Zdrav život listaj : Bol.rs

Bol u kolenu - Ozgud-Šlaterova bolest

Kad mlade sportiste boli koleno…

Kod mladih sportista, čiji se organizam tek intenzivno razvija, relativno često je pristutna pojava upornih bolova u kolenu, tačnije u predelu potkolenice. Najčešći uzrok takvih bolova je Ozgud-Šlaterova bolest. Popularni “Šlater”, kako sportisti nazivaju ovu bolest, vrlo je čest uzrok bola u prednjem prostoru kolena. U pitanju su uporni i neprijatni, ali ipak relativno bezazleni bolovi, koji se najčešće javljaju kod fizički aktivnih dečaka. Roditelji, ne brinite! Oboljenje je najčešće kod dečaka koji se bave sportom u periodu najintezivnijeg rasta i sazrevanja (12-14 godina), a ređe kod devojčica. Bol je najizraženiji u predelu gornjeg dela potkolenice, gde se pripaja jaka tetiva (lig. patellae). Naime, u periodu adolescencije kod sportista dolazi do intenzivnog rasta kostiju (u ovom slučaju butne kosti i kostiju potkolenice), koji nije praćen istovremenim rastom mišića. Usled toga dolazi do istezanja patelarnog ligamenta, što dovodi do lokalne upale i pojave bola. Usled istezanja samog ligamenta, javljaju se mikroavulzije i mikrotraume koje doprinose bolu. Mikroavulzije i mikrotraume su posledica otrgnuća ligamentarnih i mišićnih vlakana sa koštanog pripoja, usled neadekvatnog doziranja treninga i jakog delovanja mehaničkih sila na “skraćeni”, prekomerno zategnuti ligament. Bolest je češća kod adolescenata koji u periodu sazrevanja naglo izrastu, ali to ne mora biti pravilo. Roditelji […]

Kako da se deca zdravo hrane

Želite da se vaše dete zdravo hrani? Prvo vi…

Svi roditelji žele da njihova deca usvoje navike zdravog života i adekvatne ishrane, ali to ponekad može biti veliki izazov. Nova studija američkih naučnika pokazala je da će se deca zdravije hraniti ukoliko i same majke to rade i tako obezbede pozitivan lični primer. Studija objavljena u stručnom časopisu American Journal of Clinical Nutrition, samo je jedna od skorijih koja je ispitivala navike u ishrani porodica sa malim primanjima. Naime, domaćinstvima suočenim sa finansijskim pritiskom znatno je teže da očuvaju navike zdravog života i ishrane među svim članovima, jer su „donosioci odluka“ pod mnogo većim izazovom da na sto donose jeftinu, nezdravu hranu. Naučnici sa Univerziteta Mičigen tvrde da je za majke u domaćinstvima sa malim primanjima, koje žele da se njihova deca zdravo hrane, najbolje da i same usvoje zdrave navike. Takav pristup znatno je efikasniji nego bilo kakva prisila, ucenjivanje ili kažnjavanje dece, a bolji je i od nagrađivanja. Deca majki koje vaspitavaju primerom pre nego naređivanjem jedu više povrća i, generalno, praktikuju zdraviju ishranu, objašnjava Prof. Šeron Hoer, autor studije. Njena iskustva govore da ako detetu zabranjujete hranu koju odrasli jedu za vreme zajedničkih obroka, možete samo da podstaknete nezdrave navike! „Majke bi trebalo da prestanu da […]

Borovnice su bogate flavonoidima

Borovnicama i jabukama protiv dijabetesa

Pojačan unos borovnica, jabuka i krušaka, povezan je sa manjim rizikom od dijabetesa, tvrde američki naučnici. Razlog su flavonoidi, prirodni antioksidansi koji se povezuju i sa smanjenim rizikom od šloga, bolesti srca, raka… Novim istraživanjem, finansiranim od strane američkog Nacionalniog instituta za zdravlje, obuhvaćeno je ukupno oko 200.000 muškaraca i žena, zajedno sa njihovim navikama u svakodnevnoj ishrani. Zdravstveni kartoni učesnika su „regrutovani“ iz tri velike američke kontinuirane studije, a prikupljeni podaci datiraju i do 24 godine unazad. Analizom ovih obimnih podataka utvrđeno je da ljudi koji vole borovnice, tačnije oni koji jedu više od dve porcije ovog voća nedeljno, imaju za 23 odsto manje šansi da obole od dijabetesa tipa 2 u poređenju sa ljudima koji ne vole ovo voće. Isto važi i za ljude koji konzumiraju više od pet jabuka nedeljno. Naravno, pri analizi su metodološki isključeni uticaji drugih faktora rizika za oboljevanje od dijabetesa, kakvi su gojaznost, pušenje i genetska predispozicija. Premda je veza očigledna, naučnici objašnjavaju da nema dokaza da je uzrok smanjenog rizika u voću kao takvom. Razlog treba tražiti u određenim grupama flavonoida kojima je bogato pomenuto voće, objašnjava dr En Pen, jedan od autora studije objavljene u stručnom časopisu American Journal of Clinical […]

Trčanje

Vežbanje doprinosi entuzijazmu i raspoloženju

Ljudi koji su fizički aktivniji iskazuju više uzbuđenja i entuzijazma nego oni koji koji manje vežbaju, tvrde američki eksperti. Takva teza potvrđuje preporuku da se pri usvajanju zdravih navika treba orijentisati na kratkoročne ciljeve. Pored toga, ljudi će vam, statistički gledano, češće reći da se osećaju raspoloženo ili da su puni entuzijazma upravo onim danima kada su fizički aktivniji nego inače, objašnjavaju istraživači sa Univerziteta Pen Stejt (Pensilvanija, SAD). Zaključci su izvedeni iz studije koja je pratila dnevne promene raspoloženja, izloženost stresu i fizičku aktivnost 190 studenata. Istraživači su se posebno potrudili da metodologiju studije prilagode tako da iz zaključaka isključe uticaj drugih faktora koji mogu da utiču na raspoloženje, poput dužine i kvaliteta sna. Rezultati su objavljeni u stručnom časopisu Journal of Sport & Exercise Psychology. Vodeći autor studije, Prof. Dejvid Konroj, veruje da rad njegovog tima samo potvrđuje koliko je važno da se ljudi koji žele da postanu fizički aktivniji orijentišu na kratkoročne, umesto na dugoročne ciljeve. Primera radi, ako sebi kažete: “vežbaću u petak i ponedeljak po 30 minuta“, umesto da odlučite da ćete “ove godine redovno vežbati”, vrlo brzo ćete dobiti nagradu u vidu povećanog osećaja zadovoljstva i entuzijazma, što će vam biti od velike pomoći […]

Dugotrajni rad na račuanru može da izazove čitav niz neugodnih hroničnih bolova

Radite kancelarijski posao? Ne zaboravite da ustanete!

U modernom društvu raste broj kancelarijskih poslova, a produžavaju se i radni dan i radni vek ljudi koji ih obavljaju. Dugotrajno sedenje je, međutim, veoma nezdravo, a radnici često nisu svesni koliko dugo sede tokom radnog dana. Nova britanska studija zaključila je da zaposleni u raznim industrijama, od maloprodaje do telekomunikacija, u proseku dnevno provode 5 sati i 41 minut sedeći za radnim stolom. Studija će biti predstavljena na godišnjem okupljanju Društva britanskih psihiloga, a rađena je pomoću anketa i direktih razgovora sa preko 1.000 zaposlenih ljudi. Dugotrajno sedenje može dovesti do veoma neprijatnih bolova u vratu i leđima. Naime, građa ljudskog tela nije primerena sedećem položaju, ponajviše zato jer je opterećenje kičmenog stuba u njemu znatno veće nego u uspravnom ili ležećem. Osim toga, nepravilan položaj tela za vreme sedenja, naročito prilikom rada na računaru, povećava mogućnost za nastanak bolova u vratu i leđima, a može dovesti i do drugih neugodnih oboljenja, poput zapaljenja tetiva i sindroma tunela ručja. Dodatni problem predstavlja svakodnevni stres. Britanski istraživači tvrde da radnici okupirani svakodnevnim obavezama ponekad jednostavno “zaborave” da ustanu i prošetaju, a neretko se navika dugog sedenja, stečena na poslu, “preliva” i u privatni život. Ne treba posebno naglašavati da to […]

Krvni sudovi mozga

Čuvajte mozak od demencije!

Znakovi demencije, tj. slabljenja memorije i kognitivnih funkcija centralnog nervnog sistema, počinju da se javljaju već nakon 45. godine života, a ne tek u starijem dobu, kako je stručna javnost ranije verovala. Ovakav zaključak, koji je proistekao iz dugotrajne studije francuskih i britanskih naučnika, može da ima značajne implikacije na stručne stavove o prevenciji i lečenju demencije. Lekari podsećaju da bi medicinski tretman demencije morao da otpočne čim pojedinci počnu da pokazuju prve znakove slabljenja mentalnih funkcija mozga. Sada bi se granica koja definiše rizičnu starosnu grupu mogla znatno promeniti. Na osnovu postojećih naučnih radova, istraživači nisu očekivali da će primetiti slabljenje kognitivnih funkcija kod osoba srednjeg doba, koje je za potrebe ove studije definisano kao period između 45. i 49. godine života. Zapravo, to nisu ni mogli da očekuju, pošto je većina ranijih istraživanja na temu demencije i Alchajmerove bolesti targetirala populaciju stariju od 60-65 godina. Rezultati nove studije, koje stručna javnost smatra uverljivim, sigurno će imati uticaj na buduća istraživanja. Studiju su radili istraživači Centra za epidemiološko istraživanje i javno zdravlje iz Francuske, zajedno sa kolegama sa Univerzitetskog koledža u Londonu. Počevši od 1997. godine, oni su čitavu jednu deceniju pratili zdravstveno stanje preko 7.300 dobrovoljaca (oko 5.200 […]

Presek glave

13 glavobolja zbog kojih se treba obratiti lekaru

Glavobolje su u najvećem broju slučajeva, bez obzira na jačinu i trajanje, dobroćudne – nisu znak ozbiljnih oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život. Ipak, ponekad je glavobolja prvi, jedini ili vodeći znak težih oboljenja. Zato je veoma važno prepoznati simptome glavobolje koja može biti posledica nekog ozbiljnog oboljenja, i potom se pravovremeno javiti lekaru u cilju adekvatne dijagnostike i lečenja. Međutim, zato što postoji preko 200 vrsta glavobolja, od kojih veliki broj ima simptome koji se preklapaju ili su jednostavno univerzalni, to nije uvek “jednostavan posao”. Uzimajući u obzir sklonost naših ljudi da se “sami leče” i obraćaju lekarima samo u krajnjoj nuždi, mi ćemo nabrojati situacije u kojima se, kada je glavobolja u pitanju, u razumnom roku ipak treba obratiti lekaru. Ako se prepoznate u nekoj od ovih 13 opisa glavobolje, nemojte paničiti, to nije cilj ovog teksta, već samo budite razumni i postupite odgovorno prema svom zdravlju. 1. Naglo, “iz punog zdravlja” nastala glavobolja izuzetne jačine Ovakva glavobolja može biti znak spontanog krvarenja unutar lobanje usled pucanja aneurizme, vrećastog proširenja moždanog krvnog suda. Ukoliko lekar posumnja na pucanje aneurizme, predložiće hitnu dijagnostiku (skener i angiografija – snimanje krvnih sudova mozga), kao i odgovarajuće hirurško i konzervativno lečenje. 2. […]

Broj kalorija

Dužina vežbanja ili broj kalorija?

Oznaka o procenjenom vremenu koje ljudi moraju da provedu vežbajući kako bi sagoreli kalorije unete konzumacijom nekog proizvoda, delotvornija je od same oznake o broju kalorija, tvrde američki naučnici. Danas se na gotovo svakom prehrambenom proizvodu moraju naći podaci o njegovoj energetskoj vrednosti. Ipak, ljudi, a posebno mladi, loše proračunavaju broj kalorija koje svakodnevnom ishranom unose u organizam. Zato stručnjaci sa Univerziteta Džon Hopkins (Baltimor, SAD) preporučuju da se oznake o broju kalorija dopune i nekim drugim, lakše razumljivim informacijama. U okviru interesantnog istraživanja, oni su posmatrali navike tinejdžera kada kupuju u prodavnicama blizu škola, posebnu pažnju obrativši na zaslađene i gazirane sokove, najčešće artikle u korpi te potrošačke grupe. Kada su uobičajenim obaveštenjima o broju kalorija u jednog konzervi soka dodali i druge informacije, primetili su diskretan trend pada prodaje zaslađenih pića, kao i povećanje prodaje nezaslađenih, prvenstveno flaširane vode. Premda smatraju da su svi novi znakovi doprineli tome, autori studije posebno ističu delotvornost znaka o vremenu koje je potrebno provesti u vežbanju da bi se sagorele kalorije unete “porcijom” soka. Štaviše, s obzirom na relativno mali uzorak kod ovog istraživanja, jedino su baš za to upozorenje naučnici sigurni da nije posledica slučajnosti, već da je imalo realan, merljiv […]

Dobre navike

Svaki treći kancer izazvan životnim navikama!

Bezmalo polovina svih malignih bolesti koje se svake godine dijagnostikuju u Velikoj Britaniji posledica su faktora rizika koji se mogu izbeći, pre svega loših životnih navika. Slična statistika verovatno važi i za druge razvijene zemlje, pa i za naš region. Prema velikom godišnjem izveštaju neprofitne organizacije Cancer Research UK, inače najveće tog tipa na svetu, u Velikoj Britaniji godišnje se dijagnostikuje preko 100.000 slučajeva raka koji su posledica loših životnih navika  – pušenja, preterivanja u alkoholu i neadekvatne ishrane. Ovakvi faktori rizika su odgovorni za 34 odsto svih malignih bolesti u Velikoj Britaniji! Zajedno sa još preko 30.000 slučajeva raka koji se povezuju sa izlaganjem azbestu i drugim kancerogenim hemikalijama, udeo malignih bolesti izazvanih faktorima rizika koji se mogu izbeći penje se na čak 40 odsto! Izveštaj u celosti možete pogledati ovde. Autori ove opsežne studije apeluju na stanovništvo da shvati da se rizik od raka ne svodi samo na „lošu sreću“ ili genetsku predispoziciju, već da svaki pojedinac, u svakodnevnim postupcima i navikama, nosi ogroman deo odgovornosti za sopstveno zdravlje. „Ako pogledamo ove dokaze, jasno je da je oko 40 odsto slučajeva svih malignih bolesti izazvano faktorima za koje imamo moć da ih promenimo“, naglašava Prof. Maks Parkin, vodeći […]

Prijatelji

Krug prijatelja presudan za usvajanje zdravih navika?

Dugoročno usvajanje zdravih životnih navika je sama suština zdravog života i pravilne ishrane. Navike ćete, pak, znatno lakše usvojiti ako ste u krugu prijatelja sa sličnim osobinama i težnjama, nagoveštava veoma interesantna studija američkih naučnika. Zanimljivu studiju, sprovedenu preko Interneta, kreirali su stručnjaci sa čuvenog Instituta MIT (Massachusetts Institute of Technology). Oni su dizajnirali „zdravstvenu društvenu mrežu“, po ugledu na Facebook i slične servise, na kojoj su „prijatelji“ mogli da dele svoje lične zdravstvene dnevnike jedni sa drugima i tako zajedno napreduju u određenim zdravstvenim ili fitnes programima. Učesnici studije koji su preko ove mreže bili povezani za osobama sličnog godišta, težine, kondicije i sa sličnim navikama u ishrani, čak trostruko su bili skloniji usvajanju zdravih navika nego učesnici kojima su od strane kreatora studije dodeljeni nasumični „prijatelji“. Sama po sebi, ovakva ideja nije novost. Na Internetu već postoji niz servisa koji pomaže ljudima da smršaju ili da prate fitnes programe, a koji podrazumevaju da korisnici svoje karakteristike i napredak dele sa drugima i tako lakše ostvaruju ciljeve. Međutim, značaj ove studije je u tome što je pokazala koliko je bitno da karakteristike na taj način povezanih ljudi budu slične. Uostalom, rezultati studije su privukli solidnu pažnju američke stručne javnosti, […]

  • Reklama

    Pitajte stručnjaka
  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

    Bitka za bebe
  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.