Dijabetes, poznat i kao šećerna bolest, predstavlja hronični poremećaj metabolizma, pri kojem telo ne može pravilno da koristi insulin, hormon zadužen za regulaciju nivoa šećera u krvi. Insulin omogućava glukozi da uđe u ćelije, gde se koristi kao izvor energije. Bez dovoljno insulina ili kada ćelije ne reaguju na njega pravilno, dolazi do povećanja nivoa šećera u krvi, što može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, dijabetes pogađa preko 400 miliona ljudi širom sveta, a mnogi ni ne znaju da boluju od ove bolesti. Dijabetes je jedan od vodećih uzroka srčanih oboljenja, oštećenja nerava i bubrežnih bolesti. Rano prepoznavanje simptoma i odgovarajuća terapija mogu značajno smanjiti rizik od ozbiljnih komplikacija.
Šta je dijabetes?
Dijabetes je stanje koje karakteriše dugotrajno povećanje nivoa glukoze u krvi. Postoje tri glavna tipa dijabetesa:
- Dijabetes tipa 1 – Autoimuna bolest kod koje imuni sistem napada ćelije pankreasa koje proizvode insulin. Najčešće se javlja kod dece i mladih ljudi.
- Dijabetes tipa 2 – Najčešći oblik dijabetesa koji se javlja kada telo ne proizvodi dovoljno insulina ili ćelije postaju otporne na insulin. Povezan je sa gojaznošću, lošom ishranom i nedostatkom fizičke aktivnosti.
- Gestacijski dijabetes – Privremeni oblik dijabetesa koji se razvija tokom trudnoće i obično nestaje nakon porođaja, ali povećava rizik od dijabetesa tipa 2 kasnije u životu.
Uzroci dijabetesa
Uzroci dijabetesa zavise od tipa bolesti:
- Dijabetes tipa 1 je autoimuna bolest. Imuni sistem greškom napada i uništava ćelije u pankreasu koje proizvode insulin. Uzrok nije potpuno poznat, ali genetika i okolina igraju ključnu ulogu.
- Dijabetes tipa 2 je rezultat kombinacije genetskih i životnih faktora, kao što su gojaznost, fizička neaktivnost i loša ishrana. Starenje, porodična istorija dijabetesa i prethodno stanje predijabetesa takođe povećavaju rizik.
- Gestacijski dijabetes je uzrokovan hormonalnim promenama u trudnoći, a faktori rizika uključuju višak kilograma pre trudnoće i stariji uzrast trudnica.
Simptomi dijabetesa
Simptomi dijabetesa mogu biti blagi, posebno kod dijabetesa tipa 2, i razvijati se postepeno. Kod dijabetesa tipa 1, simptomi se javljaju iznenada i brzo napreduju, često tokom nekoliko nedelja. Važno je napomenuti da simptomi mogu varirati, u zavisnosti od nivoa šećera u krvi, i nekada ih pacijent može prevideti.
Najčešći simptomi dijabetesa uključuju:
- Povećana žeđ i glad – čak i nakon konzumiranja hrane, telo ne može pravilno da koristi glukozu, što dovodi do stalne potrebe za hranom i vodom.
- Učestalo mokrenje, naročito tokom noći – višak šećera u krvi uzrokuje da bubrezi proizvode više urina kako bi izbacili glukozu iz organizma.
- Neobjašnjiv gubitak težine – čak i kada jedete normalno, telo ne može koristiti glukozu za energiju, pa sagoreva mišiće i masti.
- Hroničan umor i zamagljen vid – visok nivo šećera u krvi može dovesti do dehidracije, što uzrokuje umor, a može i oštetiti krvne sudove u očima, što rezultira zamagljenim vidom.
- Sporo zarastanje rana i česte infekcije, naročito kože, desni i bešike – visok nivo šećera slabi imuni sistem, što povećava rizik od infekcija.
- Suva usta i svrab kože – dehidracija zbog visokog nivoa šećera može uzrokovati suva usta, dok suva koža često izaziva iritaciju i svrab.
- Tamne mrlje na koži – poznato kao acanthosis nigricans, tamna, baršunasta koža se najčešće javlja na pregibima vrata, pazuha i prepona, što može biti znak insulinske rezistencije.
- Bol i utrnulost u rukama ili stopalima – oštećenje nerava zbog visokog nivoa šećera u krvi, poznato kao dijabetička neuropatija, može izazvati osećaj bola, trnjenja ili utrnulosti, naročito u ekstremitetima.
- Česte gljivične infekcije – visok nivo šećera stvara povoljnu sredinu za razvoj gljivica, naročito u vagini, ustima ili ispod nabora kože.
Ako se ne leči, dijabetes može dovesti do ozbiljnih komplikacija kao što su dijabetička neuropatija (oštećenje nerava), retinopatija (oštećenje vida) i nefropatija (oštećenje bubrega). Takođe, nekontrolisani dijabetes može povećati rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara.
Dijagnostika dijabetesa
Dijagnoza dijabetesa se postavlja putem nekoliko ključnih testova:
- Test šećera u krvi natašte – meri nivo glukoze u krvi nakon najmanje osam sati bez hrane.
- Oralni test tolerancije glukoze – nakon konzumiranja šećerne tečnosti, meri nivo glukoze u krvi dva sata kasnije.
- A1C test – pokazuje prosečan nivo šećera u krvi tokom poslednja tri meseca.
Rani skrining je ključan, naročito kod osoba sa faktorima rizika kao što su gojaznost, starost i porodična istorija dijabetesa.
Lečenje dijabetesa
Lečenje dijabetesa zavisi od tipa bolesti, ali ključni aspekti su:
Dijabetes tipa 1
Osobe sa dijabetesom tipa 1 moraju uzimati insulin doživotno. Insulin se obično daje injekcijama ili putem insulinske pumpe. Tehnologije poput kontinuiranog praćenja glukoze (CGM) olakšavaju upravljanje dijabetesom i smanjuju rizik od hipoglikemije.
Dijabetes tipa 2
Lečenje dijabetesa tipa 2 obuhvata promene u načinu života i, u nekim slučajevima, lekove. Pravilna ishrana, gubitak kilograma i redovno vežbanje su ključni za kontrolu bolesti. Ako promene načina života nisu dovoljne, lekari mogu prepisati oralne lekove koji pomažu telu da koristi insulin efikasnije. U težim slučajevima, može biti potrebna terapija insulinom.
NAPOMENA: ishrana igra ključnu ulogu u kontroli šećera u krvi, obrađena je u našem posebnom članku: ishranu kod dijabetesa gde je dat i primer petodnevnog jelovnika.
Komplikacije kod dijabetesa
Dijabetes, ukoliko se ne kontroliše pravilno, može dovesti do ozbiljnih komplikacija koje utiču na različite delove tela:
Dijabetička neuropatija
Neuropatija je oštećenje nerava koje se najčešće javlja na nogama i stopalima. Ljudi sa dijabetesom mogu doživeti trnjenje, bol, gubitak osećaja ili peckanje u ekstremitetima. U težim slučajevima, može doći do gubitka osećaja, što povećava rizik od povreda i infekcija, što potencijalno može dovesti do amputacije.
Dijabetička retinopatija
Retinopatija je oštećenje krvnih sudova u mrežnjači oka, što može dovesti do slabljenja vida ili čak slepila. Redovni pregledi oka mogu pomoći u ranom otkrivanju problema sa mrežnjačom, a laserska terapija može biti opcija za usporavanje oštećenja.
Nefropatija
Bubrezi su takođe podložni oštećenju zbog visokog nivoa glukoze u krvi. Dijabetička nefropatija može dovesti do zatajenja bubrega, što zahteva dijalizu ili transplantaciju bubrega. Rano otkrivanje promena u funkciji bubrega, kao što je prisustvo proteina u urinu, može sprečiti ozbiljnije komplikacije.
Kardiovaskularne bolesti
Ljudi sa dijabetesom imaju povećan rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti, uključujući srčani udar, moždani udar i bolesti perifernih arterija. Kontrola nivoa šećera, krvnog pritiska i holesterola od suštinskog je značaja za smanjenje ovog rizika.
Dijabetičko stopalo
Dijabetičko stopalo se javlja kao rezultat kombinacije neuropatije i problema sa cirkulacijom. Male povrede na stopalima mogu se inficirati, a zbog smanjene cirkulacije, rana može sporije zarastati. Redovan pregled stopala i pravilna nega su ključni za sprečavanje ozbiljnih infekcija koje mogu dovesti do amputacije.
Prevencija komplikacija
Redovno praćenje nivoa šećera u krvi, zdrava ishrana, fizička aktivnost i uzimanje propisanih lekova pomažu u smanjenju rizika od razvoja ovih komplikacija. Takođe je važno redovno posećivati lekara radi kontrolnih pregleda i dijagnostičkih testova.
Prevencija dijabetesa
Dijabetes tipa 2 se može prevenirati uvođenjem zdravijih životnih navika:
- Pravilna ishrana – dijeta bogata vlaknima, integralnim žitaricama, voćem i povrćem pomaže u održavanju stabilnog nivoa šećera.
- Redovna fizička aktivnost – najmanje 30 minuta vežbanja dnevno smanjuje rizik od dijabetesa.
- Kontrola težine – smanjenje telesne mase može značajno smanjiti rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.
- Redovni pregledi – ako imate faktore rizika kao što su gojaznost ili porodična istorija dijabetesa, redovni pregledi kod lekara mogu pomoći u ranom otkrivanju predijabetesa i sprečavanju njegovog napredovanja.
Život sa dijabetesom
Uz pravilno lečenje i promene načina života, ljudi sa dijabetesom mogu živeti dug i kvalitetan život. Kontrola nivoa šećera u krvi je ključna za sprečavanje komplikacija. Takođe, važno je održavati zdrave navike i pratiti uputstva lekara u vezi sa uzimanjem lekova.
Napredne tehnologije kao što su kontinuirani monitori glukoze i insulinske pumpe mogu olakšati upravljanje dijabetesom i smanjiti rizik od komplikacija.
Zaključak
Dijabetes je ozbiljna bolest, ali se može uspešno kontrolisati uz odgovarajuću terapiju i promene u načinu života. Rano prepoznavanje simptoma i redovni pregledi ključni su za sprečavanje komplikacija poput bolesti srca, oštećenja nerava i bubrežnih bolesti. Promenom životnih navika, kao što su pravilna ishrana, redovna fizička aktivnost i kontrola težine, moguće je značajno smanjiti rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.
Ako imate simptome ili ste u rizičnoj grupi, posavetujte se sa lekarom i obavite potrebne testove.
novi komentari