Print Friendly, PDF & Email

Joga ne smanjuje bol u leđima

Postavljeno | November 1, 2011 | Nema komentara

Yoga

Zanima te ova tema? Postavi pitanje našem stručnjaku

Premda se fizičke aktivnosti poput joge često preporučuju kao veoma efikasne u smislu otklanjanja bola u leđima, nova studija britanskih naučnika je pokazala da su takvi efekti praktično zanemarljivi.

Studija koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Jorku nije uspela da dokaže da se sistematskim upražnjavanjem joge može umanjiti bol u donjem delu leđa. S druge strane, naučnici su kod učesnika studije koji su upražnjavali jogu izmerili skromna poboljšanja u pokretljivosti tokom svakodnevnih aktivnosti.

Britanski istraživači su motrili na stanje 313 odraslih pacijenata koji su u proseku 10 godina patili od hroničnog bola u leđima. Učesnici studije su nasumično podeljeni u dve grupe. Pripadnici prve grupe su išli na časove joge jednom nedeljno, te ukupno uzeli 12 takvih časova, dok su pripadnici druge, kontrolne grupe, dobili samo literaturu sa korisnicim informacijama o bolu u leđima.

Yoga

Za razliku od nekih drugih disciplina, joga neguje takve pokrete koji smanjuju mogućnost pogoršanja bola u leđima

Časovi joge su uključili tehnike koje su dizajnirane tako da povećaju snagu i pokretljivost, kao i obavezne tehnike disanja i opuštanja. Na osnovu pažljivo dizajniranih upitnika koje su popunjavali učesnici studije, naučnici su zaključili da oni iz grupe koja je upražnjavala jogu nisu, kao statistička celina, prijavili bilo kakvo osetno poboljšanje bolnih simptoma.

Upitani da li su nakon joge lakše obavljali svakodnevne aktivnosti, ispitanici su, u proseku, prijavili određeno poboljšanje. U ovom segmentu, razlika u indeksnim poenima između dve grupe jeste bila mala, objašnjavaju istraživači, ali je verovatno i dovoljna da bi, nakon sličnih časova joge, svaki pacijent sa hroničnim bolom u leđima trebalo da registruje određeno poboljšanje pokretljivosti.

Bole leđaBol u leđima drugi je najčešći razlog javljanja lekaru i najčešći je uzrok radne nesposobnosti. Oko 80 odsto odraslih najmanje jednom u životu iskusi ovakav bol.

Hronični bol u leđima znatno narušava kvalitet života pacijenta, može da traje i decenijama, a troškovi lečenja ovakvih stanja u razvijenim zemljama postaju zabrinjavajući.

Ipak, ovakvi pozitivni efekti joge mogu se pripisati i apsolutno svakoj drugoj umerenoj fizičkog aktivnosti, prilagođenoj pacijentima sa smanjenom pokretljivošću usled bola u leđima, objašnja Prof. dr Branislav Antić, neurohirurg VMA, urednik sajta Bol.rs.

U tom smislu, joga se zaista ne može smatrati posebno efikasnim tretmanom za hronični bol, ali sigurno ne može ni da odmogne. „Najgore što pacijent sa bolom u leđima može da uradi jeste da miruje“, zaključuje Prof. Antić.

Razlog zbog kojeg su britanski naučnici ispitivali baš jogu jeste činjenica da se radi o disciplini sa preciznim pokretima umerenog intenziteta, kakvi drastično smanjuju mogućnost od pogoršanja bola u leđima u poređenju sa nekim drugim fizičkim aktivnostima. Uz to, bavljenje jogom u većim grupama, ili samostalno kod kuće, relativno je pristupačno i dostupno širim slojevima društva.

U tom smislu, joga se u jednom delu stručne javnosti smatrala potencijalno interesantnim, jeftinim alternativnim tretmanom za pacijente sa hroničnim bolom u leđima. Međutim, ni ranije slične studije, poput istraživanja rađenog na Državnom univerzitetu u Vašingtonu, nisu dokazale da joga ima posebno opipljive efekte u smanjivanju posledica ovakvih hroničnih bolnih stanja.

6 korisnika smatra da je korisno.


Komentari

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

    Pitajte stručnjaka
  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

    Bitka za bebe
  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.