Print Friendly, PDF & Email

Mesne prerađevine povećavaju rizik od raka pankreasa

Postavljeno | January 14, 2012 | Nema komentara

Kobasice i druge mesne prerađevine

Zanima te ova tema? Postavi pitanje našem stručnjaku

Mesne prerađevine, poput kobasica, viršli, slanine i drugih suhomesnatih proizvoda, čak i u malim količinama mogu osetno da povećaju rizik od raka pankreasa, nagovestilo je istraživanje švedskih naučnika.

Tačnije, naučnici švedskog Instituta Karolinska su zaključili da se sa konzumacijom svakih novih 50 grama mesnih prerađevina dnevno, što je otprilike jedna viršla ili kobasica, rizik od raka pankreasa povećava za 19 procenata. To znači da praktikovanje doručka koji, primera radi, sadrži dve viršle, rizik od ovog tipa kancera povećava za oko 40 procenata.

Za potrebe nove studije, objavljene u stručnom časopisu British Journal of Cancer, švedski istraživači su analizirali rezultate 11 kliničkih ispitivanja, u kojima je učestvovalo preko 6.600 pacijenata sa rakom pankreasa.

Mesne prerađevine, kao i crveno meso uopšte, ranije su povezane su sa povećanim rizikom od raka debelog creva. Britanski javni zdravstveni sektor, primera radi, ne preporučuje konzumaciju takvih proizvoda u količinama većim od 70 grama dnevno.

U ovom trenutku, stručna javnost nije sigurna da li su sami sastojci mesnih prerađevina direktni uzročnik povećanog rizika, ili je on, zapravo, prisutan zbog povećane telesne težine, koja je česta posledica nezdravhe ishrane. Naime, gojaznost je jedan poznatih faktora rizika za razvoj raka pankreasa. Stoga naučnici ukazuju na neophodnost dodatnih studija.

„Poznato je da crveno meso povećava rizik od raka debelog creva, ali nije poznata povezanost sa drugim vrstama kancera“, objasnila je Prof. Suzana Larson, vodeći autor studije. Zato je ona rezultate svog rada nazvala „prilično kontroverznim“. Njena i preporuka njenih kolega, kao i lekara uopšte, jeste da ljudi treba da izbegavaju crveno meso, a mesne prerađevine da u potpunosti izbace iz jelovnika.

Crveno meso i mesne prerađevine povećavaju rizik od nekih tipova raka

Premda su često veoma ukusne, lekari preporučuju da se mesne prerađevine u potpunosti izbace iz ishrane

Međutim, čak i kada je povećan lošom hranom, rizik od raka pankreasa je relativno mali. S druge strane, iako ovaj tip kancera spada u jedan od ređih (javlja se kod jednog od 80 ljudi), mogućnost njegovog izlečenja je, nažalost, vrlo ograničena, praktično zanemarljiva. Zato je izbegavanje vodećih faktora rizika, pored rane dijagnoze, od presudnog značaja za borbu protiv ove bolesti.

Stručnjaci podsećaju da je pušenje dominatni faktor rizika za nastanak karcinoma pankreasa, a zatim slede neadekvatna ishrana, starija životna dob, nedostatak fizičke aktivnosti, prekomerna telesna težina, kao i neke bolesti, poput dijabetesa i ciroze jetre.

Jedna od najpoznatijih žrtvi raka pankreasa je Stiv Džobs, direktor kompanije Apple, od koga se svet u oktobru prošle godine oprostio kao od velikog inovatora i jednog od najvećih industrijalaca modernog doba.

Šta je pankreas?

Pankreas (gušterača) jedna je od najvažnijih žlezda u ljudskom telu, posebna po tome što ima i endokrinu i egzokrinu funkciju (unutrašnje i spoljnje lučenje). Često se kolokvijalno naziva i organom. S jedne strane, ova žlezda u krv luči insulin i glukagon, pa tako regiluše količinu šećera u krvi, a s druge, lučenjem enzima, učestvuje u hemijskoj razgradnji hrane.

9 korisnika smatra da je korisno.


Komentari

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

    Pitajte stručnjaka
  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

    Bitka za bebe
  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.