Print Friendly, PDF & Email

Lečenje migrene – osnovni principi

Postavljeno | May 15, 2011 | Nema komentara

Migrena se leči u tri osnovna

Zanima te ova tema? Postavi pitanje našem stručnjaku

Lečenje migrene, bilo kog tipa, u najvećem broju podrazumeva tri osnovna principa, od kojih svaki ima svoju jasnu ulogu. To su: izbegavanje migrenoznih okidača, presecanje migrenoznog napada i preventivnu terapiju.

1. Izbegavanje migrenoznih okidača

Prepoznavanjem i izbegavanjem migrenoznih okidača (faktora koji provociraju migrenozni napad), moguće je sprečiti napad migrene.

Najpre se, naravno, treba upoznati sa migrenoznim okidačima, o čemu smo dosta pisali u drugim tekstovima o migreni.

2. Presecanje napada

Migrenozni napad se može preseći nemidikamentoznim postupcima i primenom odgovarajućih medikamenata (lekova). Od nemidikamentoznih postupaka primenjuju se tuširanje glave hladnom ili vrućom vodom, topli ili hladni vlažni oblozi na čelu, topla kupka, odmor u zamračenoj i tihoj prostoriji ili šoljica kafe.

Kafa može prekinuti napad migrene

Kafa ponekad može prekinuti napad migrene

Kašičica sladoleda koja se zadržava u zadnjem delu usta, u nekim slučajevima brzo preseca glavobolju. Ovo se objašnjava direktnim rashlađivanjem hipotalamusa, koji ima ulogu u patogenezi migrene. Glavobolja koja se preseca na ovaj način, popularno se naziva sladoled glavobolja.

Lekove za prekid napada migrene pacijenti obično uzimaju kasno, kad glavobolja dostigne maksimum, što je čest uzrok neefikasnosti terapije. Lek, naime, treba da se uzima što ranije, na samom početku glavobolje, odnosno u fazi aure. Antimigrenozni lekovi se uzimaju u kombinaciji sa antiemeticima (lekovima koji smanjuju mučninu) i kofeinom, koji ubrzava pražnjenje želuca i poboljšava apsorpciju leka.

Inače, lekovi za presecanje migrene dele se u četiri grupe. Počinje se sa lekovima iz prve, a po potrebi se prelazi na svaku sledeću grupu.

I grupa: Obični analgetici i NSAIL
Ovi lekovi se nabavljaju bez recepta i pacijenti ih često uzimaju bez konsultacije sa lekarom. Samostalno lečenje, međutim, uglavnom daje slab efekat.

II grupa: Agonisti serotonina (triptani)
Agonisti serotonina, lekovi iz grupe triptana, veoma su efikasni u presecanju migrene. Triptani presecaju migrenozni napad za 30-90 minuta, i to u 70-80% slučajeva. Uzimaju se po preporuci i uz kontrolu lekara, jer kod pacijenata sa srčanim oboljenjima mogu izazvati koronarni spazam. Najčešći lek iz ove grupe je sumatriptan.

III grupa: Ergot alkaloidi
Ergot preparati su efikasni u presecanju migrenoznih napada. Terapijski efekat im je dobar i dugotrajniji od triptanskog, ali duža upotreba izaziva ergotizam, odnosno odgovarajuće neželjene efekte.

IV grupa: Drugi lekovi
Upotreba kodeina, morfina i drugih opijatih analgetika je ograničena zbog čestih neželjenih efekata. Ponekad se kontrola postiže i upotrebom kortikosteroida.

3. Preventivna terapija

Preventivna terapija migrene se koristi kod čestih, dugotrajnih migrenoznih napada koji značajno umanjuju kvalitet života. Ciljevi preventivne terapije su:

  • redukcija broja i dužine trajanja napada i smanjenje jačine glavobolje
  • poboljšanje efekta terapije za presecanje napada
  • poboljšanje kvaliteta života

Međutim, zbog lekova koji se koriste u svrhe preventivne terapije, ona nije uvek preporučljiva. Indikacije za primenu preventivne terapije su:

  • česti migrenozni napadi
  • neefikasnost ili kontraindikacije za primenu terapije za presecanje napada
  • štetne posledice terapije za presecanje napada
  • pacijent više voli preventivnu terapiju
  • neki ređi oblici migrene (hemiplegična, bazilarna, migrena sa produženom aurom, migrenozni infarkt)

Za prevenciju migrene, koriste se različiti lekovi. Delotvornost terapije je individualna, a u pronalaženju najboljeg leka obično se koristi tzv. sistem „pokušaj-greška“. Ponekad samo kombinacija dva ili više medikamenata daje zadovoljavajući efekat.

Terapija počinje malom dozom, koja se postepeno povećava do terapijske, ako se primeti odsustvo neželjenih reakcija. Prvi rezultati preventivne terapije su vidljivi nakon mesec dana od početka terapije, a posle tri meseca se može očekivati puni terapijski efekat.

Potrebno je najmanje šest meseci da bi se mogao očekivati prekid ciklusa migrenozne glavobolje.

Lekovi koji se koriste u preventivnoj terapiji su:

U poslednje vreme, za prevenciju migrene koriste se i injekcije botulinskog toksina koje se daju u odgovarajuće mišiće glave i vrata.

Izbor preventivne terapije zavisi od pacijenta do pacijenta. Na njega utiču karakter glavobolje i prisustvo pratećih oboljenja kao što su depresija, manija, anksioznost, panični poremećaji, Raynaud-ov sindrom, epilepsija, šlog, hipertenzija.

Na primer, antidepresivi se koriste kod pacijenata koji su istovremeno i depresivni, a kod pacijenata sa hipertenzijom preporučuju se blokatori kalcijumovih kanala.

117 korisnika smatra da je korisno.


Komentari

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

    Pitajte stručnjaka
  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

    Bitka za bebe
  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.