Print Friendly, PDF & Email

Bolesti srca su i u genima, barem kod muškaraca

Postavljeno | February 12, 2012 | Nema komentara

Sprečimo bolesti srca

Zanima te ova tema? Postavi pitanje našem stručnjaku

Muškarci mogu da naslede sklonost ka bolestima srca, tvrde britanski naučnici koji su uspeli da isprate kako se takav rizik sa oca na sina prenosi putem Y hromozoma. Otkriće bi moglo dovesti do novih tretmana i načina prevencije bolesti srca.

Istraživači sa Univerziteta u Lesteru zaključili su da jedna specifična varijanta Y hromozoma povećava rizik od oboljenja koronarih arterija (jedna od češćih formi bolesti srca), i to za čak 50 odsto.

Y hromozom

Y hromozom halogrupe I, koji je rasprostranjen i na našim prostorima, nosi za 50 odsto uvećan rizik od bolesti srčanih arterija

Naravno, rizik povećan putem gena nezavisan je od drugih poznatih faktora rizika za bolesti srca, kakvi su povećan holesterol, pušenje, loša ishrana i nedovoljna fizička aktivnost.

Da bi doneli ovakve zaključke, naučnici su ispitali genetski materijal preko 3.200 muškaraca iz Velike Britanije, koji nisu međusobno rodbinski povezani, a u vreme ovog istraživanja već su bili učesnici drugih studija na temu rizika od bolesti srca. Rad je objavljen u stručnom časopisu The Lancet.

Tokom DNK analiza, otkriveno je da čak 90 odsto testiranih muškaraca nosi jednu od dve najčešće varijante Y hromozoma – haplogrupu R1b1b2 ili haplogrupu I. Muškarci sa Y hromozomom haplogrupe I su oni koji imaju 50 odsto veći rizik od bolesti koronarnih arterija. Inače, kod muškaraca se bolesti srca, u proseku, javljaju čak deceniju ranije nego kod žena, što ide prilog zaključcima studije.

Eksperti veruju da otprilike svaki peti muškarac iz Velike Britanije nosi rizičnu verziju muškog hromozoma. Zanimljivo, ona je zastupljena i među narodima Jugoistočne Evrope, koji su poznati po izuzetno visokoj stopi smrtnosti od srčanih oboljenja.

Srbija je, zapravo, jedna od „vodećih“ zemalja u Evropi po broju umrlih od bolesti srca.

Istraživanje britanskih naučnika bi, pored sklonosti ka pušenju i nezdravoj ishrani, kakve su duboko ugrađene u našu subkulturu, te pored generalno slabo razvijenog sistema zdravstvene zaštite, pre svega u domenu prevencije, moglo da ponudi dodatno objašnjenje za tu činjenicu.

Eksperti Univerziteta u Lesteru sada žele da lociraju konkretne gene spornog Y hromozoma koji su odgovorni za povećan rizik.  S druge strane, iako istraživači ne znaju koji su tačno geni u pitanju, već pretpostavljaju mehanizam kojim oni povećavaju rizik od bolesti srca – sumnja se da remete imuni sistem muškaraca.

Krvni sudovi srca

Britanski tim smatra da njihov rad može da promeni načine kojima ćemo ubuduće tretirati bolesti srca i raditi na njihovoj prevenciji. Ako ništa drugo, najrizičnije grupe muškaraca bi jednostavnim genetskim testovima mogle biti na vreme upozorene.

„Izuzetno smo uzbuđeni ovim otkrićima. Lekari obično povezuju Y hromozom sa muževnošću i plodnošću, ali ovo nam pokazuje da on ima uticaj i na bolesti srca“, izjavio je dr Macej Tomačevski, vodeći autor studije.

Bez obzira na važne implikacije koje bi rad njegovog tima mogao da ima, Tomačevski ipak apeluje na muškarce da obrate pažnju na poznate faktore rizika za bolesti srca, one koji se mogu izbegavati. To su, svakako, ishrana bogata nezasićenim mastima, visok krvni pritisak i visok holesterol.

Više o ulozi samog Y hromozoma saznajte od naučnika čuvenog Instituta Sanger:

4 korisnika smatra da je korisno.


Komentari

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

    Pitajte stručnjaka
  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

    Bitka za bebe
  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.