Bolovi u leđima mišićnog porekla : Bol.rs
Print Friendly, PDF & Email

Bolovi u leđima mišićnog porekla

Postavljeno | May 15, 2011 | Nema komentara

Leđa

Zanima te ova tema? Postavi pitanje našem stručnjaku

Bolovi u leđima mišićnog porekla mogu zahvatiti samo jedan mišić, obično usled njegovog istezanja ili stresa i zamora, kao i više mišića, ali u sklopu generalizovanih bolova koji tada zahvataju većinu mišića u telu.

Bol u jednom mišiću se označava kao miofascijalni sindrom, a kombinovani bolovi u mišićima leđa i drugim mišićima kao fibromialgija.

Miofascijalni sindrom

Miofacijalni sindrom je tup, dubok i stalan bol u mišiću koji se pojačava pri pokretima koji angažuju zahvaćeni mišić. Pacijenti ovo kratkotrajno pojačanje bola pri odgovarajućem pokretu obično opisuju rečima: “Kao da me nešto me secne.”

Karakteristike miofascijalnog sindroma su i lokalna osetljivost na pritisak, otvrdnuće zahvaćenog mišića i smanjena snaga mišića, bez atrofičnih promena (topljenja mišića). Njegovom nastajanju dodatno doprinose hronični stres i zamor.

Miofascijalni sindrom je posledica akutnog ili hroničnog istezanja nekog od leđnih mišića. Akutno istazenje nastaje naglo, najčešće kod naglog pokreta, a hronično postepeno, usled čestih, ponavljanih pokreta u mišiću ili zamora mišića (može se javiti i usled neudobnog položaja pri spavanju). 

U telu ima preko 500 mišića i skoro svaki od njih može biti zahvaćen miofascijalnim sindromom.

Mišić zahvaćen miofascijalnim sindromom je stvrdnut i bolan na pritisak. Mesto najjačeg bola predstavlja takozvanu mišićnu trigger tačku (okidač bola), odakle se bol neravnomerno širi na druge delove zahvaćenog mišića ili susedne mišiće.

Leđni mišićiTrigger tačke mogu biti aktivne i latentne. Aktivne spontano stvaraju bol, a latentne samo na pritisak. Ponekad može postojati više trigger tačaka. Pored primarnih, duž mišića se mogu javiti dodatne, satelitske trigger tačke, koje su obično manje bolne od primarnih. Trigger tačke koje se javljaju u susednim mišićima, označavaju se kao sekundarne.

Mioascijalni sindrom u leđima je najčešći u četvratstom slabinskom (quadratus lumborum) i uzdužnom grudnom (longissimus thoracis) mišiću.

Lečenje

U lečenju blažih oblika miofascijalnog sindroma primenjuje se fizikalna terapija (istezanje mišića i duboka masaža), a u težim oblicima fizikalnoj terapiji prethodi infiltracija mišićne trigger tačke.

Fibromialgija

Fibromialgija podrazumeva pojavu raširenih bolova u mišićima, tetivama, fascijama i zglobovima. Bolovi su duboki, nejasno ograničeni, žareći, umerenog do izraženog intenziteta. Mogu biti isti u toku dana ili se se povremeno pojačavati i smanjivati. Pojačavaju ih fizička aktivnost, hladnoća, anksioznost i stres.

Fibromialgiju karakteriše prisustvo velikog broja bolnih tačaka u mišićima, tetivama, fascijama i zglobovima. Mnogi pacijenti sa fimbromialgijom imaju probleme sa spavanjem. Kao pridruženi simptomi mogu se javiti: proliv ili zatvor, problemi sa pamćenjem, trnjenje i peckanje u šakama i stopalima, lupanje srca, sniženje raspoloženja, tenziona ili migrenozna glavobolja.

Fibromialgija je sistemsko oboljenje nepoznatog uzroka.

Fibromialgija podrazumeva veliki broj bolnih tačaka na telu

Mogući faktori koju utiču na njen nastanak su: fizički i emocionalni stres, nenormalan odgovor na bolne stimulanse, poremećaj spavanja i infekcija. Bolest napada oba pola, premda je najzastupljenija kod žena dobi od 20-50 godina.

Fibromialgija je hronično oboljenje, koje ne skraćuje životni vek, ali znatno narušava kvalitet života. Ponekad, bolest se može dobro kontrolisati.

Lečenje

Lečenje u početku podrazamuve primenu fizikalne terapije, redovno vežbanje i smanjenje stresa.

Od medikamenata se primenjuju antidepresivi, miorelaksansi (lekovi za opuštanje mišića), antiepileptici,obični analgetici i anksiolitici.

194 korisnika smatra da je korisno.

Nije korisno

Komentari

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

    Pitajte stručnjaka

  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

    Bitka za bebe

  • Popularne ključne reči

    bole ledja bole leđa bol glava boli glava boli koleno boli me glava boli noga boli ruka boli vrat bol ledja bol leđa bol lice bolovi u leđima bol u glavi bol u ledjima bol u leđima bol u licu bol u vratu bol vrat depresija diskus hernija glavobolja hernia disci kancer koleno lumbalna diskus hernija migrena miofascijalni sindrom mišićni bol mučnina neraspoloženje neuralgija neuropatija povraćanje rak sniženo raspoloženje tenziona glavobolja trne lice trne noga trne ruka trnu ruke tumor utrnula noga utrnule noge vrtoglavica

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.