Bol u kolenu - Ozgud-Šlaterova bolest

Kad mlade sportiste boli koleno…

Kod mladih sportista, čiji se organizam tek intenzivno razvija, relativno često je pristutna pojava upornih bolova u kolenu, tačnije u predelu potkolenice. Najčešći uzrok takvih bolova je Ozgud-Šlaterova bolest. Popularni “Šlater”, kako sportisti nazivaju ovu bolest, vrlo je čest uzrok bola u prednjem prostoru kolena. U pitanju su uporni i neprijatni, ali ipak relativno bezazleni bolovi, koji se najčešće javljaju kod fizički aktivnih dečaka. Roditelji, ne brinite! Oboljenje je najčešće kod dečaka koji se bave sportom u periodu najintezivnijeg rasta i sazrevanja (12-14 godina), a ređe kod devojčica. Bol je najizraženiji u predelu gornjeg dela potkolenice, gde se pripaja jaka tetiva (lig. patellae). Naime, u periodu adolescencije kod sportista dolazi do intenzivnog rasta kostiju (u ovom slučaju butne kosti i kostiju potkolenice), koji nije praćen istovremenim rastom mišića. Usled toga dolazi do istezanja patelarnog ligamenta, što dovodi do lokalne upale i pojave bola. Usled istezanja samog ligamenta, javljaju se mikroavulzije i mikrotraume koje doprinose bolu. Mikroavulzije i mikrotraume su posledica otrgnuća ligamentarnih i mišićnih vlakana sa koštanog pripoja, usled neadekvatnog doziranja treninga i jakog delovanja mehaničkih sila na “skraćeni”, prekomerno zategnuti ligament. Bolest je češća kod adolescenata koji u periodu sazrevanja naglo izrastu, ali to ne mora biti pravilo. Roditelji […]

Kako da se deca zdravo hrane

Želite da se vaše dete zdravo hrani? Prvo vi…

Svi roditelji žele da njihova deca usvoje navike zdravog života i adekvatne ishrane, ali to ponekad može biti veliki izazov. Nova studija američkih naučnika pokazala je da će se deca zdravije hraniti ukoliko i same majke to rade i tako obezbede pozitivan lični primer. Studija objavljena u stručnom časopisu American Journal of Clinical Nutrition, samo je jedna od skorijih koja je ispitivala navike u ishrani porodica sa malim primanjima. Naime, domaćinstvima suočenim sa finansijskim pritiskom znatno je teže da očuvaju navike zdravog života i ishrane među svim članovima, jer su „donosioci odluka“ pod mnogo većim izazovom da na sto donose jeftinu, nezdravu hranu. Naučnici sa Univerziteta Mičigen tvrde da je za majke u domaćinstvima sa malim primanjima, koje žele da se njihova deca zdravo hrane, najbolje da i same usvoje zdrave navike. Takav pristup znatno je efikasniji nego bilo kakva prisila, ucenjivanje ili kažnjavanje dece, a bolji je i od nagrađivanja. Deca majki koje vaspitavaju primerom pre nego naređivanjem jedu više povrća i, generalno, praktikuju zdraviju ishranu, objašnjava Prof. Šeron Hoer, autor studije. Njena iskustva govore da ako detetu zabranjujete hranu koju odrasli jedu za vreme zajedničkih obroka, možete samo da podstaknete nezdrave navike! „Majke bi trebalo da prestanu da […]

Klinci vežbaju u parku

Aktivnija deca imaju bolje ocene

Redovna fizička aktivnost dece nije važna samo za njihov fizički razvoj i zdravlje, već je direktno povezana i sa uspehom u školi i mentalnom „oštrinom“, pokazalo je novo istraživanje holandskih naučnika. Odavno je poznato da redovna fizička aktivnost ima presudnu dugoročnu ulogu u pravilnom opštem psihofizičkom razvoju deteta. S druge strane, premda je rađeno dosta indikativnih studija, stručnjaci ipak nemaju potpuni konsenzus o tome koliko redovna fizička aktivnost utiče na rezultate koje deca i tinejdžeri postižu u školi. Istraživači Medicinskog centra Univerziteta VU iz Amsterdama zato su uradili analizu 14 postojećih studija i došli do zaključka da aktivna deca zaista imaju bolje ocene. Konkretnije, ona u proseku postižu bolje rezultate na testovima iz matematike, jezika i na opštim testovima logike i memorije. Premda nije lako izdvojiti konkretne uzročnike za takav zaključak, pogotovo jer na uspeh deteta u školi mogu da utiču brojni individualni faktori, veruje se da deca koja se „isprazne“ fizičkom aktivnošću jednostavno imaju bolju koncentraciju. Takođe, moguće objašnjenje je i činjenica da fizička aktivnost poboljšava dotok krvi u mozak, što popravlja raspoloženje kod dece i povećava želju za novim saznanjima. Pritom, kada kažu fizička aktivnost, istraživači ne misle samo na organizovane sportske, već na najraznovrsnije, često i banalne […]

Kreda i tabla u osnovnoj školi

Duža osnovna škola za veći IQ?

Više vremena provedenog u osnovnoj školi može da povisi inteligenciju u ranom odraslom dobu, indikuje zanimljiva norveška studija. Pitanje je, međutim, da li statistika izmerena za Norvešku može da važi kao univerzalni zaključak… Zapravo, norveški stručnjaci su izračunali da jedna dodatna godina provedena u sistemu elementarnog obrazovanja (osnovna škola), nakon srednje škole (u ranom odraslom dobu) rezultuje u proseku za 3,7 poena boljim rezultatima na testovima inteligencije. Norveško društvo imalo je retku priliku da izmeri takve efekte produženog obaveznog školovanja. Između 1955. i 1972. godine, naime, regionalne vlasti u toj državi postepeno su elementarno obrazovanje produžavale sa sedam na devet godina. To je značilo, na kraju, da su norveški učenici osnovnu školu završavali sa 16, umesto sa 14 godina. Efekti produženog elementarnog obrazovanja mereni su kada su učenici napunili 19 godina. Norveška vojska je prilikom regrutacije vojno sposobnih mladića radila adekvatne testove inteligencije. Nedavno istraživanje, koje je uradila organizacija Statistics Norway, od strane norveške vlade zadužena da vodi relevantne zvanične statistike o norveškom društvu, obuhvatilo je čak preko 107.000 učenika koji su bili deo ove reforme obaveznog obrazovanja. U studiji su učestvovali i naučnici sa Univerziteta u Oslu. Zaključak je nepobitan – reforma elementarnog obrazovanja sa sobom je povukla neobično veliki […]

Broj kalorija

Dužina vežbanja ili broj kalorija?

Oznaka o procenjenom vremenu koje ljudi moraju da provedu vežbajući kako bi sagoreli kalorije unete konzumacijom nekog proizvoda, delotvornija je od same oznake o broju kalorija, tvrde američki naučnici. Danas se na gotovo svakom prehrambenom proizvodu moraju naći podaci o njegovoj energetskoj vrednosti. Ipak, ljudi, a posebno mladi, loše proračunavaju broj kalorija koje svakodnevnom ishranom unose u organizam. Zato stručnjaci sa Univerziteta Džon Hopkins (Baltimor, SAD) preporučuju da se oznake o broju kalorija dopune i nekim drugim, lakše razumljivim informacijama. U okviru interesantnog istraživanja, oni su posmatrali navike tinejdžera kada kupuju u prodavnicama blizu škola, posebnu pažnju obrativši na zaslađene i gazirane sokove, najčešće artikle u korpi te potrošačke grupe. Kada su uobičajenim obaveštenjima o broju kalorija u jednog konzervi soka dodali i druge informacije, primetili su diskretan trend pada prodaje zaslađenih pića, kao i povećanje prodaje nezaslađenih, prvenstveno flaširane vode. Premda smatraju da su svi novi znakovi doprineli tome, autori studije posebno ističu delotvornost znaka o vremenu koje je potrebno provesti u vežbanju da bi se sagorele kalorije unete “porcijom” soka. Štaviše, s obzirom na relativno mali uzorak kod ovog istraživanja, jedino su baš za to upozorenje naučnici sigurni da nije posledica slučajnosti, već da je imalo realan, merljiv […]

Sony Ericsson Xperia Play

5 posledica neadekvatnog korišćenja mobilnih telefona

Kada pričamo o mobilnim telefonima i zdravlju, najveća zebnja javnosti su kancerogene bolesti izazvane zračenjem. Međutim, intenzivno korišćenje telefona može imati mnogo direktnije posledice po zdravlje, kao što su bolovi u šaci, glavobolja, nesanica… Danas se moderno društvo toliko oslanja na mobilnu komunikaciju, da se u određenim slučajevima može govoriti o pravoj zavisnosti. Sve intenzivnije korišćenje mobilnih uređaja sa sobom nosi određene zebnje u pogledu zdravlja. Prirodno, najviše se plašimo raka, tj. posledica elektromagnetnog zračenja samih telefona. Iako je Svetska zdravstvena organizacija takvo zračenje nedavno svrstala na listu pojava „potencijalno kancerogenih za ljude“, još uvek nema konkretnih dokaza koji mobilne telefone povezuju sa povećanim rizikom od raka. Naučnici su i dalje veoma oprezni i ukazuju da su potrebna dodatna, dugoročna istraživanja u ovoj oblasti. Zbog straha od kancera, ljudi često zanemaruju druge negativne efekte koje intenzivno, svakodnevno višečasovno korišćenje telefona može imati po naše zdravlje. Bolovi u šaci i prstima, kao posledica reumatskih i neuroloških oboljenja, sasvim su realna, dokazana pojava, naročito kod mladih. Čovek, naime, raspolaže izuzetno pokretljivim šakama i prstima, idealno „spretnim“ za baratanje malenim predmetima i uređajima. Međutim, priroda nije predvidela da takve predmete i uređaje intenzivno koristimo – šake nisu sposobne da dugo ponavljaju precizne pokrete […]

Depresivno dete

Inteligentna deca pre probaju droge kad porastu

Deca, posebno devojčice, koja u uzrastu od 5-10 godina pokazuju visok stepen inteligencije, znatno će češće probati opojne droge u kasnijem životu nego njihovi vršnjaci sa manjim IQ-om, tvrde britanski naučnici. Istraživači su analizirali podatke o 8.000 učesnika zanimljive britanske kontinuirane studije koja nosi naziv 1970 British Cohort Study. Analize su pokazale da će muškarci, koji su u uzrastu ispod 10 godina beležili visoke rezultate na testovima inteligencije, u dobi između 16. i 30. godine života čak 50 odsto češće probati amfetamine, ekstazi i slične narkotike, nego njihovi vršnjaci sa slabijim rezultatima na IQ testovima. Takva povezanost između visoke intelgencije u detinjstvu i kasnije zloupotrebe narkotika još je izraženija kod žena. Primera radi, devojčice koje su u ranom detinjstvu imale zavidan IQ, kada odrastu duplo češće probaju marihuanu i kokain! U ovom trenutku, stručna javnost smatra da je nezahvalno donositi konkretne zaključke o uzrocima ovakve povezanosti, pogotovo kada znamo da postoje brojni emotivni i društveno-socijalni faktori koji mogu podstaći upotrebu droga kod mladih. Ipak, naučnici podsećaju da su ranija istraživanja pokazala da su visoko inteligenti ljudi generalno skloniji socijalnim eksperimentima, da imaju veću želju da probaju nove stvari u životu i da im je potrebna snažniji intelektualni stimulans. S druge strane, […]

Dečak

Depresivni očevi utiču na ponašanje dece

Depresija kod očeva povezana je sa problemima u ponašanju kod dece, pokazala je nova studija američkih naučnika. Dok je slična povezanost između majki i dece često ispitivana, ovo je praktično prva studija koja se konretno osvrnula na odgovarajuću ulogu oca. Prema rezultatima nove studije rađene pod okriljem Medicinske škole Univerziteta u Njujorku, 11 odsto dece čiji očevi imaju simptome depresije pokazuje određene probleme u ponašanju, u poređenju sa 6 odsto dece čiji očevi nemaju simptome emotivnih poremećaja. Jasno je, ipak, da majka u ovom konktestu ima osetno bitniju ulogu. Čak svako peto dete sa depresivnom majkom pokazuje probleme u ponašanju. Kada su oba roditelja depresivna, taj procenat se penje na 25 odsto (svako četvrto dete). “Postoji bezbroj stručnih radova o tome kako depresija i drugi emotivni poremećaji majki utiču na decu, ali ovo je bukvalno prva studija, bar koliko smo mi svesni, koja je ispitivala sličnu povezanost očeva”, objasnio je dr Majkl Vajtsman, vodeći autor. On i njegov tim proučavali su podatke dobijene iz velikog istraživanja o preko 22.000 dece koja žive u domaćinstvu sa oba roditelja. Njihov rad je objavljen u stručnom časopisu Pediatrics. Ranija studija, koja je u istom stručnom časopisu objavljena proletos, dokazala je i da depresivni […]

Deca se igraju

Deca koja se više igraju napolju bolje vide

Što se više igraju napolju, na otvorenom, deca imaju manji rizik od kratkovidosti, pokazalo je novo istraživanje britanskih naučnika. To je samo jedan u nizu razloga zbog kojih bi decu trebalo animirati da što manje vremena provode kod kuće, uz kompjuter i TV. Analizirajući rezultate osam ranijih studija, u kojima je učestvovalo preko 10.000 dece i adolescenata, naučnici sa Univerziteta Kembridž su izračunali da se rizik od miopije (kratkovidosti) kod dece smanjuje, i to za oko 2 procenta, sa svakim dodatnim satom koje dete tokom jedne nedelje provede igrajući se u prirodi. U ovom trenutku, istraživači ne mogu precizno da objasne uzroke ove pojave, ali postoji čitav niz stabilnih pretpostavki o tome zašto boravak napolju pozitivno utiče na vid deteta. Pre svega, kada se igra napolju, detetove oči upijaju više prirodne svetlosti. Uz to su češće „primorane“ da gledaju i fokusiraju udaljene objekte, što se može smatrati svojevrsnim „treningom za vid“. Ne sme se zanemariti ni činjenica da dete koje više vremena provodi napolju ima manje vremena za aktivnosti koje drastično angažuju gledanje i fokusiranje bliskih objekata, kakve su  intenzivno igranje računarskih igrica i gledanje televizora. Vođa projekta dr Džastin Šervin smatra da pred njegovim timom sada stoji zadatak da […]

Inteligencija

IQ može da raste i pada kod tinejdžera

Prema najnovijim istraživanjima, inteligencija može značajno da opadne ili poraste tokom tinejdžerskih godina. Takav zaključak iznenadio je stručnu javnost, koja je do sada prihvatala tezu da je intelektualni kapacitet manje-više konstantan celog života. Sasvim je uobičajena praksa da se na osnovu koeficijenta inteligencije koji jedno dete iskaže u najranijem dobu predviđa i njegov uspeh u kasnijem životu, mogućnost zaposlenja, odabir škole i sl. Međutim, naučnici tvrde da u tinejdžerskim godinama može doći do osetne promene koeficijenta inteligencije, što je praćeno i adekvatnim promenama strukture mozga. Te promene najverovatnije nastaju kao posledica procesa učenja. Otkriće bi moglo da utiče na način kojim roditelji, obrazovani sistem i društvo u celini pristupaju deci koja pokazuju veliki ili nedovoljan potencijal u ranom uzrastu. Istraživači preporučuju da za konačnu procenu detetovog potencijala treba sačekati, a da usput treba motriti na kvalitet obrazovanja koje dete dobija. Za potrebe studije, čiji su rezultati objavljeni u stručnom časopisu Nature, a koja je sprovedena pod okriljem nezavisno finansirane sekcije na Londonskom univerzitetskom koledžu, naučnici su 2004. godine testirali 33 zdrava adolescenta uzrasta od 12 do 16 godina. Oni su testove nad istom decom ponovili četiri godine kasnije, kada su ona imala između 15 i 20 godina. U oba slučaja, […]

  • Reklama

    Pitajte stručnjaka
  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

    Bitka za bebe
  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.