Ateroskleroza

Ateroskleroza je proces sužavanja arterija usled taloženja različitih naslaga na zidove ovih krvnih sudova. Inače, „posao“ arterija je budu kanali snabdevanja krvi iz srca u ostatak tela. Bilo kakve prepreke na ovom putu ometaju normalnu cirkulaciju i dovode do ozbiljnih bolesti.

A kakve su to naslage koje imaju sposobnost da se lepe na zidove krvnog suda i na taj način ga sužavaju? U pitanju je plak, svojevrsna mešavina masti, holesterola, kalcijuma i drugih stvari koje se prirodno nalaze u krvi. Plak se stvrdnjava, što dovodi do suženja arterija.

Ponekad se arterije potpuno začepe plakom. Ovo ograničava koliko krvi može teći u ostatak tela.

Ateroskleroza je primarni uzrok kardiovaskularnih bolesti. Spada u red sporih bolesti koje se mogu pogoršavati starenjem. Nekada je nazivaju i bolest „stvrdnjavanja krvnih sudova“.

Koji su simptomi ateroskleroze?

Mnogi ljudi ne znaju da imaju aterosklerozu dok ne prođu kroz neko od urgentnih medicinskih stanja kada krv ne može da prođe kroz arterije. Simptomi mogu biti biti bol u grudima, otežano disanje i moždani udar. Neki ljudi takođe imaju problema sa bubrezima, crevima i nogama.

Šta uzrokuje aterosklerozu?

Lekari još uvek ne znaju tačan uzrok nastanka ateroskleroze. Međutim, primećeno je da se ateroskleroza može razviti kada se oštete unutrašnji slojevi u arterijama. Faktor rizika za nastanak ateroskleroze može biti jedan ili više faktora.

Mnoge stvari mogu prouzrokovati ova oštećenja. Sa njima nastaje i povećanje rizika od većeg broja bolesti:

  • Visok krvni pritisak.
  • Visok holesterol.
  • Visok nivo triglicerida u krvi.
  • Gojaznost ili prekomerna težina.
  • Pušenje i upotreba duvana.
  • Nezdrava ishrana.
  • Nedostatak fizičke aktivnosti.
  • Neka druga bolest ili pridruženo stanje.
  • Porodična istorija bolesti srca.

Кako se dijagnostikuje ateroskleroza

Lekar će razgovarati s vama o porodičnoj istoriji i ustanoviti koje su najčešće bolesti među bliskim rođacima. Takođe će uraditi određena ispitivanja. Svakako će vas preslušati. Određeni zvukovi mogu ukazivati na problem sa krvlju koja teče kroz vaše arterije.

Vaš lekar takođe može proveriti puls na nozi ili stopalu. Ovo će mu pokazati koliko dobro krv prolazi kroz vaše arterije. Ako oseti slab puls ili nema puls u nekom od tih područja, to može značiti da imate blokiranu arteriju.

Vaš lekar može traži testove za proveru ateroskleroze. To može uključivati:

  • Angiografija. Kod ove dijagnostičke metode, koriste se boja i rendgenski zraci da prikažu unutrašnjost vaših arterija.
  • Testovi krvi. Služe za proveru parametara u vašoj krvi, uključujući holesterol.
  • RTG grudnog koša.
  • CT skeniranje. Služi kao prikaz digitalne slike vašeg srca.
  • Elektrokardiogram (EКG). Ovaj test proverava otkucaje i ritam vašeg srca.
  • Stres test. Ovaj teks pokazuje stanje vašeg srce dok vežbate.

Da li se ateroskleroza može sprečiti ili izbeći

Važan način prevencije ateroskleroze je zdrav način života tj. trebaju se “zaobići” faktori rizika. Održavajte zdravu težinu, jedite uravnoteženo i vežbajte.

Ove promene mogu vam pomoći da smršate (ako je potrebno), smanjite LDL „loši“ holesterol, povećate HDL „dobar“ holesterol i smanjite krvni pritisak. Može pomoći u kontroli šećera u krvi, što je važno ako imate dijabetes.

Ako pušite, prestanite. Ovo je najvažniji korak koji možete preduzeti da biste smanjili rizik od ateroskleroze.

Vaš lekar može izračunati rizik od razvoja ateroskleroze na osnovu vaše starosti, pola, nivoa holesterola, krvnog pritiska i drugih faktora. Ako ste u većem riziku, lekar će vam možda preporučiti uzimanje statina. Statini su lekovi koji usporavaju proizvodnju holesterola u vašem telu. Takođe uklanjaju nakupine holesterola iz vaših krvnih sudova.

Kako se leči ateroskleroza

Lekar će verovatno preporučiti promene načina života, poput zdrave ishrane i vežbanja, da bi se izlečila ateroskleroza i poboljšalo stanje u arterijama. Ako ovo lečenje ne deluje, on ili ona može da prepiše lekove za snižavanje krvnog pritiska i nivoa holesterola. Na primer, ako imate 50 do 59 godina i imate visok rizik od srčanih bolesti, lekar će možda želeti da svakodnevno uzimate malu dozu aspirina. Aspirin pomaže u sprečavanju stvaranja krvnih ugrušaka u krvi koji mogu začepiti arterije – poboljšava i krvni protok i utiče na smanjenje rizika od komplikacija bolesti. Ne počinjete da uzimate aspirin bez prethodnog razgovora sa svojim lekarom.

Ako imate ozbiljnu aterosklerozu ili vam je dijagnostifikovana neka kardiovaskularna bolest, lekar vam može preporučiti postupak za otvaranje blokiranih arterija ili operaciju za zaobilaženje blokade.

Život sa aterosklerozom

Zdrav način života može smanjiti rizik od ateroskleroze.

  • Jedite ishranu zdravu za srce. Dijeta zdrava za srce uključuje raznoliko sveže voće i povrće, integralne žitarice, ribu, nemasno meso i „dobre“ masti. Mediteranska dijeta primer je zdrave ishrane za srce i smanjenje krvnog pritiska.
  • Vežbajte. Ovo vam može pomoći da smršate ako imate prekomernu težinu ili gojaznost. Takođe vam može pomoći da održite zdravu težinu i poboljšate protok krvi. Vežba pomaže u podizanju HDL holesterola i smanjenju LDL holesterola. Pokušajte da radite do prosečno 40 minuta umerene do snažne fizičke aktivnosti 3 do 4 puta nedeljno. Razgovarajte sa svojim lekarom pre započinjanja plana vežbanja.
  • Odvikavanje od pušenja. Pušenje može oštetiti vaše krvne sudove, smanjiti protok krvi kroz njih i smanjiti HDL holesterol. Čak i izloženost pasivnom dimu može uticati na vaše krvne sudove i holesterol i povećanje rizika od nastanka bolesti. Razgovarajte sa svojim lekarom o izradi plana koji će vam pomoći da prestanete sa pušenjem.
  • Upravljajte stresom. Pokušajte da smanjite stres. To možete učiniti dubokim disanjem (vežbe disanja) i opuštanjem. Primeri uključuju meditaciju i blago vežbanje (poput hodanja ili joge). Takođe vam može biti od pomoći razgovor sa prijateljem, članom porodice ili zdravstvenim radnikom.