Kada govorimo o sindromima, vrlo je važno naglasiti da to nije samo jedna tegoba, već je reč o skupu tegoba. U tekstu ćete saznati nešto više o cervikalnom sindromu, zbog kog se javljaju tegobe u vratu i donjem delu kičmenog stuba. Pored termina cervikalni sindrom, često je u upotrebi i termin lumbalni sindrom.
U mesecu martu 2023. godine, svakoga dana čak 8 besplatih pregleda za osobe sa bolom u vratu! Dovoljno je da nam pošaljete e-mail preko stranice KONTAKT, ostavite svoje podatke (Ime i telefon) i bićete kontaktirani od strane deska West Medica za dogovor oko termina!
Koje se sve tegobe mogu javiti zbog cervikalnog sindroma?
Najčešće se javljaju glavobolja i vrtoglavica, kao posledica sitnih pomeranja u vratnom delu kičmenog stuba. Tako provocirani receptori iritiraju neurološke receptore u tom delu i daju osećaj tenzione glavobolje ili cervikogene vrtoglavice.
Koja je razlika između obične i cervikogene vrtoglavice ili glavobolje?
Cervikogena vrtoglavica ili glavobolja je ona kada pri promeni položaja imate osećaj da gubite tlo pod nogama.
Koje još tegobe izaziva cervikalni sindrom?
Ostali simptomi su:
- bol u vratu,
- ograničenje pokreta u vratu,
- bol koji gravitira prema lopatici, ramenu, ide niz ruku, locira se u nekom delu ruke.
Drugi simptomi ne moraju biti bolni i to su slabost, trnjenje, peckanje, žarenje. Sve to su neurološki ispadi koji mogu poticati od manjih ili većih promena u vratnom delu.
Kako se dijagnostikuje cervikalni sindrom?
Najpre lekar fizijatar treba da obavi primarni pregled kako bi utvrdio da li ima nekih promena. Uz pregled obično ide rendgenski snimak, a u nekim slučajevima magnetna rezonanca ili skener.
Definišu se pozicije promena koje mogu biti na tkivima kao degenerativne ili na diskusima u vidu oštećenja.
Takođe, utvrđuje se da li postoji neki aktivan sistemski upalni proces. Prilikom tog pregleda definiše se da li te tegobe potiču iz vratnog dela kičmenog stuba, a onda se pravi plan lečenja.
Kod koga se javlja cervikalni sindrom i koji su uzroci?
Cervikalni sindrom se javlja nezavisno od godišta, pa probleme mogu imati i mlađi i stariji. Najčešće se problemi javljaju zbog nekih sportskih aktivnosti, padova, povreda, loših položaja tela pri korišćenju tableta, laptopova. Često ovakve promene nastaju razvojno.
Kakva stanja cervikalnog sindroma postoje?
Postoje akcedentna (povredna) i razvojna stanja. Akcedentna stanja su jasna i lako se definišu jer tegobe počinju posle povrede. Razvojna stanja su vezana za određene položaje tela, a samim tim, i za određena zanimanja.
Često je i osobama koje imaju tegobe uzrok neprepoznatljiv.
Šta se može izdvojiti kao najčešći uzrok i kako sprečiti njegov nastanak?
Najčešći uzrok je nepravilan položaj tela duže vreme. Te tegobe se javljaju kod ljudi koji dugo sede za računarom, gde im je glava u nepravilnom položaju (pravo, pa povijena ili često gledaju u stranu).
Rizična su sedeća zanimanja, tzv. pasivne profesije, kao što su profesionalni vozači, činovnici, studenti ili ljudi koji mnogo čitaju.
Simptomi se razlikuju od osobe do osobe i mogu biti bol i ograničenje u vratu, vrtoglavica, glavobolja ili neka druga tegoba.
Rešenje je da se pronađe način da se promeni nepravilan položaj tela.
Gde ljudi greše i tako pogoršavaju cervikalni sindrom?
Najčešće zanemaruju signale. Telo ima jasan sistem prepoznavanja problema. Naš mozak po tom pitanju funkcioniše idealno. Čim se pojavi određeni problem, mozak signalizira ili ograniči pokret ili napne mišiće, izazove spazam, provocira nekom tegobom, najčešće bolom. Ako se taj signal upozorenja ne prepozna, razvijaju se i druge pojačane tegobe koje otežavaju lečenje.
Često ljudi ili ignorišu te prve tegobe ili popiju neki od medikamenata, analgetika, antiflamatorika i tako samo odlažu pravo rešavanje problema (i pogoršavaju stanje), nadajući se da će simptomi proći sami od sebe.
Zašto ignorisanje simptoma može biti loše?
Postoji jedan loš mehanizam u telu koji, nažalost, ne pomaže ovom. Reč je o tome da kad mozak dovoljno dugo trpi upozorenje, počinje da obara faktor prepoznavanja i sklanja ga jer smeta u nekim aktivnostima, pogotovo ako ne ugrožava vitalno. Tada se najčešće stanje pogorša i razvijaju se degenerativne promene, ograničenja, pa je i lečenje teže.
Šta se savetuje ljudima koji imaju cervikalni sindrom?
Najpre, ponovo treba istaći da cervikalni sindrom u osnovi ima sitna pomeranja u zoni vrata, a čak i ako se jave glavobolje, vrtoglavice, tegobe se vrlo lako saniraju uz nekoliko terapija. Naravno, podrazumeva se da problem ne traje mesecima ili godinama.
Zato je apel da se ovakve promene ne ostavljaju dugo, jer degenerativne promene većeg obima ne možemo vratiti, a to provocira i ubrzava starenje. Cervikalni sindrom
Dobro veče, htela sam da Vas pitam za savet, moj problem je cervikalni sindrom, prošla sam sve terapije, nekoliko vrsta vežbi, kiropraktika, ali problem je i dalje tu….to traje već godinu i po dana…imam nestabilnost u glavi, pri sumraku mi je lošiji vid i jača nestabilnost u glavi….
Koliko imate godina? Čime se bavite? Osim dijagnoze, da li Vam je neko od lekara pojasnio šta je u Vašem slučaju dovelo do pojave cervikalnog sindroma? Da li Vi sumnjate na nešto (npr. prevelika upotreba računara, ili duži stajaći posao sa spuštenom glavom…)