Print Friendly, PDF & Email

11 saveta za pravilno usmeravanje dece na sport

Postavljeno | June 18, 2011 | 2 komentara

Deca i sport

Zanima te ova tema? Postavi pitanje našem stručnjaku

Fizička aktivnost je najbolja prevencija za nastanak različitih oboljenja, kao što su bolesti srca i krvnih sudova, osteoporoza, dijabetes, anksioznost, depresija i dr. Zato je važno da sport u startu postane sastavni deo dečjeg života, tim pre što se pokazalo da se ova, jednom stečena navika, održava i u odraslom dobu.

Preporučuje se da deca u sportskim aktivnostima provedu najmanje 60 minuta u toku dana. Gledanje televizije, rad na kompjuteru i druge aktivnosti koje podrazumevaju sedenje, ne bi trebalo da budu zastupljene više od dva sata dnevno. Roditelji, dakle, treba da imaju svest o potrebi da se deca bave sportom, ali na pravi način!

Neophodno je adekvatno osmisliti i dozirati sportske aktivnosti, tako da sport deci bude zadovoljstvo, zabava i opuštanje, a ne dodatno opterećenje, izvor nezadovoljstva i frustacija. Ukoliko želite da vaša deca dobiju ono najbolje od sporta, pokušajte da se pridržavate ovih 11 saveta, koje smo kreirali u saradnji sa lekarima, psiholozima i trenerima dece različitih starosnih grupa.

Deca i sport

Neophodno je osmisliti i dozirati sportske aktivnosti dece

1. Procenite, uz pomoć lekara i trenera, psihofizičku zrelost deteta i odredite najbolje vreme za početak treninga

Psihofizičko sazrevanje dece je individualno, tako da univerzalno vreme za početak bavljenja sportom nije moguće odrediti. Australijski stručnjaci preporučuju početak između osme i desete, dok u poznatoj američkoj klinici “Mayo” smatraju da su deca već posle šeste godine motorički i psihički spremna za bavljenje ekipnim sportovima.

Iskustva srpskih lekara govore da je, generalno gledano, najbolje da dete u našoj sredini počne da se bavi nekom vrstom treninga u uzrastu od oko sedam godina, praktično u isto vreme kada krene u školu. Štaviše, bavljenje nekim zabavnim sportom detetu može u velikoj meri pomoći da prebrodi sve eventualne nelagodnosti koje može doneti tako velika promena kakva je polazak u školu.

2. Uverite se da su deca zainterosovana za sport

Svako prisiljavanje dece da se bave sportom je kontraproduktivno i stvara otpor i odbojnost. Pokušajte da im objasnite da je sport dobra prilika za igru, zabavu i sticanje novih prijatelja, ali ih pustite da samostalno odluče da li i čime žele da se bave. Vaš je posao da ih usmeravate, a ukoliko vaše dete ipak nema dovoljno interesovanja za sport, prvo procenite razloge. Ukoliko su deca samo stidljiva, uplašena ili imaju neke druge “dečje razloge” (koji njima izgledaju veoma ozbiljno), najpre budite strpljivi i uporni u otklanjanju takvih uzročnika.

3. Ne opterećujte decu

Deci se često, pored redovne škole, nameću i razne druge obaveze: muzička škola, folklor, balet, učenje jezika, razne sekcije, sport…  Procenite talenat, zainteresovanost i objektivne mogućnosti svoje dece i usmerite ih na pravi način. Ne opterećujte ih – pustite decu da budu deca!

4. Izaberite odgovarajući sport

Deca i sportVažno je da sport odgovara detetovim sposobnostima i interesovanjima. Neadekvatan izbor dovodi dete u neravnopravan položaj, povećava mogućnost povređivanja, doprinosi gubitku interesovanja za sport, a može biti izvor velikog nezadovoljstva i frustracija.

Roditelji često prave grešku tako što dete usmeravaju na sport kojim su se oni bavili (ili želeli da se bave) kada su bili mladi. U tom slučaju, dete se čak može osetiti poniženim ako ne bude uspešno ili mu treninzi ne budu išli od ruke. Mogu pomisliti da su razočarali roditelje, koji su im pričali kako su oni bili uspešni u svojim dečjim danima.

5. Ne birajte sport prema trenutnoj popularnosti, plaćenosti profesionalnih sportista, blizini mesta treniranja i sl.

Kada odlučite da je došlo vreme da svoje dete usmerite na redovne sportske aktivnosti, procenite njegove individualne veštine i interesovanja, pa pokušajte na osnovu njih da izaberete najprikladniji sport. Takođe, probajte objektivno da procenite sposobnost i spremnost deteta za sportove koji podrazumevaju fizički kontakt i autoritet trenera, kao i da utvrdite njegovu sklonost ka individualnim ili ekipnim sportovima.

6. Obiđite mesto treninga i proverite uslove i način rada

Pritom, posebnu pažnju obratite na na:

  • prilagođenost treninga uzrastu deteta
  • homogenost grupe po starosti i psihofizičkoj zrelosti
  • rad trenera, njegov odnos prema deci i eventualno prisustvo preterane lične ambicije (želja za pobedom po svaku cenu)
  • uslove za trening, kao što su kvalitet podloge, osvetljenje, provetrenost, grejanje i sl.

Neprilagođenost navedenih uslova vašem detetu može biti uzrok nezadovoljstva, razočaranja, ali i povećanog rizika od povreda.

7. Sedite i gledajte, bez preteranog uplitanja

Deca i sportDeca vole da ih roditelji prate i podržavaju. Međutim, preterano mešanje, davanje saveta i želja da se preuzme uloga trenera je izrazito kontraproduktivna, jer zbunjeje decu i dovodi ih u neprijatnu situaciju. Deca moraju naučiti na druge autoritete osim vas, a idealna figura u tom smislu može biti dobar trener.

Uloga roditelja u sportu, nažalost, nije uvek pozitivna. Sport je danas veliki biznis, zbog čega pojedini roditelji forsiraju dečje sportske aktivnosti u nadi za profesionalnim uspehom i boljim životom.  Retke, koji su u tome uspeli, gledamo na televiziji i radujemo se njihovim rezultatima, ali oni mnogo brojniji, koji su odustali negde usput, ostaju zaboravljeni, povređivani, često bez škole, posla, normalne egzistencije i normalnog života.

8. Budite pozitivni i ohrabrujući

Ne pokazujte nezadovoljstvo kada deci ne ide od ruke, kada pogreše ili kada je utakmica izgubljena. Uvek ih bodrite i ohrabrujte, recite im kada su zasluženo izgubili, ali napomenite da će biti bolje sledeći put, te da će uvek biti dovoljno dobri ako nastave da se trude i daju svoj maksimum. Tako ćete steći poverenje, sprečiti razočaranje i održati motivicaju za nastavak treniranja. Na kraju, vaš pozitivan stav je najbolji način da se deca nauče da treba biti dostojanstven i u pobedi i u porazu.

9. Ne ponašajte se nepristojno pred detetom!

Ne navijajte na taj način da vas se deca posle stide. Ne vičite, ne vređajte, ne dolazite u konflikt sa sudijama, trenerom ili drugim roditeljima. Ponašajte se onako kako biste voleli da se vaše dete sutra ponaša na stadionu, kada bude bodrilo svoj omiljeni tim.

Takmičarski sport je dobra imitacija stvarnog života i prilika da deca nauče realna “pravila igre”, što će im biti od koristi u kasnijem životu i radu. Nažalost, svedoci smo da se u našoj zemlji na utakmicama i takmičenjima mlađih, odvija pravi mali navijački rat, u koji su umešani razni interesi, sujete i oblici neprofesionalnosti i nevaspitanja.

10. Ne koristite decu za lečenje sopstvenih neostvarenih želja i frustracija

Ne insistirajte na tome da deca da budu najbolja, bolja od drugih, ili da je biti najbolji jedino pravo merilo uspeha. Ne insistirajte na uspehu po svaku cenu, ne pritiskajte ih, pustite decu da se igraju i uživaju. Sve što deca nauče kroz redovno treniranje pratiće ih kasnije u životu, bilo da su to dobre ili loše navike i emocije. Dete treba naučiti da uvek pruža sopstveni maksimum.

Deca i sport

Treba priznati sebi da je verovatnoća da baš vaše dete u nekom sportu bude najbolje prilično skromna

Realno gledano, treba biti iskren i priznati sebi da je verovatnoća da baš vaše dete u nekom sportu bude najbolje (ili među najboljima) prilično skromna, a u nekim disciplana gotovo minorna. Konkurencija je izuzetno velika, a tu je i uticaj ogromnog broja drugih faktora, od emotivnih do finansijskih. Primera radi, ako vaše dete voli tenis, znajte da je šansa da postane novi Novak Đoković praktično jednaka šansi da dobijete glavnu premiju na državnoj lutriji.

Ako dete na vreme nauči da se nosi sa time, kasnije će mu biti mnogo lakše da prihvati konkurentnost i u svim drugim ravnima svakodnevnog života, pre svega u poslu. S druge strane, roditelji često nisu ni svesni šta tačno, na kraju krajeva, znači profesionalni sport, te ne znaju da on sa sobom nosi neverovatno mnogo odricanja. Možda vaše dete i ne želi da krene tim putem, možda samo želi da se igra i takmiči.

11. Ako dete poželi da napusti sport, nemojte ga bezuslovno sprečavati

Deca neretko, nezadovoljna svojim rezultatima, napretkom, zadirkivanjem druge dece i sl, zapadnu u “krizu” i požele da napuste sport. U toj situaciji, najbolje što možete da uradite jeste da porazgovarate sa njima. Pokušajte da otkrijete u čemu je tačno problem, ali ih ne pritiskajte. Dajte im vremena da razmisle i, ukoliko ne možete direktno da utičete na stvari koje im smetaju, pustite ih da sami odluče, barem kratkoročno. Tako im dajete priliku da se odmore, razmisle i možda predomisle, ili se odluče za neki drugi sport ili aktivnost.

S druge strane, nemojte po svaku cenu udovoljavati svakoj njihovoj želji, te na svaki znak nezadovoljstva pristajati na promenu sporta, mesta treninga ili sl. Deca su nestrpljiva i menjaju se svakim danom odrastanja. Morate im dati vremena da pronađu sebe u određenoj disciplini. Naravno, nije uvek lako prepoznati granicu posle koje detetu treba posavetovati da nastavi ili odustane, ali opet, niko nije ni rekao da je lako biti roditelj…

Pročitajte i osnovne savete otome kako da sprečite sportske povrede kod dece.

Kod dece, redovno bavljenje sportskim aktivnostima doprinosi:

  • smanjenju rizika od gojaznosti
  • poboljšavanju kardiovaskularnih funkcija
  • adekvatnom rastu i razvoju kostiju, mišića, ligamenata i tetiva
  • poboljšavanju ravnoteže i koordinacije pokreta
  • smanjenju hronične mišićne napetosti, kao čestom uzroku glavobolje i bola u leđima
  • poboljšanju kvaliteta sna i zdravih navika u smislu spavanja
  • razvijanju samopouzdanja i formiranju karaktera
  • sazananju da se i sport i život sastoje i iz pobeda i iz poraza
  • zaštiti od brojnih poroka savremnog društva


Autor:
Dr Tamara Stojmenović,
trener mlađih ženskih kategorija u KK “Flash” i bivši profesionalni sportista

38 korisnika smatra da je korisno.


Komentari

  1. clamaran

    Tako je, najveci problem su roditelji – oni sta rade na utakmicama klinaca, pa to je straaaaaaaasnooooooo

    admin Reply:

    @clamaran, jeste, roditelji isteruju svoje komplekse… 🙁

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

    Pitajte stručnjaka
  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

    Bitka za bebe
  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.