Antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja ali i za bol
Antidepresivi su lekovi koji se koriste za poboljšanje poremećaja raspoloženja i afektivnih poremećaja, kao i kod lečenja raznih poremećaja ličnosti. U te poremećaje spadaju distimija, depresija i anksiozni poremećaji.
Antidepresivi popravljaju raspoloženje i pomažu u terapiji od navedenih poremećaja tako što podstiču povećanje nivoa serotonina i noradrenalina u mozgu. Ali se koriste i kod pacijenata sa hroničnim bolovima.
U lečenju hroničnih bolova se, pored lečenja samog bola, primenjuju i antidepresivi, lekovi za popravljanje raspoloženja. Hronični bol je uvek praćen sniženjem raspoloženja, a sniženo rasploženje pojačava bol!
U cilju prekidanja ovog “začaranog kruga“, specijalisti za bol uvek deluju i na psihu. Antidedpresivi se redovno uzimaju u dužem vremenskom periodu. Počinje se sa malom dozom, koja se postepeno povećava do pune terapijske.
Kada se uzimaju lekovi iz ove grupe, prvi efekti u smislu smanjenja doživljaja bola se mogu očekivati za oko mesec dana od početka uzimanja, a puni terapijski efekat se ispoljava za otprilike tri meseca.
Terapija traje najmanje šest meseci, a po potrebi i duže. Kad se proceni da je stanje stabilizovano, pristupa se postepenom ukidanju leka. Antidepresivi koji se najčešće koriste za kontrolu hroničnih bolova su triciklični antidepresivi tca (amitriptilin).
Ovi lekovi mogu, posebno kod starijih osoba, izazvati ošamućenost i pospanost!
Koji sve antidepresivi postoje?
Pored tricikličnih antidepresiva, postoje još i:
- Inhibitori preuzimanja monoamina
- Selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI) (paroksetin, fluoksetin, fluvoksamin, sertralin)
- Inhibitori monoaminooksidaze (bupropion, fenalzin, moklobemid…)
- Dualni serotoninski antidepresivi (trazodon i nefazodon)
- Dualni inhibitori preuzimanja serotonina i noradrenalina (venlafaksin)
- Selektivni inhibitori preuzimanja noradrenalina (reboksetin)
- Pojačivači preuzimanja serotonina (tianeptin)
- Inhibitor preuzimanja noradrenalina i dopamina (bupropion)
- Noradrenergički i specifični serotonergički antidepresiv (mirtazapin)
- Reverzibilni inhibitori monoaminooksidaze (moklobemid)
Za lečenje depresija (kliničke depresije), poremećaja ličnosti, kao i anksioznog poremećaja najčešće se koriste SSRI antidepresivi.
Par reči o serotoninu
Serotonin je izuzetno važan neurotransmiter i poznat je kao hormon sreće, jer jedna od njegovih uloga je uprava ta: izazivanje osećaja sreće. Nalazi svuda u ljudskom telu, a najviše ga ima u centralnom nervnom sistemu, gastrointestinalnom sistemu i u trombocitima.
Serotonin ima važnu funkciju u regulisanju spavanja (u REM fazi sna). Takođe utiče i na osećaj gladi i sitosti i ima funkciju u procesu koagulacije. Pored toga, serotonin učestvuje i u smanjenju bola u ljudskom telu.
A selektivni inhibitori preuzimanja serotonina funkcionišu na taj način da selektivno povećavaju koncentraciju ovog neurotransmitera u moždanoj funkciji.
Antidepresivi imaju i neželjene efekte
Neželjeni efekti antidepresiva se razlikuju u zavisnosti od vrste lekova, terapije, kao i jačine određenog leka. Antidepresivi sa sobom nose neželjene efekte jer utiču direktno na procese u mozgu. Ovi efekti se razlikuju u zavisnosti od vrste leka, a neki simptomi se univerzalni.
U prvim nedeljama terapije antidepresivima najčešće se javlja osećaj mučnine, glavobolja, kao i nesvestica i vrtoglavica. Kod nekih pacijenata se javlja i pojačan osećaj napetosti (pa se zato uz antidepresive obično prepisuju i anksiolitici – popularni „lekovi za smirenje“).
Jedan od čestih neželjenih efekata antidepresiva je i nesanica, pa je kod nekih pacijenata potrebno prepisati i terapiju lekovima za smirenje ili spavanje.
Ukoliko pacijent ima osetljiv digestivni trakt moguća je pojava i dijareje, ali i gorušice. Suva usta su takođe češća pojava.
U zavisnosti od istorije bolesti, vrste depresije, kao i od starosti pacijenta, neki od mogućih neželjenih efekata su i seksualna disfunkcija, odsustvo seksualnog poriva, kao i povišen krvni pritisak.
Ono što je bitno pomenuti je da u većini slučajeva neželjeni efekti nestanu posle nekoliko nedelja ili se znatno smanje, kada se organizam pacijenta navikne na terapiju.
Obavezan nadzor lekara
Antidepresivi se nikako ne smeju uzimati bez nadzora lekara, niti se prepisana terapija sme menjati ili prekidati bez prethodnog odobrenja od strane lekara. I same bolesti za koje se najčešće koriste – depresija i bol – obavezuje osobe iz okružena obolelog da posebnu pažnju obraćaju o redovnosti uzimanja lekova i, naravno, propisanim dozama.
Pacijentima koji antidepresive koriste u sklopu terapije poboljšanja poremećaja raspoloženja i afektivnih poremećaja se preporučuje redovna lagana fizička aktivnost,boravak u prirodi i kvalitetan san. Pored toga preporučljivo je i obratiti pažnju na ishranu i po potrebi korigovati je.