Zdrav život listaj : Bol.rs

Kako da se deca zdravo hrane

Želite da se vaše dete zdravo hrani? Prvo vi…

Svi roditelji žele da njihova deca usvoje navike zdravog života i adekvatne ishrane, ali to ponekad može biti veliki izazov. Nova studija američkih naučnika pokazala je da će se deca zdravije hraniti ukoliko i same majke to rade i tako obezbede pozitivan lični primer. Studija objavljena u stručnom časopisu American Journal of Clinical Nutrition, samo je jedna od skorijih koja je ispitivala navike u ishrani porodica sa malim primanjima. Naime, domaćinstvima suočenim sa finansijskim pritiskom znatno je teže da očuvaju navike zdravog života i ishrane među svim članovima, jer su „donosioci odluka“ pod mnogo većim izazovom da na sto donose jeftinu, nezdravu hranu. Naučnici sa Univerziteta Mičigen tvrde da je za majke u domaćinstvima sa malim primanjima, koje žele da se njihova deca zdravo hrane, najbolje da i same usvoje zdrave navike. Takav pristup znatno je efikasniji nego bilo kakva prisila, ucenjivanje ili kažnjavanje dece, a bolji je i od nagrađivanja. Deca majki koje vaspitavaju primerom pre nego naređivanjem jedu više povrća i, generalno, praktikuju zdraviju ishranu, objašnjava Prof. Šeron Hoer, autor studije. Njena iskustva govore da ako detetu zabranjujete hranu koju odrasli jedu za vreme zajedničkih obroka, možete samo da podstaknete nezdrave navike! „Majke bi trebalo da prestanu da […]

So povećava krvni pritisak

Više soli, veći rizik od šloga

Poznato je da ishrana bogata solju negativno utiče na zdravlje, pre svega direktno povećavajući krvni pritisak. Američki naučnici iznose nove dokaze za to – oni tvrde da prekomerni unos soli može da poveća rizik od šloga i za tri puta, naročito kod starijih osoba! Studija u kojoj je učestvovalo oko 2.700 Amerikanaca prosečne dobi od 69 godina, pokazala je da starije osobe čiji dnevni unos soli daleko prevazilazi preporuke nadležnih američkih institucija, imaju i do tri puta veći rizik od šloga. Američka asocijacija za srce (AHA) preporučuje da dnevni unos soli bude ograničen na 1.500 miligrama. Svetska zdravstvena organizacija je nešto tolerantnija, i kao maksimalni dnevni unos soli preporučuje 2.000 miligrama. Učesnici studije kod kojih je zabeležena tri puta veća šansa za moždani udar u proseku su unosili preko 4.000 miligrama soli dnevno. U studiji, objavljenoj u stručnom časopisu Stroke, mahom su učestvovali pripadnici nacionalnih manjina. Kako objašnjava Dr Frančesko Kapućio, jedan od urednika pomenutog časopisa, rezultati ovog istraživanja podržavaju dosadašnje stavove o jasnoj korelaciji između slane hrane i rizika od šloga i bolesti srca. Naime, s obzirom na spor, progresivni tok vaskularnih bolesti, naučnici još uvek ne mogu sa stoprocentnom sigurnošću da utvrde koliko je pojačan unos soli direktno […]

Svaki drugi kancer moguće sprečiti menjanjem životnih navika

Polovinu kancera možemo sprečiti!

Polovina slučajeva raka može se izbeći promenom životnih navika, tvrde američki eksperti nakon nove studije. Pušenje se okrivljuje za trećinu, dok je prekomerna telesna težina „odgovorna“ za još 20 odsto svih kancera u SAD. Nedavno su britanski naučnici objavili rezultate studije prema kojima je svaki treći slučaj kancera u toj zemlji izazvan lošim životnim navikama. Tim američkih naučnika je sada objavio rad u kojem se loše životne navike, pre svega pušenje, nezdrava ishrana, kao i nedostatak fizičke aktivnosti, okrivljuju za polovinu svih malignih bolesti. Najveći danak uzimaju cigarete – primera radi, eskperti objašnjavaju da bi se i tri četvrtine slučajeva raka pluća moglo izbeći kada ljudi ne bi pušili. U celini, redovna fizička aktivnost, zdrava ishrana i uzdržavanje od pušenja mogu sprečiti čak i polovinu slučajeva raka. Pritom, moguće je sprečiti i određen broj malignih bolesti koje nisu direktno povezane sa nezdravim navikama, pre svega vakcinacijom protiv određenih infektivnih bolesti (hepatitis i dr), zaštitom od izlaganja jakom sunčevom zračenju, štetnim hemikalijama itd. Društvo u celini mora da prepozna potrebu za korenitim promenama, kao i da preduzme ozbiljne mere za implementaciju zdravih navika u pojedinca, objašnjava vodeći autor studije dr Grejem Koldic, epidemiolog Medicinske škole Univerziteta Vašington. Rad njegovog tima je […]

Borovnice su bogate flavonoidima

Borovnicama i jabukama protiv dijabetesa

Pojačan unos borovnica, jabuka i krušaka, povezan je sa manjim rizikom od dijabetesa, tvrde američki naučnici. Razlog su flavonoidi, prirodni antioksidansi koji se povezuju i sa smanjenim rizikom od šloga, bolesti srca, raka… Novim istraživanjem, finansiranim od strane američkog Nacionalniog instituta za zdravlje, obuhvaćeno je ukupno oko 200.000 muškaraca i žena, zajedno sa njihovim navikama u svakodnevnoj ishrani. Zdravstveni kartoni učesnika su „regrutovani“ iz tri velike američke kontinuirane studije, a prikupljeni podaci datiraju i do 24 godine unazad. Analizom ovih obimnih podataka utvrđeno je da ljudi koji vole borovnice, tačnije oni koji jedu više od dve porcije ovog voća nedeljno, imaju za 23 odsto manje šansi da obole od dijabetesa tipa 2 u poređenju sa ljudima koji ne vole ovo voće. Isto važi i za ljude koji konzumiraju više od pet jabuka nedeljno. Naravno, pri analizi su metodološki isključeni uticaji drugih faktora rizika za oboljevanje od dijabetesa, kakvi su gojaznost, pušenje i genetska predispozicija. Premda je veza očigledna, naučnici objašnjavaju da nema dokaza da je uzrok smanjenog rizika u voću kao takvom. Razlog treba tražiti u određenim grupama flavonoida kojima je bogato pomenuto voće, objašnjava dr En Pen, jedan od autora studije objavljene u stručnom časopisu American Journal of Clinical […]

Grejpfrut je bogat flavonoidima

Pomorandže i grejp smanjuju rizik od šloga

Žene koje redovno jedu citrusno voće, poput pomorandži, grejpfruta i limuna, imaju manji rizik od šloga, tvrde britanski naučnici. Veruje se da su, između ostalog, za to zaslužni flavonoidi, prirodni antioksidansi kojima su bogate pomenute namirnice. Iistraživači Medicinske škole Norič pri Univerzitetu East Anglia, pregledali su zdravstvene kartone gotovo 70 hiljada medicinskih sestara iz SAD, čije je zdravlje, u okviru tamošnje obimne kontinuirane studije, praćeno u periodu od preko dve decenije. Između ostalog, one su na svake četiri godine izveštavale o svojoj ishrani, uključujući podatke o konzumiranju voća i povrća. Izračunato je da žene koje redovno jedu citrusno voće, mahom pomorandže i grejpruft, te piju njihove sveže ceđene sokove, imaju za 19 odsto manji rizik od ishemijskog moždanog udara (nastaje kao posledica začepljenja krvnih sudova mozga). Rezultati studije objavljeni su u renomiranom stručnom časopisu Stroke. Eksperti veruju da je ovakav zaštitni efekat citrusnog voća, pored vitamina C i drugih zdravih sastojaka, povezan i sa flavonoidima. Ova jedinjenja, kojima je bogata i čokolada, funkcionišu kao moćni prirodni antioksidansi i antiinflamatorni (antizapaljenski) agensi. Ona snižavaju krvni pritisak i nivo holesterola, te na taj način „neguju“ arterije. Zapravo, čitava studija i jeste imala za cilj da izuči zaštitne efekte različitih klasa flavonoida. Istraživanje, […]

Sprečimo bolesti srca

Bolesti srca su i u genima, barem kod muškaraca

Muškarci mogu da naslede sklonost ka bolestima srca, tvrde britanski naučnici koji su uspeli da isprate kako se takav rizik sa oca na sina prenosi putem Y hromozoma. Otkriće bi moglo dovesti do novih tretmana i načina prevencije bolesti srca. Istraživači sa Univerziteta u Lesteru zaključili su da jedna specifična varijanta Y hromozoma povećava rizik od oboljenja koronarih arterija (jedna od češćih formi bolesti srca), i to za čak 50 odsto. Naravno, rizik povećan putem gena nezavisan je od drugih poznatih faktora rizika za bolesti srca, kakvi su povećan holesterol, pušenje, loša ishrana i nedovoljna fizička aktivnost. Da bi doneli ovakve zaključke, naučnici su ispitali genetski materijal preko 3.200 muškaraca iz Velike Britanije, koji nisu međusobno rodbinski povezani, a u vreme ovog istraživanja već su bili učesnici drugih studija na temu rizika od bolesti srca. Rad je objavljen u stručnom časopisu The Lancet. Tokom DNK analiza, otkriveno je da čak 90 odsto testiranih muškaraca nosi jednu od dve najčešće varijante Y hromozoma – haplogrupu R1b1b2 ili haplogrupu I. Muškarci sa Y hromozomom haplogrupe I su oni koji imaju 50 odsto veći rizik od bolesti koronarnih arterija. Inače, kod muškaraca se bolesti srca, u proseku, javljaju čak deceniju ranije nego kod […]

Trčanje

Vežbanje doprinosi entuzijazmu i raspoloženju

Ljudi koji su fizički aktivniji iskazuju više uzbuđenja i entuzijazma nego oni koji koji manje vežbaju, tvrde američki eksperti. Takva teza potvrđuje preporuku da se pri usvajanju zdravih navika treba orijentisati na kratkoročne ciljeve. Pored toga, ljudi će vam, statistički gledano, češće reći da se osećaju raspoloženo ili da su puni entuzijazma upravo onim danima kada su fizički aktivniji nego inače, objašnjavaju istraživači sa Univerziteta Pen Stejt (Pensilvanija, SAD). Zaključci su izvedeni iz studije koja je pratila dnevne promene raspoloženja, izloženost stresu i fizičku aktivnost 190 studenata. Istraživači su se posebno potrudili da metodologiju studije prilagode tako da iz zaključaka isključe uticaj drugih faktora koji mogu da utiču na raspoloženje, poput dužine i kvaliteta sna. Rezultati su objavljeni u stručnom časopisu Journal of Sport & Exercise Psychology. Vodeći autor studije, Prof. Dejvid Konroj, veruje da rad njegovog tima samo potvrđuje koliko je važno da se ljudi koji žele da postanu fizički aktivniji orijentišu na kratkoročne, umesto na dugoročne ciljeve. Primera radi, ako sebi kažete: “vežbaću u petak i ponedeljak po 30 minuta“, umesto da odlučite da ćete “ove godine redovno vežbati”, vrlo brzo ćete dobiti nagradu u vidu povećanog osećaja zadovoljstva i entuzijazma, što će vam biti od velike pomoći […]

Čokoladna torta (Amerikanci žele da uvedu porez na šećer)

Porezom po šećeru, apeluju stručnjaci iz SAD

Šećer je štetan i stvara zavisnost poput alkohola i duvana, pa njegovu upotrebu treba regulisati na sličan način, tvrde američki stručnjaci. Proizvođači hrane i pića odgovaraju da “demonizacija” njihovih proizvoda nije od pomoći. Pišući za ugledni stručni časopis Nature, Prof. Robert Lustig, pedijatar za kojeg se veruje da je jedan od najvećih svetskih stručnjaka za gojaznost kod dece, predlaže radikalni zaokret u načinu na koji država tretira problem šećera u hrani i piću. On i tim njegovih kolega sa Univerziteta Kalifornija poručuju da bi američke vlasti trebalo da razmotre uvođenje poreza na šećer, kao i ograničavanje prodaje slatkiša i slatkih napitaka u delu dana kada se organizuje školska nastava, pa čak i potpunu zabranu prodaje takvih proizvoda deci određenog uzrasta. Razlog je, naravno, zabrinutost zbog količine šećera koju Amerikanci, a naročito deca, unose svakodnevnom ishranom. Neke evropske zemlje već primenjuju destimulativne namete na nezadravu hranu – Danska i Mađarska uvele su porez na zasićene masti, dok Francuska odnedavno na sličan način obeshrabruje ljubitelje slatkih sokova. „Šećer ispunjava sve kriterijume za socijalnu intervenciju kakvu su doživeli alkohol i duvan“, kategoričan je Prof. Lustig. On svoj predlog upoređuje sa jednostavnim merama kakve su zabrana pušenja na javnim mestima ili standardizacija erbegova u automobilima, koje […]

Kobasice i druge mesne prerađevine

Mesne prerađevine povećavaju rizik od raka pankreasa

Mesne prerađevine, poput kobasica, viršli, slanine i drugih suhomesnatih proizvoda, čak i u malim količinama mogu osetno da povećaju rizik od raka pankreasa, nagovestilo je istraživanje švedskih naučnika. Tačnije, naučnici švedskog Instituta Karolinska su zaključili da se sa konzumacijom svakih novih 50 grama mesnih prerađevina dnevno, što je otprilike jedna viršla ili kobasica, rizik od raka pankreasa povećava za 19 procenata. To znači da praktikovanje doručka koji, primera radi, sadrži dve viršle, rizik od ovog tipa kancera povećava za oko 40 procenata. Za potrebe nove studije, objavljene u stručnom časopisu British Journal of Cancer, švedski istraživači su analizirali rezultate 11 kliničkih ispitivanja, u kojima je učestvovalo preko 6.600 pacijenata sa rakom pankreasa. U ovom trenutku, stručna javnost nije sigurna da li su sami sastojci mesnih prerađevina direktni uzročnik povećanog rizika, ili je on, zapravo, prisutan zbog povećane telesne težine, koja je česta posledica nezdravhe ishrane. Naime, gojaznost je jedan poznatih faktora rizika za razvoj raka pankreasa. Stoga naučnici ukazuju na neophodnost dodatnih studija. „Poznato je da crveno meso povećava rizik od raka debelog creva, ali nije poznata povezanost sa drugim vrstama kancera“, objasnila je Prof. Suzana Larson, vodeći autor studije. Zato je ona rezultate svog rada nazvala „prilično kontroverznim“. Njena […]

Povrće je puno vitamina

Vitamini i riba čuvaju mozak od starenja

Ishrana zasnovana na ribi i namirnicima bogatim vitaminima, može da zaštiti mozak od atrofije i preventivno deluje na Alchajmerovu bolest. S druge strane, nezdrava ishrana, bogata zasićenim mastima, ima suprotan efekat, pokazala je studija američkih naučnika. Stariji ljudi čija je ishrana zasnovana na namirincima bogatim vitaminima B, C, D i E (voće i povrće) pokazuju bolje rezultate na testovima memorije i kognitivnog ponašanja. Isto važi i za osobe koje unose dosta namirnica bogatih omega-3 masnim kiselinama (morska riba). Najslabije rezultate na ovakvim testovima beleže oni čija je ishrana bazirana na nezdravim, zasićenim mastima (pržena hrana, crveno meso, razne prerađevine, slatkiši). Istraživači Univerziteta za zdravlje i nauku u Oregonu do takvog zaključka došli su prateći 104 zdrave starije osobe, prosečne dobi od 87 godina, koje podležu nekolicini faktora rizika za nastanak Alchajmerove bolesti. Umesto da studiju zasnuju na podacima o navikama u ishrani koje im prenesu sami učesnici, naučnici su za potrebe studije uzeli laboratirjske nalaze i analizirali faktičko prisustvo određenih nutrijenata u krvi. To ovoj studiji, objavljenoj u stručnom časopisu Neurology, daje posebnu metodološku težinu. Štaviše, 42 učesnika je kasnije bilo podvrgnuto i snimanju mozga magnetnom rezonancom, pri čemu su istraživači došli do komplementarnog zaključka – kod osoba koje konzumiraju […]

  • Reklama

    Pitajte stručnjaka
  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

    Bitka za bebe
  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.