Depresija

Depresija (depresivni poremećaj) je klasifikovana kao poremećaj raspoloženja. Može se opisati kao osećaj tuge, gubitka ili besa koji ometaju čovekove svakodnevne aktivnosti.

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, u svetu je bilo više od 264 miliona ljudi sa kliničkom depresijom u 2019. godini. Veliko je pitanje kako će ove brojke izgledati kada izađemo iz aktuelne pandemije.

Ljudi bolest doživljavaju na različite načine. To može ometati vaš svakodnevni rad, što će rezultirati izgubljenim vremenom i nižom produktivnošću. Takođe može uticati na veze i neka hronična zdravstvena stanja.

Bolesti koje se mogu pogoršati zbog depresivnog poremećaja uključuju:

Važno je shvatiti da je povremeni osećaj sniženog raspoloženja normalni deo života. Tužni i uznemirujući događaji se dešavaju svima. Ali, ako se redovno osećate slabo ili beznadežno, možda imate posla sa depresijom.

Ova bolest se smatra ozbiljnim zdravstvenim stanjem koje se može pogoršati bez odgovarajućeg lečenja. Oni koji ga započnu, često osete poboljšanje stanja za samo nekoliko nedelja.

Depresija – simptomi

Može biti više od stalnog stanja tuge ili osećaj „praznine“.

Velika depresija može izazvati različite simptome. Neki utiču na vaše raspoloženje, a drugi na vaše telo. Takođe mogu biti stalni ili da dolaze i odlaze.

Kod depresivnog poremećaja moguće su različite manifestacije kod muškaraca, žena i dece.

Kod muškaraca utiče na:

  • raspoloženje – osećaj poput besa, agresivnosti, razdražljivosti, teskobe, nemira;
  • emocionalne smetnje – osećaj praznine, tuge, beznađa;
  • ponašanje – kao što je smanjenje interesa, više ne nalazite zadovoljstvo u omiljenim aktivnostima, osoba se lako umara, razmišlja o samoubistvu, preterano pije, koristite drogu, bavi se rizičnim aktivnostima;
  • seksualni interes – kao što su smanjena seksualna želja, smanjen libido;
  • kognitivne sposobnosti – kao što su nesposobnost koncentracije, poteškoće u izvršavanju zadataka, odloženi odgovori tokom razgovora;
  • obrasci spavanja – poput nesanice, nemirnog sna, prekomerne pospanosti, nespavanja tokom noći;
  • fizičke smetnje – kao što su umor, bolovi, glavobolja, probavni problemi…

Kod žena utiče na:

  • raspoloženje – osećaj poput razdražljivosti;
  • emocionalne smetnje – osećaj tuge ili praznine, teskobe ili beznađa;
  • ponašanje – kao što je smanjenje interesa za aktivnosti, povlačenje iz društvenih angažmana, misli o samoubistvu;
  • kognitivne sposobnosti – poput sporijeg razmišljanja ili razgovora;
  • obrasci spavanja – poput poteškoća sa spavanjem tokom noći, ranog buđenja, previše spavanja;
  • fizičke smetnje – kao što su smanjena energija, veći umor, promenljivost apetita, variranje težine, bolovi, bol, glavobolja, povećani grčevi…

Deca mogu imati simptome koje se ispoljavaju kao:

  • raspoloženje – osećaj poput razdražljivosti, besa, promene raspoloženja, plakanje;
  • emocionalne smetnje – osećaj nesposobnosti (npr. „Ne mogu ništa da uradim kako treba“) ili očaja, plača, jake tuge;
  • ponašanje – poput upadanja u nevolje u školi ili odbijanja školovanja, izbegavanja prijatelja ili braće i sestara, misli o smrti ili samoubistvu;
  • kognitivne sposobnosti – kao što su poteškoće u koncentraciji, pad uspeha u školi, lošije ocene;
  • obrasci spavanja – poput poteškoća sa spavanjem ili previše spavanja;
  • fizičke smetnje – kao što su gubitak energije, probavni problemi, promenljivost apetita, gubitak ili povećanje telesne težine…

Simptomatologija se može proširiti i izvan vašeg uma tj. „napasti“ i telo a interesantna je i maskirana depresija gde se pod plaštom somatskih tegoba u stvari krije depresija.

Depresija – uzroci

Postoji nekoliko mogućih uzroka bolesti. Mogu se kretati od bioloških do onih uzrokovanih sredinom u kojoj se živi.

Uobičajeni uzroci uključuju:

  • Porodična istorija. Veći ste rizik od razvoja depresije ako imate porodičnu istoriju ove bolesti ili drugog smanjenja raspoloženja.
  • Traume ranog detinjstva. Neki događaji utiču na način na koji vaše telo reaguje na strah i stresne situacije.
  • Struktura mozga. Veći je rizik od depresivnosti ako je frontalni režanj vašeg mozga manje aktivan. Međutim, naučnici ne znaju da li se to dešava pre ili posle pojave bolesti.
  • Medicinska stanja. Određeni uslovi mogu vas dovesti u veći rizik, kao što su hronične bolesti, nesanica, hronični bol ili poremećaj hiperaktivnosti sa deficitom pažnje (ADHD);
  • Upotreba droga. Istorija zloupotrebe droga ili alkohola može uticati na rizik pojave depresivnosti.

Otprilike 21 odsto osoba koji imaju problema sa upotrebom psihoaktivnih supstanci takođe ima depresiju. Pored ovih uzroka, drugi faktori rizika za oboljenje uključuju:

  • nisko samopoštovanje ili preveliku samokritičnost
  • ličnu istoriju mentalnih bolesti
  • određeni lekovi
  • stresni događaji, poput gubitka voljene osobe, ekonomskih problema ili razvoda.

Mnogi faktori mogu uticati na osećaj depresivnosti, kao i na to ko će razviti stanje, a ko ne.

Uzroci su često povezani sa drugim elementima zdravlja pojedinca.

Međutim, u mnogim slučajevima lekari nisu u stanju da utvrde šta uzrokuje ovo oboljenje.

Test depresije

Ne postoji nijedan test za dijagnozu depresije. Ali vaš lekar može postaviti dijagnozu na osnovu vaših pritužbi i psihološke procene.

U većini slučajeva postaviće niz pitanja čije su teme:

  • raspoloženje
  • apetit
  • obrazac spavanja
  • nivo aktivnosti
  • osećaj koji vas prati svakodnevno
  • razmišljanje…

Budući da ovo oboljenje može biti povezana sa drugim zdravstvenim problemima, vaš lekar može takođe obaviti fizički pregled i tražiti analizu krvi. Ponekad problemi sa štitnom žlezdom ili nedostatak vitamina D mogu pokrenuti simptome.

Ne zanemarujte simptome! Ako se vaše stanje ne poboljša ili pogorša, potražite pomoć lekara. U pitanju je ozbiljna bolest mentalnog zdravlja sa potencijalnim komplikacijama.

Ako se ne leče, komplikacije mogu uključivati:

  • povećanje ili gubitak težine
  • fizički bol
  • problemi sa upotrebom alkohola, droge…
  • napadi panike
  • problemi u vezama
  • socijalna izolacija
  • misli o samoubistvu
  • samopovređivanje

Vrste depresije

Depresivni poremećaj se može podeliti na kategorije u zavisnosti od težine simptoma. Neki ljudi imaju blage i povremene epizode, dok drugi doživljavaju teške i trajne depresivne epizode.

Postoje dve glavne vrste: veliki depresivni poremećaj i trajni depresivni poremećaj.

Veliki depresivni poremećaj

Veliki depresivni poremećaj je teži oblik ovog oboljenja. Karakterišu ga uporni osećaji tuge, beznađa i bezvrednosti koji ne prolaze sami od sebe.

Da bi vam se dijagnostifikovala klinička depresija, tokom 2 nedelje morate da iskusite 5 ili više sledećih simptoma:

  • osećaj depresivnosti veći deo dana
  • izostanak interesa za većinu redovnih aktivnosti
  • značajan smanjenje ili povećanje telesne težine
  • previše spavanja ili značajno smanjenje spavanja
  • usporeno razmišljanje ili kretanje
  • umor ili niska energija većinu dana
  • osećaj bezvrednosti ili krivice
  • manjak koncentracije ili neodlučnost
  • ponavljajuće misli o smrti ili samoubistvu

Stalni depresivni poremećaj

Stalni (perzistentni) depresivni poremećaj (PDD) nekada se zvao distimija. To je blaži, ali hronični oblik bolesti.

Da bi se postavila dijagnoza, simptomatologija mora trajati najmanje 2 godine. PDD može uticati na vaš život više od velike depresije, jer traje duže.

Uobičajeno je da osoba sa PDD:

  • izgubi interesovanje za uobičajene svakodnevne aktivnosti
  • oseća se beznadežno
  • ima manjak produktivnosti
  • ima nisko samopoštovanje

Lečenje depresije

Život sa depresijom može biti težak, ali postoje protokoli lečenja koji vam mogu poboljšati kvalitet života. Potražite pomoć i razgovarajte sa svojim lekarom o mogućim opcijama.

Uobičajeno je kombinovanje medicinskih tretmana i terapija životnim stilom i za to se koriste:

Lekovi

Vaš lekar može vam propisati:

Svaka vrsta lekova koja se koristi ima dobrih strana u lečenju ali i potencijalne rizike.

Depresija i Psihoterapija

Razgovor sa terapeutom može vam pomoći da naučite veštine za suočavanje sa negativnim osećanjima. Takođe vam mogu biti od koristi porodične ili grupne terapije koje će vam pomoći da se suprotstavite depresiji.

Svetlosna terapija

Izlaganje dozama belog svetla može vam pomoći u regulisanju raspoloženja i poboljšanju simptoma. Svetlosna terapija se obično koristi kao pomoć kod sezonskog afektivnog poremećaja, koji se sada naziva glavni depresivni poremećaj sa sezonskim obrascem.

Alternativne terapije

Pitajte svog lekara o akupunkturi ili meditaciji. Neki biljni suplementi se takođe koriste za lečenje depresije, poput kantariona, SAMe i ribljeg ulja.

Razgovarajte sa svojim lekarem pre nego što uzmete dodatak ili kombinujete dodatak sa lekovima na recept, jer neki dodaci mogu da reaguju sa određenim lekovima. Neki suplementi takođe mogu pogoršati stanje ili smanjiti efikasnost lekova.

Vežbajte

Cilj je 30 minuta fizičke aktivnosti 3 do 5 dana u nedelji. Vežbanje može povećati proizvodnju endorfina u vašem telu, koji su hormoni koji poboljšavaju vaše stanje i suprotstavljaju se depresiji.

Izbegavajte alkohol i drogu

Pijenje ili zloupotreba droge može vam donekle poboljšati raspoloženje. Ali dugoročno, ove supstance mogu pogoršati simptome depresivnosti i anksioznosti.

Naučite kako da kažete ne

Osećanje preplavljenosti može pogoršati simptome anksioznosti i depresivnog poremećaja. Postavljanje granica u vašem profesionalnom i ličnom životu može vam pomoći da se osećate bolje.

Vodite računa o sebi

Takođe možete poboljšati simptome depresije brinući se o sebi. To uključuje puno spavanja, zdravu ishranu, izbegavanje negativnih ljudi i učestvovanje u prijatnim aktivnostima.

Ponekad depresivni poremećaj ne reaguje na lekove. Vaš lekar može preporučiti druge mogućnosti lečenja ako se stanje ne poboljša.

To uključuje elektrokonvulzivnu terapiju (ECT) ili ponavljajuću transkranijalnu magnetnu stimulaciju (rTMS) za tretiranje depresije i poboljšanje vašeg raspoloženja.

Depresija i prirodni tretmani

Tradicionalni tretmani koriste kombinaciju lekova na recept i savetovanja. Ali postoje i alternativni ili komplementarni tretmani koje možete isprobati.

Važno je zapamtiti da mnogi od ovih prirodnih tretmana imaju malo studija koje pokazuju njihove efekte na depresiju, dobre ili loše.

Razgovarajte sa svojim lekarem pre nego što dodate suplamente u svoj plan lečenja.

Dodaci

Smatra se da nekoliko vrsta suplemenata ima pozitivan efekat na simptome depresivnog poremećaja.

Kantarion

Studije su različite, ali ovaj prirodni tretman se u Evropi koristi kao antidepresiv. U Sjedinjenim Državama nije dobio isto odobrenje.

S-adenozil-L-metionin (SAMe)

Ovo jedinjenje je pokazalo u ograničenim studijama da možda olakšava simptome depresije. Efekti su se najbolje videli kod ljudi koji su uzimali selektivne inhibitore ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), vrstu tradicionalnog antidepresiva.

5-hidroksitriptofan (5-HTP)

5-HTP može povećati nivo serotonina u mozgu, što može ublažiti simptome. Vaše telo pravi ovu hemikaliju kada konzumirate triptofan, gradivni protein.

Omega-3 masne kiseline

Ove esencijalne masti su važne za neurološki razvoj i zdravlje mozga. Dodavanje omega-3 dodataka vašoj ishrani može pomoći u smanjenju simptoma depresije.

Esencijalna ulja

Esencijalna ulja su popularan prirodni lek za mnoga stanja, ali istraživanje njihovih efekata na depresivni poremećaj je ograničeno.

Osobe koje pate mogu pronaći olakšanje simptoma pomoću sledećih esencijalnih ulja:

  • Divlji đumbir: Udisanje ovog jakog mirisa može aktivirati serotoninske receptore u vašem mozgu. Ovo može usporiti oslobađanje hormona koji izazivaju stres.
  • Bergamot: Ovo citrusno esencijalno ulje pokazalo je da smanjuje anksioznost kod pacijenata koji čekaju operaciju. Ista korist može pomoći osobama koje iskusi anksioznost kao rezultat depresivnog poremećaja, ali ne postoje istraživanja koja bi podržala tu tvrdnju.

Druga ulja, poput ulja kamilice ili ruže, mogu imati umirujući efekat kada se udišu. Ta ulja mogu biti korisna tokom kratkotrajne upotrebe.

Vitamini

Vitamini su važni za mnoge telesne funkcije. Istraživanja sugerišu da su dva vitamina posebno korisna za ublažavanje simptoma depresivnog poremećaja:

  • Vitamin B: B-12 i B-6 su vitalni za zdravlje mozga. Kada su vaši nivoi vitamina B niski, rizik od razvoja bolesti može biti veći.
  • Vitamin D: Ponekad se naziva i sunčanim vitaminom, jer ga izlaganje suncu opskrbljuje vašim telom, vitamin D je važan za zdravlje mozga, srca i kostiju. Osobe koje su depresivne imaju veću verovatnoću da imaju nizak nivo ovog vitamina.

Mnoge biljke, suplementi i vitamini tvrde da pomažu u ublažavanju simptoma bolesti, ali većina se nije pokazala efikasnom u kliničkim istraživanjima.

Sprečavanje depresije

Depresija se obično ne može sprečiti. Teško je prepoznati šta je uzrokuje, što znači da je teško sprečiti je.

Ali kada doživite depresivnu epizodu, možda ćete biti bolje pripremljeni da sprečite buduću epizodu saznanjem koje su promene načina života i tretmani korisni.

Tehnike koje mogu pomoći uključuju:

  • redovno vežbanje
  • dosta sna
  • smanjenje stresa
  • izgradnja jakih odnosa sa drugima

Bipolarna depresija

Bipolarna depresija se javlja kod određenih vrsta bipolarnog poremećaja, kada osoba doživi depresivnu epizodu.

Osobe sa bipolarnim poremećajem mogu doživeti značajne promene raspoloženja. Ovaj poremećaj se deli na 1 i 2. Epizode u bipolarnom 2 poremećaju, na primer, obično se kreću od maničnih epizoda visoke energije do depresivnih epizoda sa sniženom energijom i životnim tonusom.

Ovo zavisi od vrste bipolarnog poremećaja koji imate. Dijagnoza bipolarnog 1 mora imati samo manične epizode, a ne depresiju.

Simptomi depresije kod osoba sa bipolarnim poremećajem mogu uključivati:

  • manak interesa ili uživanje u uobičajenim aktivnostima
  • osećaj tuge, zabrinutosti, uznemirenosti ili praznine
  • manjak energije ili teškoće da izvrše svakodnevne zadatke
  • poteškoće sa pamćenjem
  • previše spavanja ili nesanica
  • debljanje ili gubljenje kilograma kao rezultat povećanog ili smanjenog apetita
  • razmišljajući o smrti ili samoubistvu

Ako se leči bipolarni poremećaj, mnogi će iskusiti različite simptome teške depresije.

Depresija i anksioznost

depresivni poremećaj i anksioznost mogu se istovremeno javiti kod čoveka. Zapravo, istraživanje je pokazalo da preko 70 posto ljudi sa depresivnim poremećajima takođe ima simptome anksioznosti.

Iako se smatra da su uzrokovane različitim stvarima, depresivni poremećaj i anksioznost mogu proizvesti nekoliko sličnih simptoma, koji mogu uključivati:

  • razdražljivost
  • poteškoće sa pamćenjem ili koncentracijom
  • probleme sa spavanjem

Ova dva stanja takođe imaju neke slične tretmane.

I anksioznost i depresivni poremećaj se mogu lečiti:

  • psihoterapijama, poput kognitivne bihevioralne terapije
  • lekovima
  • alternativninm terapijama, uključujući hipnoterapiju

Ako mislite da imate simptome bilo kog od ovih uslova ili oba, zakažite sastanak i razgovarajte sa svojim lekarem. Možete sarađivati sa njima kako biste identifikovali koegzistirajuće simptome anksioznosti i depresije i kako se mogu lečiti.

Depresija i opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD)

Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD) je vrsta anksioznog poremećaja. Izaziva neželjene i ponavljajuće misli, porive i strahove (opsesije).

Zbog ovih strahova osoba ponavlja ponašanja ili rituale (prisile) za koje se nada da će ublažiti stres izazvan opsesijama.

Ljudi kojima je dijagnostikovan OCD često se nađu u petlji opsesija i prinuda. Ako imate takva ponašanja, možda ćete se zbog njih osećati izolovano. To može dovesti do odustajanja od prijatelja i društvenog života, što može povećati rizik od depresije.

Nije retko da neko sa OCD ima i depresiju. Imati anksiozni poremećaj može povećati šanse za postojanje drugog poremećaja. Do 80 posto ljudi sa OCD-om takođe ima veliku depresiju.

Ova dvojna dijagnoza obuhvata i decu. Njihovo kompulzivno ponašanje, koje se možda prvi put razvija u mladosti, može učiniti da se osećaju neobično. To može dovesti do povlačenja od prijatelja i može povećati šansu da dete razvije depresiju.

Depresija sa psihozom

Neki pojedinci kojima je dijagnostikovana velika depresija mogu takođe imati simptome drugog mentalnog poremećaja koji se naziva psihoza. Kada se ta dva stanja pojave zajedno, to je poznato kao depresivna psihoza.

Depresivna psihoza dovodi do toga da ljudi vide, čuju, veruju ili mirišu stvari koje nisu stvarne. Ljudi sa tim bolestima mogu takođe iskusiti osećaj tuge, beznađa i razdražljivosti.

Kombinacija ova dva stanja je posebno opasna. To je zato što neko sa depresivnom psihozom može doživeti zablude zbog kojih pomisli na samoubistvo ili na neobične rizike.

Nejasno je šta uzrokuje ova dva stanja ili zašto se mogu pojaviti zajedno, ali lečenje može uspešno ublažiti simptome. Tretmani uključuju lekove i elektrokonvulzivnu terapiju (EKT).

Depresija u trudnoći

Trudnoća je često uzbudljivo vreme za ljude. Ipak, i dalje može biti uobičajeno da trudnica doživi depresiju.

Simptomi depresije tokom trudnoće uključuju:

  • promene apetita ili prehrambenih navika
  • osećanje beznadežnosti
  • anksioznost
  • gubljenje interesa za aktivnosti i stvari u kojima se ranije uživalo
  • uporna tuga koja ne prestaje
  • problemi sa koncentracijom ili pamćenjem
  • problemi sa spavanjem, uključujući nesanicu ili previše spavanja
  • misli o smrti ili samoubistvu

Tretiranje depresije tokom trudnoće može se u potpunosti usredsrediti na terapiju razgovorom i druge prirodne tretmane.

Iako neke žene uzimaju antidepresive tokom trudnoće, nije jasno koji su najsigurniji. Vaš lekar može da vas podstakne da isprobate alternativne terapije do rođenja bebe.

Rizici za depresivni poremećaj mogu se nastaviti i nakon dolaska bebe. Postporođajna depresija, koja se naziva i velikim depresivnim poremećajem, ozbiljna je briga za novopečene majke.

Prepoznavanje simptoma može vam pomoći da uočite problem i potražite pomoć pre nego što postane ogroman.

Depresija i alkohol

Istraživanjem je utvrđena veza između upotrebe alkohola i depresije. Ljudi koji imaju depresivni poremećaj češće zloupotrebljavaju alkohol.

Prema studiji iz 2012. godine, 63,8 odsto ljudi koji zavise od alkohola imaju depresiju.

Često pijenje alkohola može pogoršati simptome depresije, a ljudi koji imaju depresiju češće zloupotrebljavaju alkohol ili postaju zavisni od njega.

Izgledi za depresiju

Depresija može biti privremena ili dugoročni izazov. Lečenje ne dovodi do toga da vaš depresivni poremećaj potpuno nestane.

Međutim, terapija često čini simptome lakšim za upravljanje. Upravljanje simptomima depresije uključuje pronalaženje prave kombinacije lekova i drugih terapija.

Ako jedan tretman ne uspe, razgovarajte sa svojim lekarom. On vam može pomoći da napravite drugačiji plan lečenja koji će vam možda pomoći da upravljate svojim stanjem.