Print Friendly, PDF & Email

Razumite Alchajmerovu bolest

Postavljeno | September 21, 2011 | Nema komentara

Alchajmerova bolest

Zanima te ova tema? Postavi pitanje našem stručnjaku

Ukoliko u vašem  neposrednom okruženju neko pati od Alchajmerove bolesti, morate se naoružati strpljenjem i znanjem, kako biste svima olakšali svakodnevni život. Morate razumeti kakve promene ličnosti bolest uzrokuje…

Smetnje u pamćenju, poteškoće u pronalaženju pravih reči i izraza ili promene raspoloženja, samo su neki od simptoma koji mogu da ukažu na Alchajmerovu bolest, najčešći uzrok demencije. Moderna medicina i dalje zna jako malo o uzrocima ove bolesti, kao i njenoj prevenciji i lečenju.

Alchajmer, kao i druge bolesti koje vode demenciji, izaziva odumiranje nervnih ćelija (neurona), tako što se dve vrste proteiona akumuliraju oko njih u abnormalnim količinama. Usled uništavanja neurona u mozgu, dolazi i do smanjivanja moždane mase, te gubljenja određenih neuroloških veza. Tako se neurološki obrasci potrebni za funkcije poput razmišljanja, te obrade i pamćenja informacija, postepeno oštećuju i na kraju gube svoju funkciju.

Prvi znaci bolesti

Zaboravnost je obično prvi simptom. Međutim, treba da znate da zaboravnost nije uvek znak bolesti. Ako se tokom bar šest meseci ne pogoršava i ne dovodi do smetnji u svakodnevnom životu i radu, verovatno i nema razloga za brigu.

Ukoliko se zaboravnost pogoršava i dovodi do problema u svakodnevnom funkcionisanju, potrebna su medicinska ispitivanja. Dijagnoza demencije, pa samim tim i Alchajmera, donosi se na osnovu neurološkog i psihijatrijskog pregleda, odgovarajućih laboratorijskih analiza, skenera mozga i drugih analiza koje se rade prema potrebi.

Kada govorimo konkretno o Alchajmerovoj bolesti, rana dijagnostika je važna za njenu uspešnu kontrolu i usporavanje napretka toka bolesti. Treba, pak, imati na umu da ne postoji poseban i jedinstven test kojim se ova bolest otkriva. Jedino nakon autopsije moguće je sa sigurnošću reći da li je neko bolovao od Alchajmerove bolesti ili ne.

Kako “izgleda” Alchajmerova bolest?

Sa napredovanjem Alchajmerove bolesti, može da se razvije čitav niz problema i smetnji u normalnom funkcionisanju obolelih. Oni mogu zaboravljati skorašnje događaje, imena, ili imati poteškoće da razumeju i “obrade” obične fraze i pitanja. Zato budite izuzetno strpljivi i nemojte ih uznemiravati. Ponašajte se kao da je sve u redu i nemojte im dati povoda da budu razdražljivi ili neraspoleženi.

Oboleli često postaju konfuzni u rukovanju sa novcem, vožnji automobila ili upotrebi kućnih aparata. Što su ovakvi simptomi učestaliji, vašim najbližima će biti potrebna veća neposredna pažnja. Probajte da uvek motrite na njih u situacijama koje mogu izazvati opasnost po njihovo i zdravlje drugih, ali nemojte da preterujete u “praćenju”, jer ih to može razdražiti.

Pacijenti neretko prestaju da brinu za osobe iz svoje neposredne okoline, postaju razdražljivi ili ravnodušni. Mogu da se jave promene raspoloženja sa plačljivošću, kao i prevelika sumnjičavost, kada oni misle da ih neko potkrada, da želi da im naudi i sl. Zato je emocionalna podrška veoma važna, jer kod obolelih može smanjiti strahove, neraspoloženje i osećaj napuštenosti.

U kasnijoj fazi bolesti, pacijenti mogu da postanu uznemireni, da ustaju noću i spremaju se da negde idu, mogu čak da odlutaju, izgube se. Vremenom oboleli gube i druge normalne obrasce (norme) ponašanja, skidaju se pred drugim ljudima, ponašaju se neprimereno i sl. Opet je od izuzetne važnosti biti strpljiv, ne izazivati svađe, ne dozvoljavati rasprave. Uvek morate da imate na umu da govorite sa bolesnom osobom, kojoj upravo bolest onemogućava normalan tok razgovora.

U završnoj fazi, bolesnici su vezani za postelju, gubi se normalna komunikacija sa okolinom i mogućnost kontrole stolice i mokrenja. Ličnost može da se u toj meri promeni da i bliske osobe imaju utisak kao da se radi o strancu. Iako je to trenutak u kojem ništa ne možete da uradite da pomognete njima, probajte da pomognete sebi. Pokušajte da situaciju podnesete dostojanstveno i da se pomirite sa istinom. Ne dozvolite da vam sećanje na vaše najbliže pomute promene ličnosti koje nastaju isključivo pod uticajem bolesti.

Osobe sa Alchajmerovom bolešću treba da vode što normalniji život, u početku samostalan, a kasnije sa sve većom negom od strane najbližih. Ukoliko je to moguće, njihova svakodnevna rutina ne treba da se menja. Potrebno ih je stimulisati da se na umerenu fizičku aktivnost i hobije. Veoma važno je biti strpljiv, te obolelima obezediti i emocionalnu podršku.

Na Internetu postoji dosta literature koja vam može pomoći u negovanju obolelih. Preporučujemo vam da pogledate i veoma detaljni “Vodič za negovatelje obolelih od Alzheimerove bolesti”,  sačinjen od strane Udruženja građana “Alchajmer”.

Izlečenje je nemoguće, ali je moguća kontrola

Kada se radi o medikamentima, primenjuje se nekoliko osnovnih principa lečenja ove bolesti. Uzimanje inhibitora holinesteraze povećava nivo acetilholina u mozgu i deluje povoljno na pamćenje i ponašanje. Vitamin E donekle usporava progresiju bolesti. Neuroleptici nove generacije uspešno ublažavaju poremećaje ponašanja, bez značajnijih neželjenih dejstava.

Ipak, Alchajmer se nijednim lekom ne može izlečiti. Lečenje se usmerava ka usporavanju napretka bolesti i ublažavanju njenih posledica. Čak i da jednog dana dobijemo lek koji će bolest prekinuti, danak koji je ona uzela do tog trenutka je nenadoknadiv – izgubljene nervne ćelije se ne mogu povratiti. Stoga se velika pažnja stručne javnosti posvećuje istraživanjima o prevenciji demencije.

Alchajmerova bolest

Operativna moždana masa obolelih osoba smanjuje se usled odumiranja neurona

Nažalost, i prevencija je još uvek tajna za modernu medicinu. Da bi se preventivno delovalo na bilo koju bolest, moraju se znati njeni uzroci. Tačni uzroci Alchajmerove bolesti uglavnom nisu poznati i verovatno je da je većina slučajeva uslovljena sa više udruženih činilaca.

Najveći faktor rizika za nastanak bolesti je starije životno doba, a ne njega ne možemo uticati. U dobu posle 65. godine života, učestalost Alchajmera iznosi oko 5 odsto, a u dobu nakon 80. godine, ona raste na čak 20 procenata. Pored toga, poznato je da teže ili ponovljene povrede mozga mogu da dovedu do demencije, što je, pored opštih zdravih navika, faktor na koji je moguće uticati.

Činjenice o Alchajmerovoj bolesti

  • Operativna moždana masa obolelih osoba se smanjuje usled odumiranja neurona
  • Ne postoji lek za ovu bolest. Lečenje podrazumeva usporavanje napretka bolesti i umanjivanje njenih posledica
  • Bolest je dobila ime po nemačkom lekaru Alojzu Alchajmeru, koji je još 1906. godine kolegama opisao njenu neobičnu kliničku sliku
  • Sa obolelima je potrebno biti strpljiv i pružiti im svaku moguću negu
  • Bolest se najčešće javlja među osobama starijim od 65. godina
  • Danas od ove bolesti pati oko 30 miliona ljudi širom sveta
  • Učestalost bolesti je u stalnom rastu. Predviđa se da će do 2050. godine bolest pogađati svakog 85. čoveka na svetu

 

Autor: V. A. | B. T.

99 korisnika smatra da je korisno.


Komentari

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

    Pitajte stručnjaka
  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

    Bitka za bebe
  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.