Bol u donjem delu kičme

Bol u leđima jedan je od najčešćih problema zbog kojih se ljudi javljaju lekaru. Obično je u pitanju bol u donjem delu kičme i smatra se da je ovaj problem razlog i najvećeg broja dana provedenih na bolovanju, tako da osim bola pacijentu, donosi i veliku ekonomsku štetu privredi.

Skoro svako će tokom života osetiti neki oblik bola u leđima. Ipak, u najvećem broju slučajeva bol se javlja u donjem delu leđa, dok je u središnjem i vratnom delu znatno ređi.

Donji deo leđa predstavlja područje iza stomaka od rebra do karlice, a naziva se i lumbalna regija. Bol u ovom delu obično nastaje usled neke povrede, a ima mnogo tretmana za njegovo ublažavanje.

Rizik za bol u donjem delu kičme

Bol može početi u ranim dvadesetim godinama i nastaviti se tokom odrasle dobi. Studije su pokazale da je do 80% opšte populacije neko vreme tokom života osetilo ovaj bol.

Naučite da sprečite ovo neprijatno stanje tako što ćete izbegavati aktivnosti koje vas izlažu riziku.

Uobičajeni uzroci bola su:

  • podizanje tereta,
  • uvrtanje trupa,
  • savijanje trupa napred i u stranu,
  • preterano istezanje
  • povrede usled padova,
  • dugo sedenje,
  • teški fizički poslovi,
  • izloženost vibracijama,
  • pušenje,
  • gojaznost i
  • visina (viši ljudi češće obolevaju).

Simptomi

Bolovi se mogu kretati od oštrih do onih tupih bolova. Mogu biti stalni ili povremeni i pozicionirani. Akutni bol u donjem delu leđa može se iznenada pojaviti nakon povrede. Hronični se definiše kao bol koji traje duže od tri meseca. Posavetujte se s lekarom ako osećate neprijatnost u leđima duže od 72 sata.

Bol u leđima koji nastaje nakon prekomernog vežbanja ili teškog podizanja često je povreda zbog naprezanja. Međutim, povremeno ove aktivnosti uzrokuju povrede diska i naprsnuće ili herniju. Kada diskus hernija nadražuje neki nerv, to može izazvati bol.

Išijas je oblik nervnog bola izazvan pritiskom na nerv išijadikus. Ovo je veliki nerv koji se proteže od donjeg dela leđa niz zadnji deo nogu. Pritisak ili uklještenje živca izaziva neprijatnost ili trnjenje u donjem delu leđa. Ponekad se ljudi osećaju kao da bol prelazi preko stražnjice i jedne noge, a nekad se može proširiti čak do stopala.

Da li vaš posao izaziva bol u leđima?

Posao koji uključuje povlačenje, podizanje ili uvijanje donjeg dela leđa može izazvati povrede i bolove u toj regiji. Čak i dugotrajno sedenje u neugodnom položaju može isprovocira bol u donjem delu leđa. Takođe, i dugotrajno stajanje može biti odgovorno za stvaranje bola u leđima.

Zanimanja koja su posebno riskantna za ovo oboljenje:

  • avionska posada (piloti, osobe zadužene za manipulaciju prtljagom),
  • hirurzi,
  • medicinske sestre i lekari,
  • vozači autobusa i taksija,
  • radnici u skladištu,
  • građevinski radnici,
  • instalateri,
  • poljoprivrednici,
  • vatrogasci i policija i
  • mehaničari
  • radnici u kancelariji.

Načini da se bol ublaži i/ili spreči: nošenje prepune torbice, aktovke ili torbe može napregnuti donji deo leđa. Ako morate da nosite veliko opterećenje, razmislite o aktovki s točkićima. Smanjenjem količine težine koju nosite umanjujete jačinu pritiska na kičmu.

Očuvajte zdrava leđa svoje dece tako što ćete paziti da ne nose teške rančeve. Težak ranac može kasnije izazvati bolove u leđima.

Vežbe koje mogu izazvati bolove u leđima

Većina atletskih povreda leđa predstavlja istegnuće ligamenata ili naprezanje mišića koji okružuju kičmu. Ozbiljna stanja ili komplikacije mogu imati slične simptome kao obična uganuća.

Najčešće sportske povrede nastaju nakon ponavljanog prekomernog treniranja. Sportovi visokog intenziteta, poput trčanja, fudbala ili odbojke, često mogu stvoriti bol u leđima. Isto važi i za sportove kao što je golf, jer se prilikom njega telo uvija, što neminovno izaziva probleme u donjem delu leđa.

Leđa daju najbolju potporu kada stojimo pravilno i ne naginjemo se. Pravilno sedenje na stolici sa ravnim naslonom može sprečiti/ublažiti neprijatnosti.

Pravilna ravnoteža na nogama dok stojimo takođe može umanjiti rizik od razvoja bolova u donjem delu leđa.

Diskus hernija i bol u donjem delu kičme

Između svakog pršljena nalaze se želatinozne tvorevine, poznatije kao diskovi, koje čuvaju pršljenove od svakodnevnih fizičkih trauma i služe kao neka vrsta amortizera za pršljenove. Ovi diskovi se mogu oštetiti sa starenjem i podložni su povredama. Kada se disk „istroši”, javlja se diskus hernija, što može stvoriti jake bolove.

Hronična stanja koja izazivaju bol

Uslovi koji mogu izazvati hroničan bol u donjem delu leđa uključuju spinalnu stenozu, spondilitis i fibromialgiju.

Spinalna stenoza je sužavanje normalnog kičmenog kanala kroz koji prolazi kičmena moždina. Spondilitis podrazumeva hroničnu upalu kičme, dok je fibromialgija poremećaj mišića koji se odlikuje hroničnim bolom i slabošću u mišićima.

Šta raditi ako se bol pogoršava?

Nemojte pasivno posmatrati kako vam se stanje pogoršava. Isprobajte ove savete za sprečavanje jačih bolova u donjem delu leđa:

  • Nosite udobne cipele s niskom petom ako ste ceo dan na nogama;
  • Кod kuće ili na poslu osigurajte da radne površine budu na odgovarajućoj visini;
  • Obavezno se zagrejte i istegnite pre vežbanja ili nekih napornijih fizičkih aktivnosti;
  • Ne podižite preteške predmete i ne uvijajte telo prilikom podizanja bilo čega;
  • Vodite zdrav način života, prestanite da pušite i hranite se zdravije;
  • Ako imate višak kilograma – pokušate da redukujete težinu.

Dijagnostikovanje

Vaš opis bolova u leđima je veoma važan kako bi lekar pravilno dijagnostikovao stanje. Može biti korisno ako znate kada je bol počeo, koje sve aktivnosti obavljate, detaljne simptome, a obavezno treba pomenuti i hronična zdravstvena stanja.

Testovi koji se koriste za dijagnostikovanje su:

  • rendgen,
  • kompjuterska tomografija (CT),
  • mijelografija,
  • magnetna rezonanca (MRI),
  • elektrodijagnostika,
  • skener kostiju,
  • ultrazvuk i
  • testovi krvi.

Bol u donjem delu kičme i lečenje

Tople ili hladne obloge

Tople ili hladne obloge mogu vam doneti olakšanje i smanjiti simptome. Umirujuće olakšanje od toplih ili hladnih obloga samo će privremeno stišati probleme, njima se ne mogu rešiti ozbiljniji uzroci bolova.

Međutim, oni mogu pružiti veću pokretljivost osobama s akutnim, subakutnim ili hroničnim bolovima i omogućiti im da ustanu i pokrenu se.

Da li će odmor u krevetu ublažiti bolove u leđima?

Lekari često preporučuju da nastavite svoje uobičajene svakodnevne aktivnosti što je pre moguće. Studije sugerišu da mirovanje u krevetu često može produžiti ili pogoršati stanje.

Odmor u krevetu takođe može izazvati depresiju, smanjen mišićni tonus i stvaranje krvnih ugrušaka u nogama. Pokušajte i dalje da se krećete, ali izbegavajte aktivnosti koje pogoršavaju stanje.

Ukoliko ostanete aktivni, to će vam pomoći da steknete više fleksibilnosti, a samim tim ćete se i brže oporaviti od ovog neprijatnog stanja.

Joga i akupunktura za bol u donjem delu kičme

Ako stanje traje duže od tri meseca, postoje dokazi da joga može pomoći. U jednom nedavnom istraživanju ljudi koji su 12 nedelja praktikovali jogu imali su manje bolove u donjem delu leđa. Dobrobit su osećali nekoliko meseci po završetku vežbanja.

Studija sugeriše da i konvencionalno istezanje takođe deluje dobro. Pobrinite se da vaš instruktor iskusno podučava ljude s bolovima u leđima i da pokrete prilagođava svakoj osobi.

Akupunktura može biti umereno efikasna za ovo oboljenje. Akupunktura znači da se igle ubacuju u razne tačke po telu. Kada se ove tanke igle ubace u kožu i zatim stimulišu uvrtanjem ili tapkanjem, oslobađaju hemikalije koje se javljaju u prirodi, kao što su endorfin, serotonin i acetilholin, da bi se bol ublažio.

Iskustva govore da akupunktura može biti efikasno sredstvo za ublažavanje bolova. U toku su dalja naučna i klinička ispitivanja koja bi dokazala efikasnost akupunkture.

Da li treba otići kod kiropraktičara?

Spinalnu manipulaciju koriste kiropraktičari i lekari osteopate za lečenje bola u donjem delu leđa. Spinalna manipulacija podrazumeva pritisak ruku na područje donjeg dela leđa radi opuštanja pogođenog mišića i smanjenja bola.

Vučenje, korišćenje kaiševa i tegova za izduživanje i istezanje kičmenog stuba može stvoriti privremeno olakšanje. Ovim tehnikama nećete izlečiti glavni uzrok bolova u leđima.

Masaža za bol u donjem delu kičme

Studije su pokazale da masaže mogu pomoći u ublažavanju hroničnog bola u donjem delu leđa. Masaža može pomoći ljudima da se vrate uobičajenim aktivnostima i da im smanji bol.

Ova terapija je ograničena i ne bi bila najefikasnije rešenje za pacijente sa spinalnim komplikacijama, povredama ili problemima s diskom, pošto se masaža fokusira na oslobađanje mišićne napetosti, a ne na strukturu same kičme.

Lekovi protiv bolova

Za lečenje akutnih i hroničnih bolova u donjem delu leđa koristi se širok spektar lekova. Analgetski lekovi su posebno formulisani za ublažavanje bolova. Oni uključuju paracetamol bez recepta, kao i opioide na recept, poput kodeina, oksikodona, hidrokodona i morfina.

Nesteroidni protivupalni lekovi (NSAIL) takođe se mogu koristiti za ublažavanje bola i upale. Lekovi koji se izdaju jesu ibuprofen, ketoprofen i naproksen natrijum. Nekoliko drugih, uključujući vrstu NSAIL-a zvanih COКS-2 inhibitori, dostupni su samo s receptom.

Takođe, postoje mnoge kreme ili sprejevi koji mogu umanjiti i umiriti bol u donjem delu leđa. Oni se nanose na kožu i tako stimulišu lokalizovane nerve da pruže osećaj topline ili hladnoće kako bi umanjili osećaj bola. Topički anestetici mogu smanjiti upalu i povećati protok krvi.

Injekcije hidrokortizona koje se daju u kičmu praćene rendgenom.

INJEKCIJE PROTIV BOLA

Injekcije epiduralnog steroida najčešće se koriste za lečenje bola u leđima i išijas. Ove injekcije deluju tako što smanjuju upalu i ublažavaju bol. Predviđene su za kratkotrajnu upotrebu i ne bi ih trebalo koristiti duže vreme, jer mogu dugoročno pogoršati bol.

Za pacijente s hroničnim bolom ili ozbiljnom povredom može se koristiti nervni blok da se spreči nervna provodljivost u određenom području. To blokira svaki osećaj u nervima. Nervne blokade se obično koriste samo u ekstremnim slučajevima.

Da li je vreme za operaciju?

Operacija leđa je često krajnje sredstvo kada se iscrpe sve druge mogućnosti lečenja. Hirurgija se može smatrati načinom za ublažavanje bolova izazvanih ozbiljnim povredama mišićno-skeletnog sistema ili kompresijom živaca zbog pomeranja ili kolapsa pršljena.

Operacije leđa često znače dug period oporavka, a neki pacijenti mogu izgubiti pokretljivost i fleksibilnost nakon operacije. Važno je napomenuti i da nisu svi hirurški zahvati uspešni. Zato je neophodno da pacijenti razgovaraju sa svojim lekarima i poznaju sve rizike procedure pre nego što joj se podvrgnu.

Fizioterapija

Programi rehabilitacije ne samo da mogu pomoći u izlečenju već i smanjuju rizik od ponovnog bola u donjem delu leđa. Vođena fizikalna terapija s vežbama istezanja, jačanja i slabog intenziteta koristi se za unapređivanje stanja.

Vežbe za pokretljivost najčešće se koriste za sprečavanje bola u donjem delu leđa. Obavezno razmotrite s lekarom koji bi program za vas bio najbolji.

PRIMER LAGANIH VEŽBI

Čučnjevi uza zid: Naslonite leđa na zid, sedite kao da ste u stolici, a kolena postavite iznad gležnjeva. Lagano se pritisnite uza zid, čvrsto stegnite trbušne mišiće i tako držite pet sekundi.

Potezanje jednog kolena do grudnog koša: Ležeći ravno na leđima povlačite koleno prema grudima.

Bol u donjem delu kičme i kako ga sprečiti

Saveti za smanjenje rizika podrazumevaju redovno vežbanje (ali ne nepravilno), održavanje zdrave težine, podizanje uz pomoć nogu, a ne donjeg dela leđa i idealnu visinu radne površine.

Nakon bilo kog perioda duže aktivnosti preporučuju se vežbe laganijeg intenziteta. Brzo hodanje, plivanje ili vožnja biciklom 30 minuta dnevno mogu povećati snagu i fleksibilnost mišića i zaštititi vaša leđa od povreda ili naprezanja.

Učestalo istezanje može vam pomoći da uklonite mišićnu napetost, ojačate glavne mišiće i poboljšate držanje kako bi vam leđa bila zdrava. Ne zaboravite ni na diskuse jer zdravlje pršljenova određuje celokupno zdravlje “stuba života” kako, zbog velikog značaja, nazivaju kičmu.