Print Friendly, PDF & Email

Sprečite sportske povrede kod dece

Postavljeno | August 4, 2011 | Nema komentara

Gips na nozi

Zanima te ova tema? Postavi pitanje našem stručnjaku

Sigurno je da želite da se vaše dete bavi sportskim aktivnostima, ali sigurno se brinete i da može da doživi povredu. Iako povređivanje teško možete sprečiti u potpunosti, treba da znate koje su aktivnosti statistički najrizičnije, na koji način i šta je najbolja prevencija.

Za početak, nije zgoreg znati da statistika pokazuje da su povrede u ekipnim sportovima češće, ali su u pojedinačnim obično teže. Pritom, oko 60% povreda dece nastaje pri organizovanom sportu (trenirenju), a oko 40% u rekreativnim sportskim aktivnostima. Ovaj podatak ukazuje na značaj pravilnog odabira sporta i načina treninga u dečjem uzrastu. To je najvažniji savet koji vam možemo dati.

Obratite pažnju na to da odaberete aktivnosti koje su adekvatne za uzrast i sposobnosti vašeg deteta, a zatim na kvalitet podloge, terena, na kojem se igra, te na kvalitet opreme, pre svega obuće. Ako je moguće, gledajte da vaše dete bude pod nadzorom odraslih ili profesionalnog trenera.

Košarka, ragbi i fudbal najrizičniji po decu

Prema kombinovanim američkim i evropskim podacima, procenat dece u dobi između 5 i 15 godima koji zadobiju neku sportsku povredu, kreće se, zavisno od sporta, od 15 do 30%. Najčešće se povređuju na košarci, a zatim na američkom fudbalu, koji kod nas i nije toliko popularan, dok je na trećem mestu fudbal. Jasno je, dakle, da su povrede najčešće kod najpopularnijih sportova, ali i kod onih koji su dosta dinamični i indukuju češći telesni kontakt. Takve aktivnosti se češće od drugih igraju rekreativno, bez nadzora od strane profesionalnog trenera.

Basket

Košarka je neverovatno dinamičan sport, pa uzrokuje najviše povreda

Svakako, posebno opasne su povrede glave. Štaviše, kada su deca u pitanju, od ukupnog broja povreda mozga oko 20 procenata nastaje u toku sportskih aktivnosti. S druge strane, svi ovi podaci nisu tu da bi uplašili roditelje. Deca se tokom odrastanja često povređuju, padaju, udaraju… sve je to prirodan proces odrastanja. Srećom, njihove povrede, kako u sportu tako i uopšte, najčešće su bezopasne i ne ostavljaju dugotrajne posledice.

“Deca treba da se bave sportom, ali na adekvatan način, jer od sporta ima mnogo više koristi u odnosu na rizik od poverđivanja”, objašnjava Dr Tamara Stojmenović iz Centra sportske medicine „Vita Maksima“, košarkaški trener i saradnica sajta Bol.rs. Kako stoje stvari sa dva najpopularnija ekipna sporta kod nas?

Košarka je prelepa, ali se mora voditi računa o kolenima

Košarka je neverovatno dinamičan sport, prepun kratkih sprintova, naglih promena pravca kretanja, skokova i telesnog kontakta (zato i jeste jedan od najpopularnijih). Zbog toga nije čudno što je u samom vrhu po učestalosti povređivanja. Na sreću, najšeće se radi o lakšim povredama, kao što su uboji, istegnuća mišića i distorzije (uganuća) skočnog zgloba. Potencijalno opasne “mehaničke” povrede u košarci mogu nastati i prilikom pokušaja zakucavanja i “vešanja” za obruč. Upravo zato, veoma važna je kontrola od strane trenera i adekvatan kvalitet terena, sa svim svojih pratećim elementima.

U odnosu na druge sportove, u košarci je prisutna i nešto veća mogućnost da vaše dete doživi povredu kakve doživaljavaju profesionalni sportisti. Najteža povreda, relativno česta u košarci u odnosu na druge sportove, jeste “pucanje” prednjih ukrštenih ligamenata kolena. Ova povreda zahteva operativno lečenje i dug postoperativni oporavak.

Povreda se obično događa kada, pri naglim promenama pravca ili naglom zaustavljanju iz punog sprinta, stopalo ostane “ukopano” na podlozi. Tada nagli pokret kolena ne može biti amortizovan, već se kompletan pritisak, sila, prenosi na ligamente. Pošto ne možete računati da će u žaru igre dete biti oprezno u kontaktu i pri naglim promenama pravca, ono što možete da uradite jeste da vodite računa o podlozi na kojoj igra, te o patikama u kojima igra. Kombinacija podloge i patika mora biti takva da se dete ne kliza, ali ni da se patike “ukopavaju”. Uz to, duboke patike dodatno učvršćuju skočni zglob, što je naročito bitno prilikom doskoka.

Kod fudbala, opasnost često nije u samoj igri

Što se tiče fudbala, kada je pod kontrolom trenera, znatno je manja mogućnost od grubih startova, koji su svakako najveći rizik za povredu kod ovog sporta. Nespretni padovi, gurkanje, laktanje, sve to je uobičajeno tokom dečjih fudbalskih utakmica i, premda može imati posledice, obično je bezazleno. Međutim, kada se radi o rekreativnom fudbalu na obližnjem betonskom terenu, situacija je nešto drugačija.

Fudbalska lopta

Uvek govorite detetu da fudbal treba da se igra na prostorima koji su namenjeni toj svrsi

Opasnost se krije pre svega u tzv. “mehaničkim” povredama. Nije redak slučaj da golovi nisu pričvršćeni za tlo, pa mogu da padnu i povrede dete. Najteže i potencijalno smrtonosne povrede nastaju pri “vešanju” o prečku gola, što deca smatraju jako zabavnom aktivnošću! “Ja kao neurohirurg, u praksi, imam priliku da vidim posledice toga da prečka pukne i udari dete u glavu, dovodoći do preloma lobanje i teških povreda mozga”, objašnja Prof. dr sc. med. Branislav Antić, urednik sajta Bol.rs.

Dakle, uvek govorite detetu da fudbal treba da se igra na prostorima koji su namenjeni toj svrsi, da to budu ravne površine, te da obrate pažnju na to da li su golovi stabilni i dobro ukopani. Takođe, i ovde treba voditi računa o obući i podlozi. Obuća mora da bude prilagođena vrsti terena, što znači da patike treba da imaju određene “šare”, koje sprečavaju proklizavanje. Povrede su češće na mokrom betonu, travi ili šljunkovitom terenu, koji nije za predviđen za sport.

Pročitajte 11 saveta za pravilno usmeravanje dece na sport.

Bickl, roleri i skejtbord samo sa štitnicima i kacigom!

RoleriVožnja bicikla, skejtborda i rolera veoma je zabavna, ali i vrlo korisna za vašu decu, te razvoj motoričkih sposobnosti, koordinacije pokreta i osećaja za ravnotežu. Međutim, kod ovih aktivnosti postoji zaista ozbiljan rizik od teških povreda, pre svega kontuzija lobanje, preloma i uganuća nakon padova.

Koliko vas god deca uveravala da to nije “kul”, obavezno insistirajte na nošenju odgovarajućih štitnika za kolena i laktove. Od posebne važnosti je zaštita glave. Deca uvek moraju da imaju adekvatnu kacigu!

11 korisnika smatra da je korisno.


Komentari

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

    Pitajte stručnjaka
  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

    Bitka za bebe
  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.