Bol u kolenu - Ozgud-Šlaterova bolest

Kad mlade sportiste boli koleno…

Kod mladih sportista, čiji se organizam tek intenzivno razvija, relativno često je pristutna pojava upornih bolova u kolenu, tačnije u predelu potkolenice. Najčešći uzrok takvih bolova je Ozgud-Šlaterova bolest. Popularni “Šlater”, kako sportisti nazivaju ovu bolest, vrlo je čest uzrok bola u prednjem prostoru kolena. U pitanju su uporni i neprijatni, ali ipak relativno bezazleni bolovi, koji se najčešće javljaju kod fizički aktivnih dečaka. Roditelji, ne brinite! Oboljenje je najčešće kod dečaka koji se bave sportom u periodu najintezivnijeg rasta i sazrevanja (12-14 godina), a ređe kod devojčica. Bol je najizraženiji u predelu gornjeg dela potkolenice, gde se pripaja jaka tetiva (lig. patellae). Naime, u periodu adolescencije kod sportista dolazi do intenzivnog rasta kostiju (u ovom slučaju butne kosti i kostiju potkolenice), koji nije praćen istovremenim rastom mišića. Usled toga dolazi do istezanja patelarnog ligamenta, što dovodi do lokalne upale i pojave bola. Usled istezanja samog ligamenta, javljaju se mikroavulzije i mikrotraume koje doprinose bolu. Mikroavulzije i mikrotraume su posledica otrgnuća ligamentarnih i mišićnih vlakana sa koštanog pripoja, usled neadekvatnog doziranja treninga i jakog delovanja mehaničkih sila na “skraćeni”, prekomerno zategnuti ligament. Bolest je češća kod adolescenata koji u periodu sazrevanja naglo izrastu, ali to ne mora biti pravilo. Roditelji […]

Bolesti srca

Miokarditis – bolest sa 10 lica

Kada potpuno zdrave osobe, mladi ljudi u naponu snage i sportisti, iznenada počnu brzo da se zamaraju i otežano dišu pri fizičkom naporu, uzrok može da bude miokarditis. Zbog mogućih komplikacija, ovu bolest treba dobro upoznati. Miokarditis je zapaljenski proces koji je lokalizovan u zidu miokarda (srčanog mišića) i može biti uzrokovan svim infektivnim agensima. Kao takav, dovodi do oštećenja mišićnih ćelija. Najčešći uzročnici miokarditisa su virusi (Coxsackie A i B, Echovirus, Influenza, Poliovirus, Epsten-Barr Virus i mnogi drugi). To znači da u toku gripa, infektivne mononukleoze, zapaljenja pluća, infektivne žutice i drugih virusnih oboljenja, može doći do zapaljenja srčanog mišića, tj. miokarditisa. Bakterije takođe mogu biti uzročnici miokarditisa, što se događa u okviru raznih oboljenja, kao što su šarlah, difterija, pneumonije i sl. Uzročnici ovog srčanog oboljenja mogu biti i paraziti, a primer za to je trihineloza. Takođe, miokarditis može biti i jatrogenog porekla (uzimanje kokaina, kateholamina, trovanje ugljen monoksidom, davanje raznih vakcina i sl.). Širok spektar simptoma Tegobe koje izaziva miokarditis su u početku nespecifične: povišena temperatura, bolovi u mišićima, malaksalost… Nakon desetak dana ili nekoliko nedelja, javlja se neočekivano brzo zamaranje, ubrzan srčani rad (tahikardija), osećaj nepravilnog srčanog ritma, otežano disanje pri fizičkom naporu i bol u […]

Svaki drugi kancer moguće sprečiti menjanjem životnih navika

Polovinu kancera možemo sprečiti!

Polovina slučajeva raka može se izbeći promenom životnih navika, tvrde američki eksperti nakon nove studije. Pušenje se okrivljuje za trećinu, dok je prekomerna telesna težina „odgovorna“ za još 20 odsto svih kancera u SAD. Nedavno su britanski naučnici objavili rezultate studije prema kojima je svaki treći slučaj kancera u toj zemlji izazvan lošim životnim navikama. Tim američkih naučnika je sada objavio rad u kojem se loše životne navike, pre svega pušenje, nezdrava ishrana, kao i nedostatak fizičke aktivnosti, okrivljuju za polovinu svih malignih bolesti. Najveći danak uzimaju cigarete – primera radi, eskperti objašnjavaju da bi se i tri četvrtine slučajeva raka pluća moglo izbeći kada ljudi ne bi pušili. U celini, redovna fizička aktivnost, zdrava ishrana i uzdržavanje od pušenja mogu sprečiti čak i polovinu slučajeva raka. Pritom, moguće je sprečiti i određen broj malignih bolesti koje nisu direktno povezane sa nezdravim navikama, pre svega vakcinacijom protiv određenih infektivnih bolesti (hepatitis i dr), zaštitom od izlaganja jakom sunčevom zračenju, štetnim hemikalijama itd. Društvo u celini mora da prepozna potrebu za korenitim promenama, kao i da preduzme ozbiljne mere za implementaciju zdravih navika u pojedinca, objašnjava vodeći autor studije dr Grejem Koldic, epidemiolog Medicinske škole Univerziteta Vašington. Rad njegovog tima je […]

Ukršteni ligamenti kolena

Povreda zbog koje se prekidaju velike karijere

Čuveni Brazilac Ronaldo, naši Nemanja Vidić i košarkaš Miloš Vujanić, samo su neki od vrhunskih sportista koji su doživeli jednu od najtežih sportskih povreda – pucanje prednjeg ukrštenog ligamenta. Zašto je ova povreda toliko bolna i teška, kako se dijagnostikuje i leči? Povreda prednjeg ukrštenog ligamenta je najčešća ligamentarna povreda u sportu, a nažalost i jedna od najtežih. Činjenica da ovaj ligament (LCA – lig. cruciatum anterius) održava stabilnost kolena, tako što direktno povezuje dve kosti, i to bez potpore zglobne kapsule, ide u prilog ozbiljnosti povrede. Mnogi vrhunski sportisti su bili prinuđeni čak i da prekinu karijeru zbog ove povrede kao primarnog uzroka – naime, čak i nakon uspešne operacije, dolazi do drastičnog pada opšte forme, a samim tim i do drugih, posledičnih povreda, kao i do “straha” od kontakta i ulaženja u ozbiljnije duele. U čak 80 odsto slučajeva, ruptura (pucanje) prednjeg ukrštenog ligamenta je rezultat nekontakne povrede. Česti su slučajevi da sportista samo “padne” usred utakmice, uz izrazito bolnu grimasu na licu, iako oko njega nema protivnika. Kako nastaje povreda? Mehanizam povrede se pokreće kada stopalo ostane fiksirano (ukopano) za podlogu, a istovremeno dođe do prekomerne rotacije u zglobu kolena. U ređim slučajevima, do povrede ovog ligamenta […]

Trčanje

Vežbanje doprinosi entuzijazmu i raspoloženju

Ljudi koji su fizički aktivniji iskazuju više uzbuđenja i entuzijazma nego oni koji koji manje vežbaju, tvrde američki eksperti. Takva teza potvrđuje preporuku da se pri usvajanju zdravih navika treba orijentisati na kratkoročne ciljeve. Pored toga, ljudi će vam, statistički gledano, češće reći da se osećaju raspoloženo ili da su puni entuzijazma upravo onim danima kada su fizički aktivniji nego inače, objašnjavaju istraživači sa Univerziteta Pen Stejt (Pensilvanija, SAD). Zaključci su izvedeni iz studije koja je pratila dnevne promene raspoloženja, izloženost stresu i fizičku aktivnost 190 studenata. Istraživači su se posebno potrudili da metodologiju studije prilagode tako da iz zaključaka isključe uticaj drugih faktora koji mogu da utiču na raspoloženje, poput dužine i kvaliteta sna. Rezultati su objavljeni u stručnom časopisu Journal of Sport & Exercise Psychology. Vodeći autor studije, Prof. Dejvid Konroj, veruje da rad njegovog tima samo potvrđuje koliko je važno da se ljudi koji žele da postanu fizički aktivniji orijentišu na kratkoročne, umesto na dugoročne ciljeve. Primera radi, ako sebi kažete: “vežbaću u petak i ponedeljak po 30 minuta“, umesto da odlučite da ćete “ove godine redovno vežbati”, vrlo brzo ćete dobiti nagradu u vidu povećanog osećaja zadovoljstva i entuzijazma, što će vam biti od velike pomoći […]

Dugotrajni rad na račuanru može da izazove čitav niz neugodnih hroničnih bolova

Radite kancelarijski posao? Ne zaboravite da ustanete!

U modernom društvu raste broj kancelarijskih poslova, a produžavaju se i radni dan i radni vek ljudi koji ih obavljaju. Dugotrajno sedenje je, međutim, veoma nezdravo, a radnici često nisu svesni koliko dugo sede tokom radnog dana. Nova britanska studija zaključila je da zaposleni u raznim industrijama, od maloprodaje do telekomunikacija, u proseku dnevno provode 5 sati i 41 minut sedeći za radnim stolom. Studija će biti predstavljena na godišnjem okupljanju Društva britanskih psihiloga, a rađena je pomoću anketa i direktih razgovora sa preko 1.000 zaposlenih ljudi. Dugotrajno sedenje može dovesti do veoma neprijatnih bolova u vratu i leđima. Naime, građa ljudskog tela nije primerena sedećem položaju, ponajviše zato jer je opterećenje kičmenog stuba u njemu znatno veće nego u uspravnom ili ležećem. Osim toga, nepravilan položaj tela za vreme sedenja, naročito prilikom rada na računaru, povećava mogućnost za nastanak bolova u vratu i leđima, a može dovesti i do drugih neugodnih oboljenja, poput zapaljenja tetiva i sindroma tunela ručja. Dodatni problem predstavlja svakodnevni stres. Britanski istraživači tvrde da radnici okupirani svakodnevnim obavezama ponekad jednostavno “zaborave” da ustanu i prošetaju, a neretko se navika dugog sedenja, stečena na poslu, “preliva” i u privatni život. Ne treba posebno naglašavati da to […]

Klinci vežbaju u parku

Aktivnija deca imaju bolje ocene

Redovna fizička aktivnost dece nije važna samo za njihov fizički razvoj i zdravlje, već je direktno povezana i sa uspehom u školi i mentalnom „oštrinom“, pokazalo je novo istraživanje holandskih naučnika. Odavno je poznato da redovna fizička aktivnost ima presudnu dugoročnu ulogu u pravilnom opštem psihofizičkom razvoju deteta. S druge strane, premda je rađeno dosta indikativnih studija, stručnjaci ipak nemaju potpuni konsenzus o tome koliko redovna fizička aktivnost utiče na rezultate koje deca i tinejdžeri postižu u školi. Istraživači Medicinskog centra Univerziteta VU iz Amsterdama zato su uradili analizu 14 postojećih studija i došli do zaključka da aktivna deca zaista imaju bolje ocene. Konkretnije, ona u proseku postižu bolje rezultate na testovima iz matematike, jezika i na opštim testovima logike i memorije. Premda nije lako izdvojiti konkretne uzročnike za takav zaključak, pogotovo jer na uspeh deteta u školi mogu da utiču brojni individualni faktori, veruje se da deca koja se „isprazne“ fizičkom aktivnošću jednostavno imaju bolju koncentraciju. Takođe, moguće objašnjenje je i činjenica da fizička aktivnost poboljšava dotok krvi u mozak, što popravlja raspoloženje kod dece i povećava želju za novim saznanjima. Pritom, kada kažu fizička aktivnost, istraživači ne misle samo na organizovane sportske, već na najraznovrsnije, često i banalne […]

Broj kalorija

Dužina vežbanja ili broj kalorija?

Oznaka o procenjenom vremenu koje ljudi moraju da provedu vežbajući kako bi sagoreli kalorije unete konzumacijom nekog proizvoda, delotvornija je od same oznake o broju kalorija, tvrde američki naučnici. Danas se na gotovo svakom prehrambenom proizvodu moraju naći podaci o njegovoj energetskoj vrednosti. Ipak, ljudi, a posebno mladi, loše proračunavaju broj kalorija koje svakodnevnom ishranom unose u organizam. Zato stručnjaci sa Univerziteta Džon Hopkins (Baltimor, SAD) preporučuju da se oznake o broju kalorija dopune i nekim drugim, lakše razumljivim informacijama. U okviru interesantnog istraživanja, oni su posmatrali navike tinejdžera kada kupuju u prodavnicama blizu škola, posebnu pažnju obrativši na zaslađene i gazirane sokove, najčešće artikle u korpi te potrošačke grupe. Kada su uobičajenim obaveštenjima o broju kalorija u jednog konzervi soka dodali i druge informacije, primetili su diskretan trend pada prodaje zaslađenih pića, kao i povećanje prodaje nezaslađenih, prvenstveno flaširane vode. Premda smatraju da su svi novi znakovi doprineli tome, autori studije posebno ističu delotvornost znaka o vremenu koje je potrebno provesti u vežbanju da bi se sagorele kalorije unete “porcijom” soka. Štaviše, s obzirom na relativno mali uzorak kod ovog istraživanja, jedino su baš za to upozorenje naučnici sigurni da nije posledica slučajnosti, već da je imalo realan, merljiv […]

Šta treba da znate o 4 ključna pravila zdravog života?

Saveti za očuvanje opšteg zdravlja široko su dostupni i njima ste svakodnevno „bombardovani“ sa svih strana. Nije, međutim, loše da ih stalno ponavljamo i učinimo interesantnijim. Na kraju krajeva, radi se o „svega“ četiri ključna pravila. Zapravo, možda je lakše izraziti se kroz brojeve. Primera radi, letošnja studija američkog Centra za kontrolu bolesti i prevenciju pokazuje da ljudi koji slede ova osnovna pravila imaju 66 odsto manji rizik da ranije umru od raka, 65 odsto manje šansi da umru od kardiovaskularnih bolesti i 57 osto manje šansi da prevremeno umru od drugih uzroka. Matematika je jednostavna… Mi ipak ne želimo da tvrdimo da je to lako. Ne postoje trikovi, već se radi o veoma ozbiljnim promenama životnih navika. To je posao koji samo jednom u životu morate uradi kako treba, a za to treba biti spreman, objašnjava dr Tamara Stojmenović iz Centra za sportsku medicinu „Vita Maksima“. 1. Zdravo se hranite Unos voća, povrća, integralnih žitarica, a malo masnih namirnica, može pomoći u gubitku kilaže i snižavanju nivoa holesterola, pa tako smanjiti rizik od dijabetesa i niza drugih bolesti. Ipak, pre nego što krenete na dijetu, razmislite da li ste spremni na to. U SAD se više od 33 odsto […]

Yoga

Joga ne smanjuje bol u leđima

Premda se fizičke aktivnosti poput joge često preporučuju kao veoma efikasne u smislu otklanjanja bola u leđima, nova studija britanskih naučnika je pokazala da su takvi efekti praktično zanemarljivi. Studija koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Jorku nije uspela da dokaže da se sistematskim upražnjavanjem joge može umanjiti bol u donjem delu leđa. S druge strane, naučnici su kod učesnika studije koji su upražnjavali jogu izmerili skromna poboljšanja u pokretljivosti tokom svakodnevnih aktivnosti. Britanski istraživači su motrili na stanje 313 odraslih pacijenata koji su u proseku 10 godina patili od hroničnog bola u leđima. Učesnici studije su nasumično podeljeni u dve grupe. Pripadnici prve grupe su išli na časove joge jednom nedeljno, te ukupno uzeli 12 takvih časova, dok su pripadnici druge, kontrolne grupe, dobili samo literaturu sa korisnicim informacijama o bolu u leđima. Časovi joge su uključili tehnike koje su dizajnirane tako da povećaju snagu i pokretljivost, kao i obavezne tehnike disanja i opuštanja. Na osnovu pažljivo dizajniranih upitnika koje su popunjavali učesnici studije, naučnici su zaključili da oni iz grupe koja je upražnjavala jogu nisu, kao statistička celina, prijavili bilo kakvo osetno poboljšanje bolnih simptoma. Upitani da li su nakon joge lakše obavljali svakodnevne aktivnosti, ispitanici su, […]

  • Reklama

    Pitajte stručnjaka
  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

    Bitka za bebe
  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.