jedan od razloga zašto je priča o kulturi darivanja organa izuzetno bitna za svaku modernu državu. Moralno i etički gledano, transplantacija se bazira na pojedinačnoj i društvenoj svesti o potrebi i značaju uzajamnog darivanja organa. Pošto u različitim zemljama broj davalaca organa zavisi od kulturoloških, religijskih, obrazovnih, političkih, organizacionih i mnogih drugih faktora, jasno je da darivanje organa i programi transplantacije ne zavise isključivo od lekara, bolnica i zdravstvenih sistema, već od celog društva. Transplantacija je danas najefikasniji način lečenja otkazivanja (terminalne insuficijencije) funkcije bubrega, jetre, srca i drugih organa. Međutim, osim toga što je skupa, najveći problem transplantacije je nedovoljan broj organa, tako da su liste čekanja sve duže. Idealan cilj je da presađivanje organa postane uobičajen, svakodnevni, a ne sporadičan i izuzetan način lečenja. Inače, okosnicu uspešnog sistema čini kadaverična transplantacija, bazirana na uzimanju organa od osoba koje su doživele moždanu smrt. Kao koordinatoru za transplataciju u Zemunskom kliničkom centru, moj posao, između ostalog, jeste da širim svest o važnosti kulture darivanja organa. U tom smislu, naročito je važno da javnost bude upoznata sa osnovim moralnim […]

Bakterije

Možemo li da pobedimo superbakterije?

Dok smo, sa velikim uspehom, razvijali antibiotike i uspešno vodili rat protiv njih, nismo ni slutili da bakterije potajno spremaju svoje tajno oružje. One su, na kolektivnom nivou, počele da uče kako da izbegavaju dejstvo svih antibiotika. Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, farmaceutska industrija proizvela je nove antibiotike, toliko moćne da je u jednom trenutku izgledalo kao da je došlo do rešenja za mnoge infekcije. Bilo je, čak, predviđanja da će mnoge bakterije biti u potpunosti iskorenjene. Dogodio se, međutim, jedan veoma zabrinjavajući paradoks. Masovna primena antibiotika, najjačeg oružja protiv bakterija, dovela je do razvoja tzv. „superbakterija“, koje su postale otporne (rezistentne) na gotovo sve primenjivane antibiotike. Kao i svaki oblik života, bakterije su se jednostavno prilagođavale novom okruženju, te na „kolektivnom nivou“ našle način da izbegavaju efekte gotovo svih antibiotika. Samim tim, superbakterije znatno su povećale smrtnost od infekcija. Uzbunu su najpre podigli engleski naučnici, koji su kod 37 pacijenata podvrgnutim hirurškim intervencijama u Indiji i Pakistanu, konstatovali bakterije na koje nije delovao nijedan poznati antibiotik. Kod svih pacijenata izolovane su bakterije koje nose takozvani „gen multirezistencije“, tačnije gen koji bakteriju čini otpornom na sve raspoložive antibiotike. Postoji realna opasnost da se te bakterije prošire u različite krajeve […]

Hronični bol

Lečenje hroničnog bola u Srbiji – koliko zaostajemo za svetom?

Hronični bol, koji traje mesecima ili godinama i značajno narušava kvalitet života pacijenata, raširen je u tolikoj meri da se može govoriti o pravoj epidemiji. Primera radi, u Americi oko 50 miliona ljudi pati od hroničnog bola. To je verovatno razlog zbog čega u SAD postoje najorganizovaniji programi za lečenje hroničnog bola, a u toj zemlji je još 1960. godine osnovana i prva klinika za bol. Danas u Americi postoje 384 akreditovane klinike ovog tipa. U svim zapadnoevropskim i velikom broju drugih zemalja, postoje specijalizovane ustanove za lečenje hroničnih bolova. Ko su specijalisti za bol? Epidemija hroničnog bola je proizvela potrebu za lekarima koji se posebno bave ovom problematikom, takozvanim specijalistima za bol. Pritom, odmah treba razgraničiti da ne postoji zvanična specijalizacija za bol, već se lekari pojedinih specijalnosti, kroz posebne programe, najčešće organizovane od strane nacionalnih ili internacionalnih udruženja za bol, edukuju za lečenje hroničnih bolova kao izolovanog fenomena. Specijalisti za bol su angažovani kao konsultanti u pojedinim medicinskim ustanovoma, ili rade u klinikama za bol, specijalizovanim ustanovama za lečenje svih vrsta hroničnih bolova. Lekari su, pojedinačno, edukovani uglavnom za lečenje pojedinih bolova ili bolova u odgovarajućem delu tela, odnosno za neku specifičnu metodu lečenja bola. Bez obzira na […]

  • Reklama

    Pitajte stručnjaka
  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

    Bitka za bebe
  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.