Muškarci mogu da naslede sklonost ka bolestima srca, tvrde britanski naučnici koji su uspeli da isprate kako se takav rizik sa oca na sina prenosi putem Y hromozoma. Otkriće bi moglo dovesti do novih tretmana i načina prevencije bolesti srca.
Istraživači sa Univerziteta u Lesteru zaključili su da jedna specifična varijanta Y hromozoma povećava rizik od oboljenja koronarih arterija (jedna od češćih formi bolesti srca), i to za čak 50 odsto.
Naravno, rizik povećan putem gena nezavisan je od drugih poznatih faktora rizika za bolesti srca, kakvi su povećan holesterol, pušenje, loša ishrana i nedovoljna fizička aktivnost.
Da bi doneli ovakve zaključke, naučnici su ispitali genetski materijal preko 3.200 muškaraca iz Velike Britanije, koji nisu međusobno rodbinski povezani, a u vreme ovog istraživanja već su bili učesnici drugih studija na temu rizika od bolesti srca. Rad je objavljen u stručnom časopisu The Lancet.
Tokom DNK analiza, otkriveno je da čak 90 odsto testiranih muškaraca nosi jednu od dve najčešće varijante Y hromozoma – haplogrupu R1b1b2 ili haplogrupu I. Muškarci sa Y hromozomom haplogrupe I su oni koji imaju 50 odsto veći rizik od bolesti koronarnih arterija. Inače, kod muškaraca se bolesti srca, u proseku, javljaju čak deceniju ranije nego kod žena, što ide prilog zaključcima studije.
Eksperti veruju da otprilike svaki peti muškarac iz Velike Britanije nosi rizičnu verziju muškog hromozoma. Zanimljivo, ona je zastupljena i među narodima Jugoistočne Evrope, koji su poznati po izuzetno visokoj stopi smrtnosti od srčanih oboljenja.
Srbija je, zapravo, jedna od „vodećih“ zemalja u Evropi po broju umrlih od bolesti srca.
Istraživanje britanskih naučnika bi, pored sklonosti ka pušenju i nezdravoj ishrani, kakve su duboko ugrađene u našu subkulturu, te pored generalno slabo razvijenog sistema zdravstvene zaštite, pre svega u domenu prevencije, moglo da ponudi dodatno objašnjenje za tu činjenicu.
Eksperti Univerziteta u Lesteru sada žele da lociraju konkretne gene spornog Y hromozoma koji su odgovorni za povećan rizik. S druge strane, iako istraživači ne znaju koji su tačno geni u pitanju, već pretpostavljaju mehanizam kojim oni povećavaju rizik od bolesti srca – sumnja se da remete imuni sistem muškaraca.
Britanski tim smatra da njihov rad može da promeni načine kojima ćemo ubuduće tretirati bolesti srca i raditi na njihovoj prevenciji. Ako ništa drugo, najrizičnije grupe muškaraca bi jednostavnim genetskim testovima mogle biti na vreme upozorene.
„Izuzetno smo uzbuđeni ovim otkrićima. Lekari obično povezuju Y hromozom sa muževnošću i plodnošću, ali ovo nam pokazuje da on ima uticaj i na bolesti srca“, izjavio je dr Macej Tomačevski, vodeći autor studije.
Bez obzira na važne implikacije koje bi rad njegovog tima mogao da ima, Tomačevski ipak apeluje na muškarce da obrate pažnju na poznate faktore rizika za bolesti srca, one koji se mogu izbegavati. To su, svakako, ishrana bogata nezasićenim mastima, visok krvni pritisak i visok holesterol.
novi komentari