Print Friendly, PDF & Email

7 saveta za borbu protiv glavobolja

Postavljeno | August 24, 2011 | Nema komentara

boli glava

Zanima te ova tema? Postavi pitanje našem stručnjaku

Glavobolje su jedan od najčešćih simptoma u medicini uopšte – svaki čovek ih iskusi barem jednom u životu. Ukoliko često imate jake glavobolje i one vam smetaju u poslu i drugim aktivnostima, probajte da se pridržavate nekoliko osnovnih saveta lekara.

Naime, bez obzira na to što mogu da budu izuzetno jake i neprijatne, glavobolje su, same po sebi, najčešće benigne, prolazne i nisu posledica ozbiljnih oboljenja. Tek u oko 10 odsto slučajeva javljaju se tzv. sekundarne glavobolje, koje su uzrokovane drugim bolestima, ponekad ozbiljnim, ali koje su po pravilu praćene i nekim  drugim simptomima.

Jake glavobolje nisu uvek opasne
Što je glavobolja jača, veća je i mogućnost da je izazvana ozbiljnom bolešću, često je uverenje pacijenata. Realnost je nešto drugačija. Neke izrazito jake glavobolje, kao što su migrena ili pojedine neuralgije, potpuno su dobroćudne, a glavobolje koje su posledica ozbiljnih bolesti često se mogu doživeti kao „obične“ i prolazne.

Iako je zabeleženo preko 200 različitih vrsta glavobolja, koje se različito ispoljavaju i različito leče, postoji nekoliko univerzalnih saveta koji vam mogu pomoći u olakšavanju tegoba.

1. Probajte da izbegavate stres
Tenziona glavobolja, kao jedna od najčešćih, uzrokovana je hroničnim stresom. Zato se smejte, družite se, provodite vreme sa porodicom i prijateljima. Koliko god to nemoguće zvučalo, probajte da izađete iz ritma života koji vam nameće stres i da se što više opuštate.

2. Više se krećite
Lekari su skloni da fizičku aktivnost “prepisuju” kao univerzalni “lek” protiv mnogih zdravstvenih tegoba. I to nije bez razloga! Redovna fizička aktivnost oslobođa od stresa, popravlja raspolaženje, opušta mišiće i zaista je dobra prevencija za mnoge hronične bolove, pa i glavobolje.

3. Redovno spavajte
Dokazano je da neredovan ciklus spavanja može izazvati hronične glavobolje. Osim ritma, obratite pažnju i na dužinu spavanja. Interesantno je da glavobolje i druge zdravstvene tegobe može izazvati kako nedovoljna količina sna, tako i previše spavanja. Optimalno je spavati oko 7-8 časova dnevno, u pravilnim vremenskim intervalima.

Glavobolja

Često, najbolja prevencija glavobolja mogu biti opuštanje i suptilna promena životnih navika

4. Izbegavajte pušenje i alkohol
Samo jedna od negativnih posledica pušenja je i hipoksija, smanjena koncentracija kiseonika u organizmu. Hipoksija direktno uzrokuje i smanjen dotok kiseonika u mozak, što često može uzrokovati glavobolje. S druge strane, nakon konzumiranja alkohola, krvni sudovi u glavi se proširuju, što direktno uzrokuje glavobolju.

5. Oprezno sa kafom
Interesantno je da kafa, u zavisnosti od individualnih karakteristika čoveka, može biti “okidač” za neke glavobolje (migrena), ali i da iskustvo nekih pacijenata govori da kafom mogu prekinuti glavobolju, ili da se bol javlja ako ne popiju kafu u određeno vreme. Zato sami odredite količinu kafe koja vam najviše prija, ali nikako nemojte preterivati. Često konzumiranje većih količina kafe može dovesti do drugih zdravstvenih tegoba.

6. I lekovi mogu da pomognu
Ukoliko su glavobolje česte i jake, pa morate da uzimate lekove protiv bolova, uvek se opredelite za one medikamente koji se u svakoj apoteci mogu kupiti bez recepta. Ukoliko, pak, imate toliko jaku i čestu glavobolju da su vam lekovi potrebni često, svakodnevno, nemojte ih uzimati, nego se javite lekaru radi ispitivanja i propisivanja adekvatne terapije.

7. Proverite vid
Naprezanje zbog oslabljenog vida ponekad može biti uzrok glavobolje. Naime, vid uglavnom ne slabi odjednom, već postepeno, pa većina ljudi neko vreme i ne primeti da se izuzetno zamara tokom dužeg čitanja ili rada na računaru.

Kada se javiti lekaru?

Ukoliko vam ovi saveti ne pomognu, tj. ako vaša glavobolja ne prolazi, ako ima neke specifične osobine, a naročito ako je praćena i nekim drugim simptomima, nemojte je zanemarivati.

Lekaru se javite u sledećim slučajevima:

  • Ako se naglo, iz “punog zdravlja”, javi jaka glavobolja
  • Kada se određena, karakteristična glavobolja javi prvi put, naročito kod dece i starijih osoba
  • Ako je glavobolja praćena drugim simptomima, kao što su slabost u ruci ili nozi, smetnje u govoru, dupli vid (duple slike), povišena temperatura itd.
  • Kada se simptomi (karakteristike) glavobolje iznenada promene
  • Kada promena životnog stila i uzimanje lekova protiv bolova ne daju rezultat

Više o simptomima koji indikuju potrebu za javljanjem lekaru pročitajte u tekstu: 13 glavobolja zbog kojih se treba obratiti lekaru

141 korisnika smatra da je korisno.


Komentari

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

    Pitajte stručnjaka
  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

    Bitka za bebe
  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.