Print Friendly, PDF & Email

Čokolada smanjuje rizik od infarkta i šloga, ali…

Postavljeno | August 30, 2011 | Nema komentara

Cokolada u soljici

Zanima te ova tema? Postavi pitanje našem stručnjaku

Redovno konzumiranje većih količina čokolade smanjuje rizik od srčanih bolesti i šloga za trećinu, pokazala je studija britanskih naučnika. To, pak, ne znači da je čokolada odjednom postala zdrava hrana, upozoravaju oni.

Zaključak su, na osnovu analize čak sedam nezavisnih studija, sa preko 114.000 učesnika ukupno, izneli naučnici sa čuvenog britanskog Univerziteta Kembridž. Oni su uporedili rizik od nastajanja bolesti srca i šloga kod osoba koje su prijavile da jedu dosta čokolade, više od dva puta nedeljno, te onih koji čokoladu konzumiraju ređe od toga. Rezultati studije objavljeni su na sajtu uglednog Britanskog medicinskog žurnala.

Ispostavilo se da oni koji jedu najviše čokolade, imaju i do 37 odsto manji rizik od kardiovaskularnih bolesti, te 29 odsto manji rizik od šloga, nego ljudi koji uzimaju najmanje čokolade. U ovom trenutku, nisu izdvojeni podaci o tačnim količinama čokolade koje se u studiji opisiju rečima „najviše“ i „najmanje“.

Nakon dodatnih ispitivanja, čokolada bi se mogla koristiti kao prevencija za srčane probleme i šlog, ali samo ako se iz nje uklone šećer i masti

Dr Oskar Franko, jedan od istraživača, podseća da je od ranije poznata sposobnost čokolade da snižava krvni pritisak, što je jedan od značajnijih faktora prevencije kardiovaskularnih bolesti. Iako je on studiju opisao kao „obećavajaću“, upozorova da su potrebna dodatna istraživanja, kako bi se objasnila sva zaštitna svojstva čokolade, ali i opasnosti koje ona krije. To što je dokazan ovako pozitivan efekat ne znači da prevencija srčanih bolesti odmah treba da se svede na kupovinu ove poslastice, kažu stručnjaci.

Naime, lekari podsećaju da se prekomeran unos čokolade može povezati sa nastankom drugih bolesti. Pre svega, pojačan unos šećera u dužem vremenskom periodu, vodi ka prekomernoj telesnoj težini, koja sa sobom vuče brojne faktore rizika po zdravlje, a ističe se i pojačan rizik od dijabetesa tipa 2. Uz to, čokoladni proizvodi često sadrže i veliku količinu tzv. „loših“ masti.

Naučnici smatraju da bi se, nakon dodatnih kliničkih ispitivanja, čokolada eventualno mogla koristiti kao prevencija za srčane probleme i šlog, ali samo ako se iz nje uklone šećer i masti. Ovako, postavlja se pitanje koja bi količina tog slatkiša mogla da se preporuči, s obzirom na broj kalorija i količinu šećera i masti koju sadrži.

„Mi vam sada ne savetujemo da počnete da jedete čokoladu, ako to već ne radite“, objašnjava dr Franko i dodaje da „ako već jedete čokoladu, morate da izbegavate prekomeran unos, već je bolje da jedete manje količine, u pravilnim razmacima“. On je rekao i da je važno obratiti pažnju na vrstu čokolade koja se konzumira, jer nisu svi čokoladni proizvodi isti.

Sa tim se slaže i dr Tamara Stojmenović iz Centra sportske medicine „Vita Maksima“. Čokolade sa dodatkom mleka i drugih sastojaka, kao i razne vrste čokoladnih keksova, imaju više masti, dok bela čokolada po pravilu ima više šećera i veštačkih sastojaka, upozorila je ona.

Zašto je kakao zdrav?

KakaoNaučnici još uvek ne žele da povežu nijedan konkretan sastojak čokolade sa pozitivnim rezultatima ove studije. Ipak, na osnovu prethodnih istraživanja, verovatno najzaslužniji su polifenoli (flavonoidi). Ova jedinjenja, kojima je bogat kakao, osnovni sastojak čokolade, funkcionišu kao moćni prirodni antioksidansi i antiinflamatorni (antizapaljenski) agensi. Ona snižavaju krvni pritisak i nivo holesterola, te „neguju“ arterije.

Premda je kakao poznat po velikoj koncentraciji polifenola, ova jedinjenja se u većim količinama mogu naći i u crnom vinu i zelenom čaju, kao i u voću i povrću. Stoga lekari radije preporučuju takvu hranu nego čokoladu – ne samo da voće i povrće sadrži mnogo manje šećera i masti, već raspolaže bogatsvom vitamina, minerala i drugih korisnih sastojaka.

6 korisnika smatra da je korisno.


Komentari

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

    Pitajte stručnjaka
  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

    Bitka za bebe
  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.