Print Friendly, PDF & Email

Radite kancelarijski posao? Ne zaboravite da ustanete!

Postavljeno | January 22, 2012 | Nema komentara

Dugotrajni rad na račuanru može da izazove čitav niz neugodnih hroničnih bolova

Zanima te ova tema? Postavi pitanje našem stručnjaku

U modernom društvu raste broj kancelarijskih poslova, a produžavaju se i radni dan i radni vek ljudi koji ih obavljaju. Dugotrajno sedenje je, međutim, veoma nezdravo, a radnici često nisu svesni koliko dugo sede tokom radnog dana.

Nova britanska studija zaključila je da zaposleni u raznim industrijama, od maloprodaje do telekomunikacija, u proseku dnevno provode 5 sati i 41 minut sedeći za radnim stolom. Studija će biti predstavljena na godišnjem okupljanju Društva britanskih psihiloga, a rađena je pomoću anketa i direktih razgovora sa preko 1.000 zaposlenih ljudi.

U razvijenim zemljama, ljudi danas sedeći za radnim stolom provode bezmalo isti deo dana kao i spavajući u krevetu.

Dugotrajno sedenje može dovesti do veoma neprijatnih bolova u vratu i leđima. Naime, građa ljudskog tela nije primerena sedećem položaju, ponajviše zato jer je opterećenje kičmenog stuba u njemu znatno veće nego u uspravnom ili ležećem.

Osim toga, nepravilan položaj tela za vreme sedenja, naročito prilikom rada na računaru, povećava mogućnost za nastanak bolova u vratu i leđima, a može dovesti i do drugih neugodnih oboljenja, poput zapaljenja tetiva i sindroma tunela ručja. Dodatni problem predstavlja svakodnevni stres.

Rad na laptopu - pazite na bolove u leđima i vratu

Dugotrajno sedenje i rad na računaru mogu da izazovu čitav niz neugodnih hroničnih bolova i oboljenja

Britanski istraživači tvrde da radnici okupirani svakodnevnim obavezama ponekad jednostavno “zaborave” da ustanu i prošetaju, a neretko se navika dugog sedenja, stečena na poslu, “preliva” i u privatni život.

Ne treba posebno naglašavati da to vodi hroničnom izostanku fizičke aktivnosti, povećanom riziku od prekomerne telesne težine, a samim tim i povećanom riziku od mnogih hroničnih oboljenja.

Stručnjaci preporučuju da se radnici čiji je posao vezan za radni sto, što je više moguće otklone od komunikacije preko emaila i telefona, te da se trude što češće da ustaju, prošetaju do kolega i popričaju sa njima licem u lice. Osim toga što će biti aktivniji, takav način komunikacije ima i važnu socijalnu komponentu.

Takođe, eksperti preporučuju da ljudi sebi naprave podsetnke (alarme) da treba bar da ustanu i protegnu se, i to nekoliko puta dnevno.

Radite kancelarijski posao? Šta možete da uradite za svoje zdravlje?

Probajte da vežbate, protežete se i za kancelrajskim stolomDa biste izbegli sve posledice dugotrajnog sedenja, pre svega tokom rada na računaru, najpre obratite pažnju na pravilan položaj tela tokom sedenja. Potom, ne dozvolite sebi da izgubite motivaciju i da prirodu svog posla ističete kao opravdanje za smanjenju fizičku aktivnost, naglašava dr Tamara Stojmenović iz Centra za sportsku medicinu Vita Maksima.

Fizička aktivnost koja bi prekinula dugotrajno sedenje na poslu ne mora da bude odlazak u teretanu ili na bazen za vreme pauze, mada bi vam to svakako bilo od koristi, već to mogu da budu i zaista male stvari.

Primera radi, nemojte iskoristiti pauzu tako što ćete opet sedeti i piti kafu, već desetak minuta prošetajte bržim tempom. Kada god je moguće, prošetajte do kolege, nemojte mu pisati preko računara, potom sami izađite po doručak, a nemojte da koristite to što neko od kolega ionako ide napolje. Pritom, nemojte koristiti lift, idite stepenicama.

Dobro bi bilo da na svakih sat-dva napravite dodatne kratke pauze (5 minuta je sasvim dovoljno), kada možete lagano da se istegnete ili da napravite po nekoliko čučnjeva, zašto ne i sklekova… Ako usvojite ovakve, naizgled male i nebitne navike, već nakon mesec-dva ćete osetiti da imate više energije i znatno ćete smanjiti rizike od posledica dugotrajnog sedenja, objašnjava dr Stojmenović.

Korisni linkovi o bolu u leđima:

Zašto nastaje bol u leđima i kako se leči
Bolovi u leđima mišićnog porekla
Diskus hernija
5 najčešćih pitanja o operaciji lumbalne diskus hernije
6 najvećih zabluda o bolu u leđima

Korisni linkovi o bolu u vratu:

Zašto nastaje bol u vratu i kako se leči
Bolovi u vratu mišićnog porekla
Vratna (cervikalna) diskus hernija
6 najčešćih pitanja o vratnoj diskus herniji

10 korisnika smatra da je korisno.


Komentari

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

    Pitajte stručnjaka
  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

    Bitka za bebe
  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.