Akutni stres nas brani, hronični nas ubija!

Čovek je često izložen različitim fizičkim i psihičkim stresnim situacijama, koje ga direktno ili indirektno ugrožavaju. Zato ljudski organizam ima sofisticirane odbrambene mehanizne, koji se munjevito pokreću u stanjima ugroženosti. Zahvaljujući ovim mehanizmima, ljudi bez većih posledica savladavaju akutni stres, čak i kada je on visokog intenziteta.

Problem su, međutim, ponavljane stresne situacije ili prisustvo stalnog (hroničnog) stresa, pa čak i kad je on niskog intenziteta.

Kod hroničnog stresa, odbrambeni mehanizmi su stalno “ukjučeni”, tako da se vremenom iscrpljuju i dovode do mnogih štetnih promena u organizmu. Na taj način, pojava koja se opisuje kao hronični stres pretvara jednu primarno odbrambenu reakciju u svoju suprotnost – opasnost po čoveka.

Evo kako stres deluje na pojedine organske sisteme čoveka:

Nervni sistem i stres

Mozak, kao savršen “kompjuter” koji reguliše sve funkcije organizma, prima informaciju o stresu, obrađuje je, planira i pokreće odbrambenu reakciju. Komplikovanim putem, preko hipotalamusa i hipofize, stimuliše nadbubrežnu žlezdu koja pojačava lučenje adrenalina i kortizola.

Ovi hormoni snažno deluju na sve organske sisteme, izazivajući ubrzan rad srca, skok krvnog pritiska, povećanje količine glikoze u krvi i druge promene u cilju dizanja ″borbene gotovosti″ organizma, odnosno sposobnosti da munjevito odreaguje na stres i zaštiti se.

Mozak, obrađuje stres i priprema odbrambenu reakciju organizma a kad stres prođe, sve funkcije se vraćaju na normalu.

Problem, međutim, nastaje kod hroničnog stresa, kada je organizam prinuđen da u dužem periodu radi u “posebnom režimu”.

Mišićnoskeletni sistem

Pod dejstvom stresa, mišići se zatežu (pojačana kontrakcija), što povećava spremnost za brzu reakciju u cilju fizičke odbrane organizma. Međutim, kod hroničnog stresa, dugotrajna mišićna napetost dovodi do različitih oboljenja kao što su miofascijalni sindrom, tenziona glavobolja i migrena.

Respiratorni sistem

Stres izaziva hiperventilaciju (produbljeno i ubrzano disanje), koja omogućava bolju oksigenaciju krvi (više kiseonika u krvi), a to povećava sposobnost organizma da se odbrani od stresa. Kod nekih ljudi, hiperventilcija može izazvati napad panike.

Kardiovaskularni sistem

Stres ubrzava rad srca i povećava krvni pritisak. Zbog pokretanja mehanizma odbrane od stresa, veliki mišići i drugi organski sistemi naglo povećavaju svoje potrebe za kiseonikom i glikozom koji se dopremaju preko krvi. Zbog potrebe da u krvne sudove upumpava povećanu količinu krvi, srce ubrzava rad i pojačava intenzitet svojih kontrakcija.

Kratkoročno, ovo se ne odražava negativno na srčanu funkciju. Međutim, ukoliko stres potraje, srce se “iscrpljuje”, tako da može doći do slabljenja srčanog mišića i povećanog rizika od infarkta.

Endokrini sistem i stres

Kad odgovarajući centri u moždanoj kori dobiju informaciju o stresu, oni nervnim putevima šalju signale u hipotalamus, odakle oni odlaze u hipofiznu žlezdu. Pod dejstvom signala prispelih iz hipotalamusa, hipofiza luči odgovarajuće hormone, koji se krvlju prenose do nadbubrežne žlezde, izazivajući lučenje kortizola iz kore (korteksa) i adrenalina iz srži (medule) ove žlezde. Kortizol i adrenalin pokreću niz reakcija organizma karakterističnih za stres, zbog čega se i nazivaju stres hormoni.

Kortizol i adrenalin deluju na jetru izazivajući povećano oslobađanje glikoze u krv. Kao glavna “ćelijska hrana”, glukoza povećava energetsku spremnost organizma u stresnim situacijama.

Gastrointestinalni sistem

Stres dovodi do povećavanja ili smanjivanja apetita, a često i povećanog pušenja i konzumiranja alkohola. Usled uzimanja većih količina hrane i poremećaja varenja, može doći do ezofagealnog refluksa (vraćanje želudčanog sadržaj u jednjak), što je praćeno osećajem kiseline i bolom.

Pod dejstvom stresa, u stomaku se javlja osećaj nelagodnosti (takozvani “leptirići”). Česta je mučnima, a moguće je i povraćanje.

Stres remeti proces absorpcije u crevima, što dugoročno može dovesti do manjka odgovarajućih nutritijenata (hranljivih materija). Osim toga, moguća je i promena u pasaži creva (brzina prolaska hrane). Ako je pasaža ubrzana, javlja se dijareja, a ako je usporena, dolazi do zatvora.

Reproduktivni sistem

Kod muškaraca, povećana koncentracija kortizola koja se javlja pod stresom, dovodi do smanjenja lučenja testosterona i produkcije sperme, što remeti seksualnu i reproduktivnu funkciju. Zato hronični stres u pojedinim slučajevima može dovesti do impotencije.

Kod žena, stres remeti regularnost menstrualnih ciklusa, dovodi do izrazito bolnih ciklusa ili ih u potpunosti prekida. Takođe, izaziva i smanjenje seksualne želje.

Kako izbegavati stres?

Bilo bi savršeno kada bismo ovde mogli da napišemo univerzalne savete za izbegavanje hroničnih stresnih situacija, te da ih vi jednostavno primenite. Nažalost, uzročnici hroničnog stresa su duboko “ugrađeni” u naš svakodnevni život, bilo da se radi o teškoj finansijskoj situaciji, gužvi u saobraćaju ili problemima na poslu. Uz to, pored ovih manje-više opštih, postoje i brojni individualni faktori stresa.

Ipak, brojne studije su dokazale da čovek može da NAUČI da, dugoročno gledano, kontroliše i amortizuje stes. To je zaista veština, na kojoj mora da se radi. Iako je to mnogo lakše reći nego učiniti, probajte da izbegavate situacije koje su uzrok stresa, te da što više vremena provodite u aktivnostima koje vas opuštaju, u kojima uživate.

Više šetajte, bavite se redovnom fizičkom aktivnošću i uživajte sa porodicom i prijateljima.

Takođe, probajte da pronađete svoj ključ za reagovanje u neposrednim stresnim situacijama. Probajte da razmišljate o dragim ljudima, lepim stvarima koje vas čekaju (godišnji odmor, rođenje deteta i sl), ili da se prisetite najlepših trenutaka u životu. Na kraju, stresne situacije često su relativno beznačajne (npr. gužva u saobraćaju), ali smo mi jednostavno izgubili sposobnost da se nosimo sa njima na svakodnevnom planu.