Odgovor na pitanje: Da li je kafa zdrava – zavisi direktno od vaše genetike. Da li ste iznenađeni i zašto jeste?
Kafa, popularno piće širom sveta, često je neizostavni deo naše svakodnevnice. Neki od nas možda moraju da popiju nekoliko šoljica kafe kako bi normalno funkcionisali tokom dana, dok drugi ostaju nervozni satima nakon što popiju samo jednu šolju.
Ova razlika u reakcijama može se u velikoj meri pripisati razlikama u efikasnosti sa kojom metabolizujemo kofein, kao i varijacijama u genima koji kontrolišu ovaj metabolizam.
Kafa kao društveni fenomen i izvor energije
Kafa je više od pića. Ona je sredstvo za socijalnu interakciju koji povezuje ljude širom sveta.
Takođe, ona nam pruža energiju i pomaže nam da ostanemo koncentrisani i budni. Ovi efekti se postižu zahvaljujući kofeinu, stimulativnom sastojku kafe. Kofein je poznat po svojim efektima na centralni nervni sistem, koji uključuju budnost, fokusiranost i poboljšanu kognitivnu funkciju.
Zdravstvene prednosti konzumacije kafe
Osim što je svakodnevna navika i socijalni fenomen, konzumacija kafe se povezuje sa određenim zdravstvenim prednostima. Epidemiološke studije su pokazale da konzumacija kafe smanjuje rizik od sledećih bolesti:
- Srčana insuficijencija (ne sme se mešati sa srčanim udarom)
- Diabetes tipa 2
- Parkinsonova bolest
- Bolesti jetre uključujući rak jetre
- Depresija
Naravno, važno je naglasiti da konzumacija kafe ne može sama po sebi sprečiti ove bolesti, ali se pokazalo da umerena konzumacija kafe može doprineti smanjenju rizika.
Kafa, sa ili bez kofeina, poznata je po snažnim antioksidativnim svojstvima koja mogu biti jedan od glavnih razloga za povezane zdravstvene prednosti.
Rizik od srčanog udara i prekomerna količina kofeina
Iako konzumacija kafe ima određene zdravstvene prednosti, nije svima preporučljivo da konzumiraju kafu u velikim količinama. Oko 95% kofeina koje konzumiramo metabolizuje se pomoću enzima CYP1A2 u jetri. Genetske varijante u genu CYP1A2 određuju da li kofein može biti štetan ili koristan za srce.
Osobe koje imaju barem jedan C alel na rs762551 u svom genu CYP1A2 (takozvani „spori metabolizeri kofeina“) su pod povećanim rizikom od hipertenzije i srčanog udara kada konzumiraju 2 ili više šoljica kafe dnevno. Ovo je posebno izraženo kod pojave srčanog udara kod ljudi mlađih od 50 godina. Za ovu populaciju, postoji četiri puta veći rizik od srčanog udara kod nosilaca C alela koji piju 4 ili više šolja kafe dnevno u poređenju sa onima koji ne piju ništa.
S druge strane, ljudi sa dva A alela (takozvani „brzi metabolizeri kofeina“) pokazuju smanjeni rizik od hipertenzije i srčanih bolesti kada konzumiraju više od jedne šolje kafe dnevno. Spori metabolizeri se nalaze kod približno 44% ljudi afričkog porekla i 33% ljudi evropskog i istočnoazijskog porekla.
Podstaknite svoj metabolizam kofeina
Moguće je podstaći metabolizam kofeina promenama u ishrani. Gen CYP1A2 može se indukovati da proizvede više enzima kako bi efikasnije metabolizovali kofein. Hrana koja je poznata po tome što indukuje CYP1A2 uključuje:
- Kupus
- Karfiol
- Brokoli
Kako kofein čini da budemo budniji i energičniji?
Kofein i njegov glavni nosač, kafa, često se konzumiraju da bi se obezbedila energija kada se osećamo umorno ili tromo. Kofein deluje tako što antagonizira adenosinske receptore (ADORA1 i ADORA2) u našim mozgovima.
Obično su ovi receptori uključeni u signaliziranje našem mozgu kada je vreme za spavanje. Međutim, kada su inhibirani kofeinom, naša tela se umesto toga pokreću u „bori ili beži“ odgovor, što povećava nivo šećera u krvi i opšte stanje budnosti.
Da li je kafa zdrava – Zaključak
Bez obzira da li konzumiramo kafu za uživanje, socijalizaciju, ili kao energizator, važno je uzeti u obzir individualni genetski profil i kako on može uticati na naš metabolizam kofeina.
Prepoznavanje lične tolerancije i metabolizma kofeina može vam pomoći da iskoristite prednosti, a da istovremeno izbegavate potencijalne rizike koje konzumacija kafe može doneti.
novi komentari