Print Friendly, PDF & Email

Bolovi u leđima

Postavljeno | May 15, 2011 | 2 komentara

Bole leđa

Zanima te ova tema? Postavi pitanje našem stručnjaku

Oko 80% odraslih najmanje jednom u životu ima bol u leđima. To je drugi najčešći razlog zbog kojeg se pacijenti javljaju lekaru. Bol u leđima je najčešći uzrok radne nesposobnosti osoba starijih od 45 godina, a na njega se „poziva“ oko 15% svih bolovanja u modernom društvu.

Kod čak 85% pacijenata se ne otkriva specifično oboljenje kao razlog za bol u leđima. U najvećem broju slučajeva, prognoza je dobra, odnosno bol prolazi bez ili uz minimalno lečenje. Samo oko 1% pacijenata ima i radikularni bol (bol u nozi, bol koji se širi u ekstremitete), a kod 1-3% pacijenta možemo primetiti lumbalnu diskus herniju.

U oko 90% slučajeva, bol u leđima prolazi u periodu do mesec dana, čak i bez terapije. Preporučuje se mirovanje od svega nekoliko dana i što brže vraćanje normalnom životu i radu.

Zašto nastaje bol?

Slabinski (lumbalni) deo kičmenog stuba nosi najveću težinu tela, te je najpodložniji oštećenjima (degeneraciji). Degeneracija počinje u diskusima, pločicama smeštenim između pršljenskih tela, koje imaju ulogu šok absorbera – upijaju mikrotraume kojima je kičmeni stub izložen pri svakodnevnim aktivnostima. Donekle ih, prema funkciji, možemo uporediti sa amortizerima na modernim automobilima.

Degenerisani diskusi lakše “izleću” iz svojih ležišta u međupršljenskim prostorima (lumbalna diskus hernija), a tako slabi i njihova zaštitna uloga. Na taj način, koštani delovi kičmenog stuba postaju izloženiji traumama, usled čega dolazi i do degeneracije međupršljenskih zglobova i veza (ligamenata), kada nastaje lumbalna spondiloza (degenerativna bolest slabinske kičme).

Bol u leđima uglavnom prolazi u periodu do mesec dana, čak i bez terapije

Proces je najizraženiji na najopterećenijim, donjim slabinskim (lumbalnim) pršljenovima, četvrtom (L4) i petom (L5). Što je čovek stariji, degenerativni proces na slabinskoj kičmi je izraženiji, premda na njega utiču i drugi faktori, kao što su urođena sklonost i/ili opterećenost kičme u toku života (specifični, teški fizički poslovi i sl).

Drugi uzroci bolova

Bol u leđima mišićnog porekla nastaje kao posledica naglog istezanja ili hroničnog zamora leđnih mišića. Neretko, i bol kod lumbalne diskus hernije ili druge degenerativne bolesti slabinske kičme, izaziva odbrambeno grčenje (spazam) leđnih mišića, što je jedan od razloga mišićnog bola u leđima.

Otprilike četvrtina pacijenata ima bolove i nakon operacije na lumbalnoj kičmi. Ovi se bolovi smatraju posebnim kliničkim entitetom i nazivaju stanje nakon neuspele operacije leđa (failed back surgery sindrome).

Posebna vrsta bola u donjem delu leđa je i kokcigodinija – bol u trtičnoj kosti, koji nastaje spontano ili kao posledica preloma ove kosti.

Povrede, tumori i zapaljenski procesi slabinske kičme, pored ostalog, praćeni su i bolom u leđima i nogama.

32 korisnika smatra da je korisno.

Nije korisno

Komentari

  1. igor.knezevic.33

    cao svima.ne znam kako da pocnem posto mi je muka vise od bola.moj bol se nalazi u donjem delu ledja na levoj strani iznad karlice!traje vise od god dana,a bas juce sam odradio MR ledja,stomaka i karlice!rezultati su svi cisti!posle saznanja rezultata nisam znao dal da se radujem ili da placem posto nism nasao uzrok bola!ako neko ima slican problem ili ako neko moze da me uputi kome da se obratim stvarno bih mu bio neizmerno zahvalan!!!pozz svima

    Bol.rs Reply:
    January 22nd, 2013 at 13:38

    Postavite pitanje nekom od naših stručnjaka na adresi: http://www.bol.rs/pitajte-strucnjaka

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

    Pitajte stručnjaka

  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

    Bitka za bebe

  • Popularne ključne reči

    bole ledja bole leđa bol glava boli glava boli koleno boli me glava boli noga boli ruka boli vrat bol ledja bol leđa bol lice bolovi u leđima bol u glavi bol u ledjima bol u leđima bol u licu bol u vratu bol vrat depresija diskus hernija glavobolja hernia disci kancer koleno lumbalna diskus hernija migrena miofascijalni sindrom mišićni bol mučnina neraspoloženje neuralgija neuropatija povraćanje rak sniženo raspoloženje tenziona glavobolja trne lice trne noga trne ruka trnu ruke tumor utrnula noga utrnule noge vrtoglavica

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.