Anksiozni poremećaj

ANKSIOZNI POREMEĆAJ:  Šta je anksioznost? | VrsteSimptomi  |  LečenjeDeca i adolescentiAnksioznost i depresijaAlkohol  |  Kada kod lekara?

Svi s vremena na vreme osetimo izvesnu dozu stresa koja nastane u određenim situacijama, kao što su prvi dan škole, držanje govora ili odlazak na razgovor za posao. To je sasvim normalno. Malo stresa je dobro za nas, jer izoštrava naša čula, održava nas motivisanima i sprema za različite izazove.

Međutim, pored tehnologije i novih trendova koji se ubrzano šire, čovekov život postao je umnogome stresniji i brži u naporima da ispuni sve poslovne i druge ciljeve koji se nalaze pred njim. Takav način života, koji od osobe zahteva da se suoči sa svakodnevnim stresnim situacijama, u telu budi alarme koji su manifestuju u različitim somatskim vidovima npr. povišenih otkucaja srca i znojenja.

Kada je naš život veoma stresan i ubrzan, anksioznost može postati naš verni pratilac!

Šta je anksioznost?

U pitanju je prirodan odgovor našeg tela na stres. To je osećaj straha ili strepnje zbog situacije koja tek sledi. Međutim, ljudi sa anksioznošću često preterano brinu i strahuju od svakodnevnih situacija.

Anksioznost podrazumeva često ponavljanje epizoda iznenadnih osećaja straha i brige, koji dostižu vrhunac u roku od nekoliko minuta. Tada osoba doživljava napade panike.

Međutim, ako je vaše stanje intenzivno, traje duže od šest meseci i ometa vaš život, možda imate anksiozni poremećaj.

Šta je generalizovani anksiozni poremećaj?

Normalno je da se osećate zabrinuto zbog preseljenja na novo mesto, započinjanja novog posla ili polaganja testa. Ova vrsta anksioznosti je neprijatna, ali vas može motivisati da budete produktivniji. Uobičajena anksioznost je osećaj koji dolazi i prolazi, ali ne ometa vašu svakodnevicu.

Ako imate anksiozni poremećaj, osećaj straha može biti s vama stalno! Ovakvo stanje je intenzivno i ponekad iscrpljujuće.

Anksiozni poremećaj može izazvati da prestanete da radite ono u čemu uživate. U ekstremnim slučajevima osoba može prestati da se vozi liftom, prelazi ulicu ili nešto sasvim drugo. Ako se ne leči, bolest će se pogoršavati.

Anksiozni poremećaj je najčešći oblik emocionalnog poremećaja i može pogoditi svakoga, i to u bilo kom dobu. Simptomi mogu početi tokom detinjstva ili u tinejdžerskim godinama i nastaviti se u zrelom dobu.

Кoje su vrste anksioznog poremećaja?

Postoji više vrsta anksioznog poremećaja. U nastavku ističemo one najučestalije.

  • Generalizovani anksiozni poremećaj – hronični poremećaj koji podrazumeva prekomernu, dugotrajnu anksioznost i brige zbog nespecifičnih životnih događaja, predmeta i situacija. Ova vrsta anksioznog poremećaja je najčešća, a osobe s ovim poremećajem ne mogu uvek prepoznati uzrok svoje anksioznosti.
  • Panični poremećaj – doživljavanje ponavljajućih napada panike u neočekivanim trenucima. Osoba s paničnim poremećajem može živeti u strahu od sledećeg napada panike. Ovi napadi mogu izazvati drhtanje, zbunjenost, vrtoglavicu, mučninu i poteškoće s disanjem. Napadi panike obično brzo eskaliraju, dostižući vrhunac nakon 10 minuta. Međutim, napad panike može trajati i satima.
    Panični poremećaji obično se javljaju nakon zastrašujućih iskustava ili dugotrajnog stresa, ali mogu se javiti i bez okidača.
  • Fobija – prekomerni strah od određenog predmeta, situacije ili aktivnosti. Fobije nisu kao drugi anksiozni poremećaji, jer imaju određeni uzrok (ma koliko bizaran bio).
    Osoba s fobijom može svoj strah prepoznati kao nelogičan ili ekstreman, ali i dalje neće moći da ga kontroliše. Okidači za fobiju variraju od situacija, životinja, pa do svakodnevnih predmeta.
  • Sociofobija – ljudi s poremećajem socijalne anksioznosti brinu da će drugi negativno oceniti njihovo ponašanje povezano s njihovom anksioznošću, usled čega će se osetiti posramljeno. Ova briga često izaziva da ljudi s pomenutim poremećajem izbegavaju druženja.
    Socijalni anksiozni poremećaji uključuje niz osećaja, poput treme, straha od intimnosti i anksioznosti zbog poniženja i odbijanja.
  • Agorafobija – izbegavanje mesta ili situacija iz kojih će možda biti teško pobeći ili u kojima pomoć ne bi bila dostupna ako osoba ostane zarobljena. Ljudi ovo stanje često pogrešno shvataju kao fobiju na otvorenom, ali to nije baš tako.
    Osoba s agorafobijom može se plašiti da napusti kuću, koristi lift ili javni prevoz.
  • Opsesivno-kompulzivni poremećaj – preovladavanje iracionalnih misli koje osobu primoravaju da ponavlja određene akcije, i to mnogo puta! Na primer, osoba s opsesivnom-kompulzivnim poremećajem ima potrebu da više puta proveri da li je zatvorila vrata na kući, isključila ringlu i slično.
  • Posttraumatski poremećaj – nastaje nakon traumatičnog događaja. Ovo je jedini anksiozni poremećaj za koji je okidač doživljeno traumatično iskustvo ili događaj u životu (npr. rat, nesreća na putu).

Simptomi anksioznosti

Psihološki:

  • napad panike;
  • noćne more;
  • strah od određenog mesta ili događaja;
  • strah od izlaska napolje;
  • strepnja da će se desiti nešto loše;
  • strah od bolesti (hipohondrija);
  • strah od gubitka kontrole nad sobom…

Telesni:

  • ubrzan rad srca;
  • ubrzano disanje;
  • nemir;
  • problem s koncentracijom;
  • nesanica;
  • pojačano znojenje;
  • vrtoglavica;
  • mučnina ili osećaj nelagode u stomaku;
  • osećaj gušenja…

Kako se leči anksiozni poremećaj?

Ako vam je dijagnostikovana anksioznost, potrebno je da sa svojim lekarom definišete strategiju lečenja. Lečenje će se sastojati od kombinacije psihoterapije, bihevioralne terapije i lekova. Međutim, neki ljudi ne moraju uzimati lekove i ići na terapije, već promenom životnog stila sebi mogu pomoći da se lakše nose sa simptomima.

Psihoterapija i lekovi glavne su mogućnosti za lečenje anksioznosti. Sastanak s terapeutom može vam pomoći da naučite strategije za suočavanje s anksioznošću, dok lekovi koji se obično koriste (antidepresivi i sedativi) uravnotežuju hemiju mozga, sprečavaju epizode anksioznosti i otklanjaju najteže simptome poremećaja.

U nekim slučajevima osoba može lečiti anksiozni poremećaj kod kuće, bez nadzora lekara. Međutim, ovakav način lečenja možda neće biti efikasan za ozbiljnu ili dugotrajnu anksioznost.

Postoji nekoliko vežbi i radnji koje pomažu osobi da se izbori s blažim ili kraćim poremećajima anksioznosti. U nastavku možete pročitati šta će vam tačno može pomoći:

  • Upravljanje stresom. Naučite kako da upravljate stresom i to vam može pomoći u ublažavanju određenih simptoma. Ova obuka je svojevrsan dnevnik stvari koje vam izazivaju stres i načina za koje ste uočili da pomažu da ga lakše prevazilazite.
  • Tehnike opuštanja. Jednostavne aktivnosti mogu pomoći u smirivanju psiholoških i telesnih znakova anksioznosti. Ove tehnike uključuju meditaciju, vežbe dubokog disanja, duge kupke, odmor u mraku i jogu.
  • Podrška ljudi. Razgovarajte s dragim ljudima koji vas podržavaju, kao što su članovi porodice ili prijatelji. Takođe, na internetu ili u svom mestu možete pronaći grupe za podršku. I ne, nije sramota da imate ovakvu vrstu problema i da želite da ga se rešite.
  • Vežbanje. Fizičkim aktivnostima poboljšavamo sveukupno stanje organizma kao i psihološki status (motivaciju). Takođe, fizički napor može osloboditi hemikalije u mozgu koje pokreću pozitivne osećaje.

Prirodni lekovi za lečenje anksioznosti

Promena životnog stila može biti pravi način za lakše nošenje sa stresom i strepnjom koju svakodnevno osećate. Većina prirodnih „lekova” podrazumeva brigu o svom telu, učestvovanje u zdravim aktivnostima i uklanjanje onih nezdravih.

Prirodni „lekovi” za lečenje ove bolesti su sledeći:

  • dovoljno sna;
  • meditacija;
  • vežbanje;
  • zdrava ishrana;
  • izbegavanje alkohola;
  • izbegavanje kofeina;
  • odvikavanje od cigareta.

Može li hrana pomoći u lečenju anksioznosti?

Neka istraživanja sugerišu da određena hrana može imati blagotvoran uticaj na vaš mozak ako često osećate anksioznost.

Namirnice koje su korisne:

  • losos,
  • kamilica,
  • kurkuma,
  • tamna čokolada,
  • jogurt i
  • zeleni čaj.

Anksioznost i depresija

Ako imate anksiozni poremećaj, možda ćete biti i depresivni. Iako se mogu pojaviti odvojeno, nije neobično da se ove bolesti mentalnog zdravlja udruže.

U počektu anksiozno stanje može biti simptom velike depresije. Isto tako, pogoršanje simptoma depresije može biti izazvano anksioznim poremećajem.

Simptomima koji se manifestuju zbog oba stanja može se upravljati istim tretmanima: psihoterapijom, lekovima i promenom načina života.

Deca i anksiozni poremećaj

Stanje se prilično često javlja kod dece. Zapravo, svako osmo dete iskusiće anksioznost. Кako deca odrastaju i uče od roditelja, prijatelja i staratelja, ona obično razvijaju veštine da se smire i nose s osećajem teskobe.

Međutim, dečja anksioznost takođe može postati hronična i uporna, prerastajući u anksiozni poremećaj. Nekontrolisanje bolesti može početi da ometa svakodnevne aktivnosti, a deca mogu izbegavati interakciju sa svojim vršnjacima ili članovima porodice.

Simptomi anksioznog poremećaja mogu uključivati sledeće simptome:

  • nervozu,
  • razdražljivost,
  • nespavanje,
  • osećaj straha,
  • sramotu i
  • izolovanost od društva.

Lečenje dečje anksioznosti uključuje kognitivno-bihevioralnu terapiju (terapiju razgovorom) i lekove.

Anksioznost i tinejdžeri

Tinejdžeri mogu imati mnogo razloga za zabrinutost. U tim godinama dešavaju se mnogi važni događaji, kao što je upis u srednju školu pa na fakultet… Kao i odrasli, i tinejdžeri koji se osećaju anksiozno ili često imaju simptome anksioznosti mogu imati anksiozni poremećaj.

Simptomi anksioznosti tinejdžera mogu uključivati nervozu, stidljivost, izbegavanje društva. Isto tako, bolest kod tinejdžera može izazvati neobično ponašanje. Mogu da budu loši u školi, da zanemaruju društvene događaje, pa čak i da konzumiraju nedozvoljene supstance ili alkohol.

Kod nekih tinejdžera depresija može pratiti anksioznost. Dijagnostikovanje oba stanja je važno kako bi se lečenjem ublažili simptomi koji se javljaju zbog ovih zdravstvenih problema. Najčešće mogućnosti lečenja anksioznosti tinejdžera su terapija razgovorom i lekovi. Ove metode takođe pomažu u otklanjanju simptoma depresije.

Anksiozni poremećaj i alkohol

Ako ste često uznemireni, možete odlučiti da li želite da popijete piće da biste smirili živce. Alkohol može smanjiti aktivnost vašeg centralnog nervnog sistema i tako vam pomoći da se osećate opuštenije. Međutim, iako alkohol ima taj umirujući efekat, nikako nije rešenje za lečenje anksioznosti!

Neki ljudi s anksioznim poremećajima zloupotrebljavaju alkohol, nastojeći da se redovno osećaju bolje, a to može uticati na osobu da postane zavisna od alkohola i „skliznu“ u alkoholizam.

Možda će biti potrebno lečiti problem s alkoholom pre nego što osoba odluči da leči anksioznost.

Кada otići kod lekara?

Posetite svog lekara u sledećim slučajevima:

  • ako osećate da previše brinete i ako to ometa vaš posao, veze ili druge aspekte života;
  • ako osećate strah, zabrinutost ili bespomoćnost i ako ih teško kontrolišete;
  • ako se osećate depresivno, imate problema s konzumiranjem alkohola i drogama ili imate druge probleme povezane s mentalnim zdravljem;
  • ako imate suicidne misli – tada odmah potražite stručnu pomoć (oblast: psihijatrija).

Vaše brige možda neće nestati same od sebe, a s vremenom će biti ozbiljnije ako ne potražite pomoć. Obratite se lekaru ili psihijatru pre nego što se anksioznost pogorša. Bolest je lakše lečiti ako rano zatražite pomoć.

Zaključak

Anksiozni poremećaj može se lečiti lekovima i psihoterapijom ili njihovom kombinacijom. Neki ljudi koji imaju blaži anksiozni poremećaj odlučili su da žive s tim stanjem i da ne traže lečenje.

Važno je shvatiti da se anksioznost može lečiti, čak i u težim slučajevima. Iako sama bolest obično ne nestaje, možete naučiti kako da upravljate njome da biste vodili srećan i zdrav život.