Anksiolitici

Anksiolitici su lekovi za smirenje. Ovaj tip lekova se koristi za lečenje, odnosno kontrolisanje i ublažavanje simptoma lakših psihičkih poremećaja, kao što su neuroze, napadi panike, različite fobije i drugi poremećaji anksioznosti.

Često ih koriste osobe i zbog smanjenja posledica svakodnevne napetosti, stresa i životnih teskoba. Upotreba anksiolitka nikako ne bi smela da bude bez nadzora lekara, ali često ih mnogi zloupotrebljavaju.

Anksiolitici deluju umirujuće, imaju sedativno dejstvo i upravo zbog toga se najčešće koriste kod poremećaja anksioznosti. Često kod ovakvih poremećaja neki od simptoma su i somatske prirode, kao što su gušenje, tahikardije, prekomerno znojenje, bol i stezanje u grudima, pa anksiolitici pomažu da se i ovi simptomi ublaže ili potpuno nestanu. Ova vrste lekova takođe deluje antikonvulzivno, antihipertenzitivno i kao centralni miorelaksansi.

Sadržaj

Anksiolitici kod bolnih stanja

Ponekad se koriste i kao pomoćni lekovi za hronične bolove, posebno u stanjima hroničnog stresa, napetosti i poremećaja sna. Najčešći su benzodiazepini. Ovi lekovi imaju i odgovarajuće miorelaksansno dejstvo (opuštanje mišića), pa su pogodni u kombinaciji sa NSAIL u lečenju bolnih stanja, gde se javlja mišićni spazam kao jedan od uzroka bola (bolovi u leđima).

Anksiolitici – podela

U ovo grupu lekova spadaju sledeći lekovi:

Benzodiazepini (oksazepam, medazepam, diazepam, lorazepam, bromazepam, alprazolam)
Karbamati (meprobamat)
Azaspirodekandioni (buspiron)

U praksi se najčešće koriste benzodiazepini, a rade po principu smanjenja nervne aktivnosti na određenim mestima u mozgu i time ublažavaju nepoželjne simptome određenih poremećaja.

Većina benzodiazepina se koristi oralno, ali se u nekim slučajevima pacijentima daju i intravenski.

Anksiolitici – Neželjena dejstva

Pored standardnog dejstva ove vrste lekova postoji i neželjena dejstva, kao što su: usporenost, konfuzija, pospanost i oslabljena koordinacija pokreta, pa se stoga ne preporučuje upravljanje motornim vozilom prilikom konzumacije benzodiazepina.

Ukoliko se benzodiazepini koriste sami i u skladu sa preporukom lekara nisu opasni. Ali ako se koriste u kombinaciji sa alkoholom ili drugim opojnim supstancama, mogu biti vrlo opasni, pa posledice mogu biti i smrtni ishod.

Ne treba ih upotrebljavati u dužem vremenskom periodu, jer postoji mogućnost stvaranja navike/zavisnosti.

Tolerancija na benzodiazepine se vrlo lako javlja, pa iz toga često proiziđe i zavisnost.

Najčešće korišćeni anksiolitici

U Republici Srbiji od anksiolitika se najčešće koriste diazepam, lorazepam, bromazepam i alprazolam. Od kojih su pod komercijalnim nazivima najpoznatiji bensedin, bromazepam i lorazepam.

Diazepam

Najrasprostranjeniji benzodiazepin sa najširim područjem delovanja, koji deluje hipnosedativno, miorelaksirajuće, antikonvulzivno i anksiolitički, je svakako diazepam. Najčešće se koristi kod kliničkih stanja psihoneuroza, insomnije i anksioznosti. Svima poznati bensedin je po sastavu diazepam.

Lorazepam

U slučaju psihičke napetosti, uznemirenosti ili nesanice često se koristi lorazepam, ali samo kao kratkotrajna terapija. Takođe se ovi anksiolitici koriste i za smirivanje pacijenata koje pripremaju za neku kompleksniju stomatološku operaciju.

Alprazolam

Ovaj lek je specifičan po tome što deluje anksiolitično, ali i antidepresivno. Koristi se za ublažavanje različitih oblika napada panike, ali i za specifične neuroze praćene depresivnim stanjem.

Bromazepam

Kod teških oblika anksioznosti i nemogućnosti obavljanja svakodnevnih aktivnosti koristi se bromazepam. Zbog mogućnosti stvaranja zavisnosti anksiolitici iz ove grupe se prepisuje na što kraći vremenski period, po mogućstvu do 12 nedelja.

. . .

Anksiolitici se ne smeju uzimati na svoju ruku, ne smeju se koristiti bez nadzora lekara u slučaju već postojeće terapije sa antidepresivima, ne smeju se kombinovati sa alkoholom i ne smeju se upotrebljavati u trudnoći.