Dijabetes (šećerna bolest)

Dijabetes (šećerna bolest) je bolest koja se javlja kada vaše telo ne stvara ili ne koristi pravilno hormon insulin. Tada dolazi do zadržavanja previše glukoze (šećera) u krvi i određenih metaboličkih problema.

Postoje 2 glavne vrste dijabetesa:

Dijabetes tipa 1 se javlja kada vaše telo ne proizvodi insulin. Naziva se još i mladalački dijabetes, jer se obično otkriva kod dece i tinejdžera, ali se može pojaviti i kod odraslih.
Dijabetes tipa 2 se javlja kada vaše telo ne proizvodi dovoljno insulina ili ga ne koristi kako bi trebalo. U prošlosti su lekari mislili da su samo odrasli u riziku od razvoja dijabetesa tipa 2. Međutim, sve većem broju dece dijagnostikuje se ova bolest. Lekari smatraju da je povećanje broja dece obolelih od dijabetesa tipa 2, nastalo uglavnom zbog toga što sve više dece ima prekomernu težinu ili je gojazno i što su deca manje fizički aktivna.

Predijabetes se javlja kada je nivo šećera u krvi viši nego što bi trebalo da bude, ali nedovoljno visok da bi se zvanično dijagnostikovao dijabetes. Predijabetes značajno povećava rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.

Dobra vest je da, ako imate predijabetes, možete da sprečite ili odložite nastanak dijabetesa tipa 2 i to samo promenom načina života. To uključuje zdravu ishranu, postizanje i održavanje zdrave telesne težine i redovno vežbanje.

Sadržaj

Simptomi dijabetesa

Simptomi se razlikuju od osobe do osobe. Rane faze dijabetesa imaju vrlo malo simptoma. Možda čak i ne znate da imate bolest. Ali šteta se možda već dešava na vašim očima, bubrezima i kardiovaskularnom sistemu. Uobičajeni simptomi su:

Povećana glad.
Povećana žeđ.
Učestalo mokrenje.
Neobjašnjiv gubitak kilograma.
Umor ili pospanost.
Zamućen vid.
Sporo zarastajuće rane ili modrice.
Suva koža koja svrbi.
Trnci ili utrnulost ruku ili stopala.
Česte ili ponavljajuće infekcije kože, desni, bešike ili vaginalnih infekcija.

Ljudi koji imaju dijabetes tipa 2 takođe mogu pokazivati znake rezistencije na insulin. To uključuje tamnjenje kože oko vrata ili pazuha, povišen krvni pritisak, probleme sa holesterolom, infekcije gljivicama i poremećaje ciklusa kod žena.

Ako je šećer u krvi izuzetno visok, ljudi mogu razviti dijabetičku ketoacidozu (DKA). Ovo je vrlo opasna komplikacija nekontrolisanog dijabetesa. Osobe sa DKA mogu imati:

Mučninu ili povraćanje više puta.
Dublje, brže disanje.
Miris acetona u dahu.
Slabost, pospanost, drhtanje, zbunjenost ili vrtoglavica.
Nekoordinisani pokreti mišića.

Ako se dijabetes ne leči, nivo šećera u krvi postaje previsok. Kada se to dogodi, simptomi mogu biti otežano disanje, bol u stomaku, povraćanje, dehidracija, čak koma i smrt.

Šta uzrokuje dijabetes (šećerna bolest)?

Tip 1

Kod dijabetesa tipa 1, vaše telo ne proizvodi insulin. Razlog je u ćelijama imunog sistema koje napadaju i uništavaju ćelije u pankreasu koje stvaraju insulin. Lekari nisu sigurni zašto se to događa. Ono što je poznato je da, rizik od dijabetesa 1 raste ukoliko od iste bolesti boluje jedan od roditelja ili neko od braće i sestara.

Tip 2

Kada jedete, vaše telo većinu hrane koju svari pretvori u glukozu (oblik šećera). Hormon nazvan insulin omogućava ovoj glukozi da uđe u sve ćelije vašeg tela. Tamo se šećer koristi za energiju.

Insulin se proizvodi u pankreasu. Kod nekoga ko ima dijabetes tipa 2, pankreas ne stvara dovoljno insulina ili ćelije tela ne mogu pravilno da koriste insulin (što se naziva insulinska rezistencija). To dovodi do nakupljanja glukoze u krvi umesto da se prenese u ćelije. Previše glukoze u krvi može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema koji oštećuju krvne sudove, živce, srce, oči i bubrege.

Određeni faktori rizika za dijabetes tipa 2 uključuju:

Težina. Gojaznost je najvažniji faktor rizika za dijabetes tipa 2. Što imate više kilograma, vaše telo je otpornije na insulin. Da biste utvrdili da li imate prekomernu težinu, razgovarajte sa svojim lekarom. Zdrava dijeta sa niskim sadržajem masti i redovno vežbanje mogu vam pomoći da postepeno gubite kilograme i da održavate zdravu težinu.
Starost. Rizik od dijabetesa tipa 2 raste sa godinama, posebno nakon 45 godina. Iako ne možete da promenite godine, možete da poradite na drugim faktorima kako biste smanjili rizik.
Porodična istorija. Ne možete promeniti porodičnu istoriju, ali i dalje je važno da vi i vaš lekar znate da li dijabetes postoji u vašoj porodici. Vaš rizik od dijabetesa je veći ako vaša majka, otac, brat ili sestra imaju dijabetes. Recite svom doktoru ako je kod nekog člana vaše porodice dijagnostifikovana šećerna bolest.
Trudnoća. Gestacijski dijabetes je vrsta dijabetesa koji se dešava samo tokom trudnoće. Iako gestacijski dijabetes nestaje nakon trudnoće, otprilike polovini žena koje su imale gestacijski dijabetes dijagnostikuje se dijabetes tipa 2 u roku od 15 godina. Čak i ako nemaju gestacijski dijabetes, žene koje rađaju bebe teške 4 kilograma ili više, verovatnije će razviti dijabetes tipa 2 kasnije u životu.
Američka akademija porodičnih lekara (AAFP) preporučuje skrining gestacijskog dijabetesa kod trudnica nakon 24. nedelje trudnoće. AAFP veruje da nema dovoljno dokaza da bi se utvrdila korist i šteta skrininga na gestacijski dijabetes kod trudnica pre 24. nedelje trudnoće.
Sindrom policističnih jajnika (PCOS). Ovo je stanje koje se dešava kada neravnoteža nivoa hormona u telu žene prouzrokuje stvaranje cista na jajnicima. Žene koje imaju PCOS imaju povećan rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.
Pušenje i alkohol. Upotreba alkohola i duvana može povećati rizik od dijabetesa tipa 2. Ako ste pušač, prestanite da pušite što je pre moguće. Malo alkohola uz obrok je u redu, ali trebalo bi da imate samo 1 piće svakog dana. Manje je još bolje. Količina koju možete konzumirati je 120 ml vina, 3,3 dl piva ili 50 ml žestokog pića.

Rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 povećava se sa brojem faktora rizika koje imate. Ako imate 2 ili više faktora rizika, razgovarajte sa svojim lekarom o tome kako da odložite ili sprečite dijabetes tipa 2.

Kako se dijagnostikuje dijabetes?

Nakon što vas pregleda, razgovara o vašim simptomima i pregleda vašu zdravstvenu istoriju, vaš lekar može zatražiti određene testove ako sumnja da ste u zoni rizika. Da bi proverio mogućnost dijabetesa, lekar može zatražiti sledeće testove:

Test šećera u krvi natašte. Ovaj test se obično radi ujutru, posle osmočasovnog posta (8 sati pre testa ne jede se i ne pije ništa osim vode). Test krvi uključuje vađenje krvi iz vene. Ta krv će biti poslata u laboratoriju na testiranje. Ako je nivo šećera u krvi 7 (mmol/L) ili veći, lekar će verovatno tražiti da se ponovi test. Nivo šećera u krvi od 7 mmol/L ili više u dva navrata ukazuje na dijabetes. Nivo šećera u krvi od 5,6 mmol/L do 6,9 mmol/L sugeriše da imate prediabetes. Nivo šećera u krvi manji od 5,5 mmol/L je normalan.
Oralni test tolerancije glukoze. Tokom ovog testa popićete napitak koji sadrži 75 grama šećera rastvorenog u vodi. U pitanja je praktično obična slatka voda. Dva sata kasnije, lekar ili medicinska sestra će izmeriti količinu glukoze u krvi. Nivo šećera u krvi od 11,1 mmol/L ili veći ukazuje na dijabetes.
Slučajni test šećera u krvi. Ovaj test meri nivo glukoze u krvi u bilo koje doba dana. Nije važno kada ste poslednji put jeli. U kombinaciji sa simptomima dijabetesa, nivo glukoze u krvi od 11,1 mmol/L ili veći ukazuje da je u pitanju šećerna bolest.
Test krvi A1C. Ovaj test pruža informacije o prosečnom nivou glukoze u krvi osobe tokom prethodna 3 meseca. Rezultati su prikazani u procentima. Normalni nivo A1C je ispod 5,7%. Ako je vaš A1C veći od toga, to znači da je šećer u krvi bio viši od normalnog. Rezultat testa između 5,7% i 6,4% ukazuje na predijabetes. Rezultat od 6,5% ili više ukazuje na dijabetes.
AAFP preporučuje skrining odraslih na dijabetes tipa 2 kao deo procene srčanog rizika za ljude između 40 i 70 godina koji imaju prekomernu težinu ili gojaznost. Lekari se podstiču da nude ili upućuju pacijente sa abnormalnim nivoom glukoze u krvi na bihevioralno savetovanje kako bi prihvatili zdravu ishranu i fizičku aktivnost.

Da li se šećerna bolest može sprečiti ili izbeći?

Razgovarajte sa svojim lekarom o faktorima rizika za dijabetes. Iako možda nećete moći da promenite sve, možete da unesete promene kako biste znatno smanjili rizik.

Vežbanje i kontrola težine. Vežbanje i održavanje zdrave telesne težine može smanjiti rizik od dijabetesa. Bilo koja aktivnost je bolja od nikakve. Pokušajte da vežbate 30 do 60 minuta bar četiri dana u nedelji. Uvek razgovarajte sa svojim lekarom pre započinjanja programa vežbanja, da biste dobili smernice u odnosu na vaše stanje i eventualne pridružene bolesti.
Dijeta. Dijeta bogata mastima, kalorijama i holesterolom povećava rizik od dijabetesa. Loša ishrana može dovesti do gojaznosti (još jedan faktor rizika za dijabetes) i drugih zdravstvenih problema. Zdrava ishrana sadrži puno vlakana i malo masti, holesterola, soli i šećera. Takođe, ne zaboravite da pazite na veličinu porcije. Koliko jedete jednako je važno kao i ono što jedete.

Kako se leči dijabetes (šećerna bolest)

Najvažnija stvar koju možete da uradite je da kontrolišete nivo šećera u krvi. To možete učiniti ako se pravilno hranite, vežbate, održavate zdravu telesnu težinu i, ako je potrebno, uzimate oralne lekove ili insulin.

Dijeta. Vaša dijeta treba da sadrži puno složenih ugljenih hidrata (kao što su integralne žitarice), voće i povrće. Važno je jesti najmanje tri obroka dnevno i nikada ne preskočiti obrok. Jedite otprilike u isto vreme svaki dan. Ovo pomaže u održavanju nivoa insulina ili lekova i šećera na stabilnom nivou. Izbegavajte prazne kalorije, kao što su hrana bogata šećerom i mastima ili alkohol.
Vežbajte. Vežbanje pomaže vašem telu da koristi insulin i snižava nivo šećera u krvi. Takođe vam pomaže u kontroli telesne težine, daje vam više energije i dobro je za vaše celokupno zdravlje. Vežbanje je takođe dobro za vaše srce, nivo holesterola, krvni pritisak i težinu. Sve su to faktori koji mogu uticati na rizik od srčanog i moždanog udara. Razgovarajte sa svojim lekarom o započinjanju vežbanja.
Održavajte zdravu težinu. Gubitak viška kilograma i održavanje zdrave telesne težine pomoći će vam na 2 načina. Prvo, pomaže insulinu da bolje deluje u vašem telu. Drugo, to će smanjiti krvni pritisak i smanjiti rizik od srčanih bolesti.
Uzimajte lekove. Ako se vaš dijabetes ne može kontrolisati dijetom, vežbanjem i kontrolom težine, lekar može preporučiti lek ili insulin. Većina ljudi koji imaju dijabetes tipa 2 započinju oralnim lekom (uzima se preko usta). Oralni lekovi mogu učiniti da vaše telo proizvodi više insulina. Oni takođe pomažu organizmu da efikasnije koristi insulin koji proizvodi.
Neki ljudi treba da dodaju insulin injekcijama insulina, insulinskim olovkama ili insulinskim pumpama. Uvek uzimajte lekove onako kako je propisao lekar. Oralni lekovi ne deluju kod svih i nisu efikasni u lečenju dijabetesa tipa 1. Insulinska terapija je neophodna za sve ljude koji imaju dijabetes tipa 1 i za neke koji imaju dijabetes tipa 2.
Ako vam je potreban insulin, moraćete da sebi dajete injekciju (špricem ili insulinskom olovkom). Lekar će vam reći koju vrstu leka treba uzimati i zašto.

Vaš lekar će testirati šećer u krvi svaka 3 meseca pomoću A1C testa. Lekar će možda zatražiti da sami testirate šećer tokom dana ako uzimate insulin ili u periodu prilagođavanja lekova. Moraćete da koristite monitor glukoze u krvi da biste ga sami proverili. To uključuje bockanje prsta i stavljanje krvi na test traku.

Šećerna bolest donosi još problema: ako je šećer u krvi previše nizak, možete se osećati umorno, imati problema sa koordinacijom mišića, znojiti se, imati teškoće u razmišljanju ili jasnom govoru, trzati se, osećati se kao da ćete se onesvestiti, prebledeti, izgubiti svest ili imati napad. Pri najranijim znacima bilo kog od ovih simptoma, pojedite ili popijte nešto što će vam brzo povisiti šećer u krvi. To mogu da budu bombone, sokovi, mleko ili suvo grožđe. Ako se za 15 minuta ne osećate bolje ili ako praćenje pokaže da je nivo šećera u krvi i dalje previše nizak, pojedite ili popijte još nešto za brzo podizanje šećera. Uvek držite zalihe ovih namirnica pri ruci za hitne slučajeve.

Možda nećete znati da li vam je šećer previsok ako ga sami ne testirate. Međutim, mogu se pojaviti uobičajeni simptomi kao što su često mokrenje, ekstremna žeđ, zamagljen vid i osećaj umora. Neki faktori koji nisu povezani sa hranom mogu povećati šećer u krvi a to su: pogrešno uzimanje insulina, prejedanje, druga bolest, hormonalne promene i stres.

Ako vam je nivo šećera u krvi previsok i uzimate insulin, možda ćete morati da uzmete dodatnu dozu insulina brzog ili kratkog dejstva da biste ga vratili u normalu. Lekar vam može reći koliko insulina treba da biste smanjili nivo šećera u krvi.

Život sa dijabetesom

Možete živeti normalan život sa dobro kontrolisanim dijabetesom. Međutim, morate obratiti pažnju na ishranu, težinu, vežbanje i lekove. Ako ne kontrolišete dijabetes, imaćete previše glukoze u krvi. To može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući bolesti srca i oštećenje živaca i bubrega. To su poznate kao dijabetičke komplikacije. Te komplikacije su:

Dijabetička neuropatija (oštećenje nerava). Ovo stanje vašim živcima otežava slanje poruka mozgu i drugim delovima tela. Možete izgubiti osećaj u delovima tela ili imati bol, trnjenje ili peckanje. Neuropatija najčešće pogađa stopala i noge.
Ako imate neuropatiju, možda nećete moći da osetite ranu (pojavu čira) na stopalu. Čirevi se mogu zaraziti. U ozbiljnim slučajevima stopalo će možda morati biti amputirano (uklonjeno). Ljudi koji imaju neuropatiju mogu nastaviti da hodaju nogom koja ima oštećene zglobove ili kosti. To može dovesti do stanja zvanog dijabetesno stopalo (Charcot). Dolazi do oticanja i nestabilnosti povređenog stopala. Takođe može prouzrokovati deformaciju stopala. Međutim, ovaj problem se često može izbeći. Proveravajte stopala svaki dan. Odmah se obratite lekaru ako vidite otok, crvenilo i osećate toplinu u stopalu. To mogu biti znaci dijabetesnog stopala. Vaš lekar takođe treba često da pregleda stopala.
Neuropatija takođe može prouzrokovati erektilnu disfunkciju kod muškaraca i suvoću vagine kod žena.
Dijabetična retinopatija (problemi sa očima). Ovo utiče na deo vašeg oka koji se naziva mrežnjača. To je deo oka koji je osetljiv na svetlost i šalje mozgu poruke o onome što vidite. Šećerna bolest može oštetiti i oslabiti male krvne sudove mrežnjače. Kada su krvni sudovi mrežnjače oštećeni, tečnost može da iscuri iz njih i prouzrokuje oticanje makule. Makula je deo mrežnjače koji vam daje oštar, jasan vid. Oticanje i tečnost mogu prouzrokovati zamagljen vid. Zbog toga vam je teško da vidite. Ako se retinopatija pogorša, može dovesti do slepila.
Laserska operacija se može koristiti za lečenje ili usporavanje retinopatije ako se rano otkrije. Ljudi koji imaju dijabetes trebalo bi da pregledaju oči jednom godišnje. Obratite se svom lekaru ako imate zamagljen vid duže od 2 dana, iznenadni gubitak vida na jednom ili oba oka, crne ili pokretne sive tačke koje se često nazivaju „plovci“, trepćuća svetla, bol ili pritisak u očima.
Dijabetična nefropatija (oštećenje bubrega). Ovo je oštećenje krvnih sudova bubrega. To znači da vaši bubrezi imaju problema sa filtriranjem otpada. Nekim ljudima koji imaju nefropatiju na kraju će trebati dijaliza (mašinski tretman koji uklanja otpad iz krvi) ili transplantacija bubrega. Rizik od nefropatije je povećan ako imate i dijabetes i visok krvni pritisak, pa je važno kontrolisati oba ova stanja. Proteini u urinu su obično prvi znak nefropatije. Ovo treba proveravati svake godine.
Bolesti srca i moždani udar. Ljudi koji imaju dijabetes izloženi su većem riziku od srčanih bolesti i moždanog udara. Rizik je još veći za ljude koji imaju dijabetes i puše, imaju visok krvni pritisak, imaju porodičnu istoriju srčanih bolesti ili imaju prekomernu težinu.
Bolesti srca je najlakše lečiti kada se rano otkriju. Veoma je važno redovno posećivati svog lekara i vršiti kontrolne preglede. To uključuje proveru nivoa holesterola. Ako je holesterol viši od preporučenog, lekar će razgovarati sa vama o promenama u načinu života i lekovima koji će vam pomoći da kontrolišete holesterol.

Što je duže šećerna bolest nekontrolisana, to više šteti zdravlju. Zbog toga je lečenje važno u bilo kom dobu. Održavanje nivoa šećera u krvi vrlo blizu idealnog može značajno umanjiti, odložiti, a u nekim slučajevima čak i sprečiti probleme koje dijabetes može da izazove.

Pitanja koja treba postaviti svom lekaru

Kako sam dobio dijabetes?
Ako imam dijabetes, da li će ga i moja deca razviti?
Da li ću trebati da koristim insulin?
Ako nemam porodičnu istoriju dijabetesa, mogu li ga dobiti?
Može li se šećerna bolest pogoršati čak i ako sve radim kako treba?
Mogu li sprečiti gestacijski dijabetes?
Ako sam imala gestacijski dijabetes tokom trudnoće, da li ću kasnije dobiti dijabetes tipa 2?
Da li će deca od majke sa gestacionim dijabetesom razviti dijabetes?
Kako mogu da razlikujem dijabetesno stopalo od gihta u stopalu?