Print Friendly, PDF & Email

5 stvari koje morate da znate pre dijete

Postavljeno | July 26, 2011 | Nema komentara

Poseban režim ishrane

Zanima te ova tema? Postavi pitanje našem stručnjaku

Držanje dijete je “posao” koji samo jednom u životu morate uraditi onako kako treba. Pre toga može biti nebrojeno loših, neuspelih pokušaja, ali posle ste zauvek promenili životne navike. Ako pre promena režima ishrane usvojite nekoliko osnovnih teza, znatno povećavate šanse za dugoročne rezultate.

 

1. Gojaznost često ima pozadinu

Većina ljudi ne vidi ili jednostavno ne želi da vidi prave uzroke prekomernog uzimanja hrane i slabe fizičke aktivnosti. Međutim, ovo je možda i najvažnije pitanje koje morate rešiti pre svakog ozbiljnog pokušaja dijete i menjanja loših navika. Neki od najčešćih uzroka su stres, psihička i emotivna nestabilnost, te ređe neka ozbiljnija oboljenja i hormonalni poremećaji. Ukoliko ovakve probleme ne rešite pre nego što pokušate da izmenite režim ishrane, biće vam znatno teže da ostanete motivisani.

Nažalost, ovakve uzroke često je i najteže otkloniti i oni su glavni oslonci začaranog kruga u kojem se nalaze ljudi sa prekomernom težinom. Ukoliko je moguće, suočite se najpre sa samim sobom, ne tražite opravdanja, a zatim potražite podršku od porodice i prijatelja i nemojte se plašiti konsultacija sa lekarom.

2. Dijeta nije gladovanje, već poseban, optimalni režim ishrane

Najčešća zabluda i greška u vezi sa mršavljenjem jeste da morate gladovati. Naprotiv, gladovanjem u velikoj meri remetite sofisticirane metaboličke procese u organizmu i hormonalnu ravnotežu. Zato i dolazi do čuvenog  „jo-jo efekta“. Takođe, gladovanje je jedan od najvećih izazova svake dijete u motivacionom smislu.

Organizam će se snažno boriti protiv radikalne nestašice hrane i – najčešće će pobediti. Tako dolazi do periodičnog prejedanja, koje vam stvara osećaj krivice i griže savesti, značajno urušava motivaciju i vraća vas u začarani krug. Gladovanje nosi i druge ozbiljne rizike po zdravlje.

Zdrava hrana

Naprotiv, jedite tri obroka dnevno, ali smanjite količinu. Uvedite i dve užine. Jedite raznovrsno, često, ali malo. Probajte da uvek jedete u približno isto vreme u toku dana, u pravilnim razmacima. Ako to uspete, praktično se ničega ne morate odricati, već samo morate voditi računa o količini.

3. Dijeta nije kratkoročni hir, već promena životnih navika

Gubitak velikog broja kilograma u kratkom vremenskom periodu takođe znatno remeti metaboličke procese organizma i može provocirati zaista ozbiljna oboljenja. Telo jednostavno nema vremena da se prilagodi nagloj promeni i zato „panično“ reaguje. Samostalno, koristeći brojne renomirane izvore na Internetu, ili u saradnji sa lekarom, možete kreirati optimalni režim ishrane sa kojim ćete gubiti 4-5 kilograma mesečno. Naučnici veruju da je to optimalni tempo mršavljenja.

Tako se organizam podsvesno (ali i vi na nivou racionalnog razmišljanja) postepeno navikava da novi režim ishrane nije nekakva „izuzetna okolnost“, već on postepeno postaje vaša svakodnevna navika. Jedino tako možete računati na dugoročne rezultate i, generalno, zdraviji život.

Uz to, nikako nemojte pribegavati tzv. „specijalnim dijetama“, koje ograničavaju unos određenih nutritijenata, jer ćete tako sigurno ugroziti zdravlje. Priroda je jasno definisala odnos ugljenih hidrata, masti i proteina koji je potreban za pravilan rad organa i optimalni metabolizam.

4. Kratkoročni ciljevi su bolji za motivaciju

Ako sebi u startu za bezuslovni cilj postavite gubitak 20 kilograma, namećete si ogroman pritisak i u startu podrivate motivaciju. Skidanje velikog broja kilograma je ozbiljan put, na kojem postoji mnogo prepreka. Mnoge studije su pokazale da su kratkoročni ciljevi, na primer na nedeljnom nivou, znatno efikasniji. Takođe, poželjno je promeniti i samu definiciju ciljeva.

Naravno da je suštinski najvažnije da gubite kilograme i da na kraju skinete svih 20, ali je bolje ako sebi zacrtate naizgled lakše ostvarive zadatke. Na primer, umesto da sebi kažete  – „Ove nedelje ću da smršam 3 kilograma“, bolje je da razmišljate ovako: „Ove nedelje ću da prestanem da pijem više od čaše Koka-kole dnevno“ ili „Od ove nedelje ću da počnem da jedem samo jedno parče hleba uz ručak“ ili „Ove nedelje ću više da jedem ribu, a manje svinjsko meso“.

Ako svake nedelje zacrtate i ispunite po jedan ovakav cilj, osećaćete se bolje, bićete svesni da radite „pravu stvar“, više ćete verovati u sebe, a gubitak kilograma će sigurno doći kao nagrada. Važno je i da, ako pokleknete, to sebi ne uzimate za zlo. Jednostavno odlučno nastavite već sledećeg jutra.

5. Redovna fizička aktivnost ne mora da bude „bauk“

Take a walkSlično kao što je poželjno promeniti ciljeve u ishrani, najbolje je i da fizičku aktivnost uvodite postepeno, sa kratkoročnim „zadacima“. Ako se odmah zaletite na teretanu, postoji rizik da se uplašite takve obaveze ili da vam jednostavno bude naporno i dosadno. Umesto toga, probajte prvo sa onim „treninzima“ koje vam nudi svakodnevni život. Kada god možete, idite pešice, a ne liftom. Parkirajte auto na 10 minuta od firme. Nemojte „slati“ nikoga u prodavnicu, uradite to sami. Sa decom se ne igrajte na kompjuteru, već napolju. Uradite par vežbica ujutru kad ustanete…

Sigurno je da ovakve aktivnosti neće dati vidne rezultate u kratkom vremenskom roku, ali one zato nisu previše teške ni demotivišuće, niti oduzimaju previše vremena. Što je najvažnije, ako ih uvrstite u redovnu, svakodnevnu praksu, već posle par meseci osećaćete se znatno „lakše“ i agilnije, pa ćete biti spremniji i motivisaniji za ozbiljnije napore, redovne treninge ili profesionalnog trenera.

Autor:

Dr Tamara Stojmenović,

Centar sportske medicine „Vita Maksima“ (Vita Maxima)

19 korisnika smatra da je korisno.


Komentari

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

    Pitajte stručnjaka
  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

    Bitka za bebe
  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.