Print Friendly, PDF & Email

Da li su energetska pića opasna?

Postavljeno | November 23, 2011 | Nema komentara

Enertetsko piće

Zanima te ova tema? Postavi pitanje našem stručnjaku

Rast popularnosti energetskih pića predstavlja povećan rizik po mlade, upozoravaju američki lekari. U urgentnim centrima rapidno raste broj pacijenata zbrinutih zbog ozbiljnih zdravstvenih smetnji izazavnih preteranom ili neadekvatnom konzumacijom ovih napitaka.

Od 2005. do 2009. godine, broj takvih pacijenata porastao je za čak 10 puta, kaže se u najnovijoj studiji Američke administracije za zloupotrebu supstanci i mentalno zdravlje. Od 2004. do 2009. godine, prodaja energetskih napitaka u SAD porasla je za 240 procenata.

Rad srca

Kombinacija velike količine kofeina i alkohola ili droga, može izazvati ozbiljne poremećaje u radu srca

Simptomi sa kojima se ovakvi pacijenti javljaju u hitne medicinske službe uključuju ubrzan rad srca, mučninu, te uznemirenost i napade anksioznosti. Više od polovine takvih urgentnih slučajeva zabeleženo je nakon kombinovane upotrebe energetskih pića sa alkoholom, narkoticima i/ili lekovima.

Zabrinjavajuće je da više od polovine pacijenata koji su urgentno medicinski tretirani zbog smetnji povezanih sa energetskim pićima čine mladi ljudi, uzrasta od 18 do 25 godina! Uostalom, marketinški plasman ovakvih proizvoda najčešće je okrenut upravo mladima.

Prema nekim istraživanjima, više od polovine dece, tinejdžera i mladih u Americi koristi energetska pića. Oni neretko smatraju da im baš energitski napici daju neophodnu energiju za učenje, druženje, sportske aktivnosti i druge svakodnevne životne izazove.

Pritom, muškarci su duplo skloniji da ih kombinuju sa alkoholom i drogama, dok će ih žene češće uzeti u kombinaciji sa nekim lekovima.

Javnost je do sada dosta pažnje obratila na energetske napitke koje u sebi sadrže alkohol, i sada praktično svi razumeju da njihov efekat može biti veoma ozbiljan, objašnjava Albert Vudvord, vodeći autor studije. On ipak objašnjava da i bezalkoholni napici tog tipa, čiji je efekat pretežno zasnovan na kofeinu, mogu izazvati veoma štetne posledice. Naime, ljudi, a posebno mladi, često ih konzumiraju u neprimerenim količinama, a posebno opasno je njihovo kombinovanje sa alkoholom ili drogama.

Unos prevelike doze kofeina u organizam može izazvati aritmiju, visok krvni pritisak i dehidrataciju. U kombinaciji sa sličnim negativnim efektima alkohola i narkotika, to može dovesti do veoma ozbiljnih poremećaja normalnih funkcija srca i drugih organa!

Premda učešće kofeina u ovakvim napicima varira, nekada se radi o abnomarlno velikim količinama, upozoravaju lekari. Na tržištu se nalaze proizvodi koji po jednoj „porciji“ sadrže od 80 do čak 500 mg kofeina. Poređenja radi, prosečna šoljica kafe sadrži oko 100, a jedna konzerva koka-kole oko 50 mg kofeina.

Kafa

Flašica energetskog pića može imati 5 puta više kofeina od šoljice kafe

Svi proizvođači, međutim, obavezni su da na samo pakovanje stavljaju upozorenje o maksimalnoj dnevno preporučenoj količini njihovog proizvoda. Na praktično svim proizvodima ovog tipa istaknuto je i da se ne smeju upotrebljavati u kombinaciji sa alkoholom i drugim aktivnim supstancama.

Energetska pića su suštinski bezopasna, ako se konzumiraju u umerenim količinama, smatra dr Tamara Stojemnović iz Centra sportske medicine Vita Maxima. Nikako se ne sme prekoračiti maksimalna dozvoljena količina istaknuta na pakovanju, ali daleko od toga da je to i njihova optimalna doza, koja se može tolerisati na duže staze, napominje ona.

„Energetska pića veoma često sadrže visoke količine dodatog šećera, veštačke boje i druge sastojke, ne radi se tu samo o kofeinu. Sa te strane, mogu ih ’preporučiti’ isto koliko i koka-kolu i druge zaslađene sokove“, objašnjava dr Stojmenović.

Poseban problem predstavlja činjenica da preteran unos energetskih pića može biti povezan sa obrascima rizičnog ponašanja, poput vožnje u alkoholisanom stanju, a naročito kod mladih. Ipak, ne postoje nikakvi dokazi da energetski napici sami po sebi uzrokuju takvo ponašanje.

Upravo zato, grupa koja zastupa interese proizvođača ovakvih napitaka smatra da je u novom izveštaju statistika opasno istrgnuta iz konteksta. Čak i sa desetostrukim rastom učestalosti hitnih medicinskih intervencija posredno ili neposredno izazvanih enegetskim pićima, proizvođači ukazuju da se i dalje radi o stotom delu jednog procenta svih hitnih medicinskih intervencija.

Energy drink

Energetski napici često sadrže dodati šećer i veštačke boje

Prema zvaničnim podacima, više od 120 milona ljudi godišnje zatraži hitnu medicinsku pomoć u SAD. Negativni rekord hitnih intervencija povezanih sa energetskim napicima zabeležen je 2008. godine, kada je registrovano 16.000 takvih slučajeva.

Proizvođači podsećaju da su svi sastojci njihovih napitaka bezbedni i odobreni od strane nadležnih institucija. Oni smatraju da ne mogu biti odgovorni za zloupotrebu proizvoda, a za novu studiju napominju da uopšte nije zaključila da energetska pića sama pa sebi predstavljaju zdravstveni rizik, niti da kao takva vode zloupotrebi alkohola i narkotika.

Srpski lekari apeluju na mlade i sportiste da ipak pronađu stalan „prirodni izvor“ energije. Ključ je, svakako, u kvalitetnom i redovnom spavanju, optimalnoj ishrani i zdravom životu uopšte, naglašava dr Tamara Stojmenović.

16 korisnika smatra da je korisno.


Komentari

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

    Pitajte stručnjaka
  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

    Bitka za bebe
  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.