Divertikulitis – uzroci, simptomi i tretmani

Divertikulitis (od lat. diverticulumstranputica) je upalna bolest creva koja pogađa mnoge ljude širom sveta. Iako je često povezan sa starenjem i zapadnjačkom ishranom, ovaj stanje može uticati na ljude različitih starosnih dobi i kultura.

Shvatanje divertikulitisa, njegovih uzroka, simptoma i dostupnih tretmana važno je kako bi se obezbedila pravovremena dijagnoza i adekvatna nega. Ovaj članak pruža sveobuhvatan pregled divertikulitisa, sa naglaskom na njegove osnovne aspekte i savete za upravljanje bolešću.

Šta je divertikulitis?

Divertikulitis je stanje koje nastaje kada se male izbočine, poznate kao divertikulumi, razviju u debelom crevu ili debelom crevu. Ove izbočine mogu postati upaljene ili zaražene, što dovodi do simptoma kao što su bol, groznica i promene u pražnjenju creva.

Divertikulitis može varirati od blagih do teških slučajeva, a lečenje se prilagođava prema ozbiljnosti simptoma. Pored diverkulitisa, često se spominje još jedna reč: divertikuloza – pa pogledajmo o čemu se radi.

Koja je razlika između divertikuloze i dvertikulitisa?

Divertikuloza i divertikulitis su dva povezana, ali različita stanja povezana sa formiranjem divertikula u debelom crevu.

Divertikuloza se odnosi na prisustvo divertikula, koji su malo izbočene kese ili džepovi koji se formiraju u zidovima debelog creva. Divertikula se obično formira kao rezultat povećanog pritiska unutar creva, a često je povezana sa niskim unosom vlakana u ishrani. Divertikuloza je čest stanje, naročito kod starijih osoba. Većina ljudi sa divertikulozom nema simptome, a stanje se često otkriva slučajno tokom rutinskog medicinskog pregleda.

Divertikulitis, s druge strane, predstavlja upalu ili infekciju divertikula. Kada se divertikula inficira ili upali, može dovesti do bolova u stomaku, obično u donjem levom delu, kao i groznice, mučnine, promene u pražnjenju creva i drugih simptoma. Divertikulitis može biti blag ili težak, u zavisnosti od obima upale ili infekcije. Teži slučajevi divertikulitisa mogu zahtevati hospitalizaciju, antibiotike ili čak hiruršku intervenciju.

Dakle, glavna razlika između divertikuloze i divertikulitisa je ta što divertikuloza označava prisustvo divertikula bez simptoma ili problema, dok divertikulitis uključuje upalu ili infekciju divertikula, što dovodi do simptoma i potencijalnih komplikacija.

Uzroci divertikulitisa

Iako tačan uzrok divertikulitisa nije u potpunosti razjašnjen, stručnjaci veruju da se infekcija ili upala divertikula javlja usled kombinacije različitih faktora. Neki od tih faktora uključuju:

  1. Zadržavanje fekalne materije: Kada fekalna materija ili stolica zastane u divertikulumu, može dovesti do bakterijske infekcije, što izaziva upalu i otok.
  2. Povećani pritisak u debelom crevu: Povećani pritisak u debelom crevu, često uzrokovan zatvorom ili napinjanjem tokom pražnjenja, može oštetiti zidove divertikula, čime se povećava rizik od upale ili infekcije.
  3. Smanjen protok krvi: Divertikulumu može nedostajati odgovarajuća količina krvi, što ga čini podložnijim upalama i infekcijama.
  4. Genetski faktori: Nasledna predispozicija može igrati ulogu u razvoju divertikulitisa. Ako članovi vaše porodice imaju istoriju ove bolesti, rizik za razvoj divertikulitisa može biti veći.
  5. Nekrotizacija tkiva: Oštećenje tkiva unutar divertikula može dovesti do nekroze (odumiranja tkiva), što povećava rizik od upale i infekcije.

Iako nije uvek moguće sprečiti divertikulitis, promene u načinu života i ishrani, kao što su povećanje unosa vlakana, redovno vežbanje i održavanje zdrave telesne mase, mogu pomoći u smanjenju rizika od razvoja ove bolesti.

Simptomi i znakovi divertikulitisa

Divertikulitis se može manifestovati kroz razne simptome i znakove. Ovi simptomi mogu varirati od blagih do veoma ozbiljnih i zavise od pojedinca i ozbiljnosti upale. Najčešći simptomi i znakovi divertikulitisa uključuju:

  1. Bol u stomaku: Bol se obično javlja u donjem levom delu stomaka, mada se ponekad može javiti i sa desne strane. Bol može biti blag ili oštar, a često se pogoršava pri pokretu, kašljanju ili kijanju.
  2. Povišena temperatura: Divertikulitis može uzrokovati povišenu telesnu temperaturu ili groznicu, što je znak da se telo bori protiv infekcije.
  3. Promene u pražnjenju creva: Može doći do promena u učestalosti i konzistenciji stolice, uključujući zatvor, dijareju ili naizmenično oba stanja.
  4. Mučnina i povraćanje: Kod nekih ljudi, divertikulitis može izazvati mučninu i povraćanje.
  5. Nadutost i gasovi: Osećaj nadutosti ili povećano stvaranje gasova u stomaku takođe mogu biti simptomi divertikulitisa.
  6. Gubitak apetita: Osećaj gubitka apetita često prati divertikulitis, što može dovesti do gubitka težine kod nekih pojedinaca.
  7. Osetljivost stomaka: Stomak može biti osetljiv na dodir, posebno u području gde se nalazi upaljeni divertikulum.

Ako primetite neke od ovih simptoma i sumnjate da možda imate divertikulitis, važno je što pre potražiti savet lekara. Rana dijagnoza i adekvatno lečenje mogu pomoći u sprečavanju komplikacija i poboljšanju ishoda lečenja.

Dijagnoza divertikulitisa

Postavljanje dijagnoze divertikulitisa podrazumeva procenu simptoma, medicinsku anamnezu pacijenta i korišćenje određenih dijagnostičkih metoda. Ovde su navedeni koraci u dijagnostikovanju divertikulitisa:

  1. Medicinska anamneza i fizički pregled: Lekar će razgovarati sa pacijentom o simptomima i medicinskoj istoriji. Takođe, lekar će izvršiti fizički pregled, uključujući palpaciju stomaka, kako bi utvrdio osetljiva područja i procenio prisustvo nadutosti ili bolova.
  2. Laboratorijski testovi: Lekar može naložiti testove krvi, kao što su kompletna krvna slika (CBC) i testovi za upalu (C-reaktivni protein ili brzina sedimentacije eritrocita), kako bi proverio znakove infekcije ili upale.
  3. Slikovne dijagnostičke metode: Da bi potvrdio dijagnozu divertikulitisa i procenio ozbiljnost stanja, lekar može naložiti neke od sledećih dijagnostičkih metoda: a. Abdominalni ultrazvuk: Ova neinvazivna metoda koristi zvučne talase za stvaranje slika unutrašnjih struktura stomaka, što može pomoći u identifikovanju upaljenih divertikula. b. Kompjuterizovana tomografija (CT) stomaka: CT skeniranje omogućava detaljnije slike unutrašnjosti stomaka i može pomoći u otkrivanju komplikacija, kao što su apscesi ili perforacije. c. Kolonoskopija: Ovaj postupak omogućava lekaru da pregleda unutrašnjost debelog creva pomoću tanke, fleksibilne cevi sa kamerom na kraju. Kolonoskopija se obično ne izvodi tokom akutnog napada divertikulitisa, već se može koristiti nakon oporavka za procenu stanja debelog creva i otkrivanje divertikula.
  4. Diferencijalna dijagnoza: Lekar će takođe uzeti u obzir druge medicinske stanja koja mogu uzrokovati slične simptome, kao što su sindrom iritabilnog creva, upala slepog creva ili upalne bolesti creva.

Nakon postavljanja dijagnoze divertikulitisa, lekar će odrediti najbolji plan lečenja u skladu sa ozbiljnošću stanja i individualnim potrebama pacijenta.

Tretmani i lečenje divertikulitisa

Lečenje divertikulitisa zavisi od ozbiljnosti stanja i simptoma pacijenta. Evo pregleda tretmana i lečenja divertikulitisa:

  1. Konzervativni tretman: Za blage slučajeve divertikulitisa, lekar može preporučiti konzervativni pristup, koji uključuje: a. Antibiotici: Lekar može propisati antibiotike kako bi se tretirala infekcija povezana sa upaljenim divertikulima. b. Analgetici: Lekovi protiv bolova, kao što su paracetamol ili ibuprofen, mogu se koristiti za ublažavanje bolova u stomaku. c. Promene u ishrani: Pacijentu se može savetovati da privremeno pređe na tečnu ishranu kako bi se smanjilo opterećenje na debelom crevu. Nakon poboljšanja simptoma, postepeno se uvode vlakna u ishranu. d. Odmor: Odmor i oporavak su važni za pacijente sa divertikulitisom, posebno tokom akutnog napada.
  2. Hospitalizacija: U težim slučajevima, hospitalizacija može biti potrebna za bolji nadzor i tretman. Intravenski antibiotici i tečnosti mogu biti neophodni kako bi se tretirala infekcija i sprečila dehidracija.
  3. Hirurški zahvati: Hirurgija može biti potrebna u slučajevima komplikovanog divertikulitisa, recidivnih epizoda ili ako konzervativni tretmani nisu uspešni. Postoje dve osnovne vrste hirurških zahvata za divertikulitis:
    a. Primarna resekcija debelog creva: Uklanjanje zahvaćenog dela debelog creva i spajanje zdravih delova.
    b. Resekcija debelog creva sa kolostomijom: U težim slučajevima ili ako je deo debelog creva jako oštećen, lekar može izvesti resekciju i privremeno ili trajno kreirati kolostomiju, otvor na stomaku kroz koji se izbacuje stolica u posebnu kesu.

Nakon lečenja, pacijentima se obično savetuje da povećaju unos vlakana i održavaju zdravu ishranu kako bi smanjili rizik od ponovnog nastanka divertikulitisa. Redovne kontrole kod lekara i praćenje simptoma takođe su važni za sprečavanje komplikacija i očuvanje zdravlja debelog creva.

Prevencija divertikulitisa

Iako se ne može uvek sprečiti nastanak divertikulitisa, postoje koraci koje možete preduzeti kako biste smanjili rizik od razvoja ove bolesti i očuvali zdravlje debelog creva. Evo nekoliko saveta za prevenciju divertikulitisa:

  1. Ishrana bogata vlaknima: Povećajte unos vlakana u ishrani kako biste omogućili redovno pražnjenje creva i smanjili pritisak na debelo crevo. Preporučuje se unos voća, povrća, integralnih žitarica i mahunarki.
  2. Hidratacija: Održavajte adekvatan unos tečnosti, posebno vode, kako biste sprečili zatvor i olakšali pokretanje stolice kroz debelo crevo.
  3. Redovna fizička aktivnost: Vežbanje podstiče pravilno funkcionisanje creva i može smanjiti rizik od divertikulitisa. Preporučuje se najmanje 150 minuta umerenog aerobnog vežbanja ili 75 minuta intenzivnog vežbanja nedeljno.
  4. Održavanje zdrave telesne težine: Gojaznost može povećati rizik od divertikulitisa, pa je važno održavati zdravu telesnu težinu uz pomoć uravnotežene ishrane i redovne fizičke aktivnosti.
  5. Izbegavanje zatvora: Ako imate problema sa zatvorom, razgovarajte sa svojim lekarom o načinima za poboljšanje pražnjenja creva, kao što su prehrambene promene, upotreba blagih laksativa ili suplemenata vlakana.
  6. Ne zadržavajte stolicu: Ako osetite potrebu za pražnjenjem creva, nemojte zadržavati stolicu. Odlaganje može dovesti do zadržavanja stolice i povećanog pritiska na debelo crevo.

Prateći ove savete, možete smanjiti rizik od razvoja divertikulitisa i očuvati zdravlje vašeg debelog creva. Redovne kontrole kod lekara i praćenje simptoma takođe su važni za rano otkrivanje i lečenje potencijalnih problema.

Kada potražiti lekarsku pomoć

Divertikulitis može izazvati različite simptome, a neki od njih mogu biti ozbiljni i zahtevati hitnu medicinsku pažnju. Važno je prepoznati kada potražiti lekarsku pomoć kako biste izbegli moguće komplikacije i započeli adekvatan tretman na vreme. Evo nekoliko situacija kada biste trebali kontaktirati svog lekara ili potražiti hitnu medicinsku pomoć:

  1. Ako doživite jake bolove u stomaku koji traju duže od nekoliko sati, posebno ako su praćeni povišenom temperaturom ili drugim simptomima divertikulitisa.
  2. Ako primetite krv u stolici, što može biti znak unutrašnjeg krvarenja ili drugih ozbiljnih problema sa crevima.
  3. Ako imate visoku temperaturu (višu od 38,5 °C) uz bolove u stomaku, što može ukazivati na infekciju ili upalu.
  4. Ako ste ranije imali divertikulitis i ponovno doživite simptome koji su slični prethodnom napadu, jer se divertikulitis može ponoviti i zahtevati dalje lečenje.
  5. Ako imate simptome dehidracije, kao što su suva usta, tamni urin, vrtoglavica ili slabost, što može biti posledica smanjenog unosa tečnosti zbog bola ili povraćanja.
  6. Ako se simptomi divertikulitisa pogoršavaju uprkos samolečenju kod kuće, kao što su povećanje bola, pogoršanje zatvora ili proliva, ili pojava novih simptoma.

Ukoliko niste sigurni da li je potrebno potražiti lekarsku pomoć ili imate bilo kakvih nedoumica u vezi sa svojim simptomima, uvek je najbolje konsultovati se sa svojim lekarom. Rano otkrivanje i lečenje divertikulitisa može pomoći u sprečavanju komplikacija i poboljšanju ishoda lečenja.

Zaključak

Divertikulitis je ozbiljno oboljenje koje zahteva adekvatnu pažnju i lečenje kako bi se izbegle moguće komplikacije. Razumevanje uzroka, simptoma i znakova, kao i dijagnostičkih metoda i dostupnih tretmana, ključni su za uspešno upravljanje ovim stanjem. Prevencija divertikulitisa i održavanje dobrog gastrointestinalnog zdravlja takođe su od presudnog značaja, a pravovremeno prepoznavanje simptoma omogućava brzo delovanje u potrazi za lekarskom pomoći.

Uvek se konsultujte sa svojim lekarom ako sumnjate na divertikulitis ili ako imate nejasne simptome koji bi mogli ukazivati na ovu bolest. Pravilnim lečenjem i pridržavanjem saveta lekara, većina ljudi može uspešno upravljati ovim stanjem i nastaviti sa kvalitetnim životom.

Imate nedoumice? Postavite pitanje!

Ne ustručavajte se da pitate. Naši stručnjaci su tu da vam pomognu i pruže odgovore za manje od 24 sata. Vaša pitanja su važna!

KOMENTARI

18 Komentari
  1. Ima li neki kuvar za ljude obolele od divertikulisa

    Odgovori
    • Poštovani,

      Postoje opšti kuvari za osobe obolele od divertikulitisa, ali oni obično ne uzimaju u obzir individualne razlike kao što su godine, visina, težina, ili prisustvo drugih bolesti. Zato se preporučuje da se koristi personalizovani pristup ishrani koji uzima u obzir specifične potrebe pojedinca.

      Predlažem da se obratite našem dežurnom nutricionisti putem emaila portal.bol.rs@gmail.com, gde ćete dobiti prilagođene savete i kuvar baziran na vašim zdravstvenim potrebama.

      Srdačno,
      Vaš web lekar dr A. Ilić
      Napomena: Odgovori su informativnog karaktera, a jedino lekar koji vodi pacijenta može dati precizan savet.

      Odgovori
  2. Poštovanje,
    nakon kolonoskopije, znam da imam divertikule. A pitam se da li imam divertikulitis, pošto mesecima imam problema da izbacim stolicu, a imam jak nagon 5-6 puta dnevno, u obliku tankih komada, koje jedva izbacim (kao stvrdnutu pastu iz tube), mada su mekani, a nekad dođe, pri gasovima, i do inkontinencije, zbog čega nosim uloške. Šta bi bilo vaše cenjeno mišljenje?
    Hvala unapred!

    Odgovori
    • Poštovana,

      Simptomi koje opisujete, uključujući poteškoće sa izbacivanjem stolice, stvrdnutu stolicu i inkontinenciju, mogu biti znak divertikulitisa, posebno ako već imate potvrđene divertikule. Divertikulitis je upala divertikula i može izazvati simptome poput bolova u stomaku, promena u stolici, ili osećaja nepotpunog pražnjenja. Preporučujem Vam da se obratite gastroenterologu radi dalje evaluacije, jer su ovi simptomi indikacija za dalju dijagnostiku i potencijalno lečenje.

      Srdačno,
      Vaš web lekar dr A. Ilić

      Napomena: Odgovori su informativnog tipa, a jedino lekar koji vodi pacijenta može dati precizan savet.

      Odgovori
  3. Poštovani,

    CT urografijom ustanovljeno je prisustvo divertikula po celom kolonu a u donjem i gornjem levom delu sa upalom bez perforacije.
    Dezurni hirurg je ukljucio Orvagil i Pancef 7 dana.
    Kasnije sam od gastroenterologa cula da se divertikulitis leci dve sedmice pa je produzio Orvažil.

    Od tada krecu moji strahovi sta da jedem i kad ce opet biti “ napad „. Kad vratim film ja sam i pre deset godina imala slicne tegobe sa tištećim bolom u donjem stomaku sa T
    37,1 i nisam znala o cemu
    se radi.
    Drugi lekar van zemlje mi je prepisao NORMIX 7 dana jednom mesecno i tako godinu dana.
    To je meni delovalo malo previse posto mnogo lekara ovde nije culo da se taj lek koristi uopste na duge staze.
    Kad sam tegobe imala od svoje 45 god a nisam znala sta je, otkrila u 60. Sta me tek očekuje kasnije?

    Odgovori
    • Poštovana,

      Divertikulitis je stanje koje zahteva pažljivo praćenje i lečenje. Važno je pratiti savete lekara i pridržavati se preporučene terapije. Orvagil i Pancef su uobičajeni antibiotici za tretman upale. Normix se koristi za smanjenje bakterijske flore u crevima i može biti efikasan u prevenciji ponovljenih napada, ali njegovo dugoročno korišćenje treba pratiti lekar. Za prevenciju novih napada, preporučujem dijetu bogatu vlaknima i izbegavanje namirnica koje mogu izazvati simptome. Razmislite o redovnim kontrolama kod gastroenterologa za dalje savete, a i poseta nutricionisti ne bi bila loša jer sam video značajan broj slučajeva gde je presudna bila ishrana i gde su osobe za 90% popravile svoje stanje.

      Srdačno,
      Vaš web lekar dr A. Ilić

      Napomena: Odgovori na pitanja u odeljku KOMENTARI su informativnog tipa. Svaki pacijent je poseban i jedino lekar koji ga vodi može dati precizan savet i preporuku.

      Odgovori
      • Postovani doktore,

        Šta mislite o primeni probiotika mimo upotrebe antibiotika?
        Čula sam za probiotik Kijimeja efikasnog kod iritabilnog kolona.

        Kako uopste razlikovati kad je stomak izložen virusu a kad su simptomi posledica upale divertikula?
        Da li uvek posetiti lekara ili najpre uraditi CRP i kks?

        Imate li preporuku za nekog ko se bas time bavi?

        Uzgred, do sada sam 9 meseci koristila Normix po 7 dana.

        Odgovori
        • Poštovana,

          Primena probiotika mimo upotrebe antibiotika može biti korisna, posebno kod stanja kao što je iritabilni kolon, gde probiotici pomažu u održavanju zdrave crevne flore. Kijimea probiotik je poznat kao efikasan za smirivanje simptoma iritabilnog kolona.

          Što se tiče razlikovanja između virusa i upale divertikula, simptomi mogu biti slični. Ako su simptomi ozbiljni ili traju, preporučujem posetu lekaru. CRP i KKS testovi mogu pomoći u razlikovanju, ali uvek je najbolje konsultovati se s lekarom koji je specijalizovan za gastroenterologiju. Budući da je ovo informativni sajt – ne mogu dati posebnu preporuku, a i ne znam gde živite budući da je naše čitalaštvo praktično širom sveta.

          Normix se često koristi u terapiji za kontrolu simptoma, ali je (opet) važno pratiti preporuke lekara za dalju upotrebu.

          Srdačno,
          Vaš web lekar dr A. Ilić

          Napomena: Odgovori na pitanja u odeljku KOMENTARI su informativnog tipa. Svaki pacijent je poseban i jedino lekar koji ga vodi može dati precizan savet i preporuku.

      • Živim u Beogradu i cenim svaku Vašu preporuku vezano za odabir lekara, kako gastroenterologa tako i nutricioniste.

        Odgovori
        • Poštovana, hvala na poverenju, ali upravo iz želje da sajt bude informativnog karaktera i da nepristrasno i ne obazirući se na ekonomske momente daje adekvatne informacije posetiocima – ne dajemo preporuke za određene ustanove ili lekare. Možda će se to jednog dana promeniti, ali za sada se grupa specijalista okupljenih oko ovog projekta drži ovog načela, a sam portal finansira od google reklama koje i Vama verovatn na sve strane iskaču 🙂

          Budite slobodni da kada god je potrebno postavite pitanje a ja Vam želim svako dobro.

          Srdačno, dr Ilić

  4. Imam meku I nekontroliranu stolicu po nekoliko puta,internist mi rekao da pijem svaki dan loperamid za nedaj boze da nemogu da je drzim.Sad sam pravila CT zbog kamen bubrega I pise da imam divertikuli u debelo crjevo.Vec 3god svaki dan pijem loperamid imam 35god I svaki dan sa strah izlazim Iz kuci psihicki mi smeta vise.

    Odgovori
    • Poštovani,

      Razumem vašu zabrinutost zbog problema sa stolicom i divertikulima u debelom crevu. Evo nekoliko informacija i preporuka koje vam mogu pomoći:

      MOGUĆI UZROCI:

      Vaši simptomi mogu biti povezani sa divertikulima u debelom crevu. Divertikuli su mali izbočeni džepovi koji se formiraju u zidovima debelog creva i mogu izazvati razne simptome, uključujući promene u pražnjenju creva. Loperamid vam pomaže u kontroli simptoma, ali dugotrajna upotreba može dovesti do dodatnih problema.

      PREPORUKE:

      Ishrana bogata vlaknima: Povećanje unosa vlakana može pomoći u regulaciji stolice. Pokušajte da jedete više voća, povrća, integralnih žitarica i mahunarki.
      Hidratacija: Pijte dovoljno tečnosti tokom dana kako biste olakšali pražnjenje creva i smanjili rizik od zatvora.
      Izbegavanje određenih namirnica: Izbegavajte masnu, prženu hranu i brzu hranu koja može iritirati vaš digestivni sistem.
      Postepeno smanjenje loperamida: Razgovarajte sa svojim lekarom o postepenom smanjenju doze loperamida i pronalaženju alternativnih načina za kontrolu simptoma.
      Psihološka podrška: Razmislite o savetovanju ili terapiji (makar i online) kako biste se nosili sa psihološkim stresom i anksioznošću koji prate vašu situaciju.

      KADA SE OBRATITI LEKARU:

      – Ako primetite pogoršanje simptoma ili nove simptome kao što su krvarenje, gubitak težine ili jak bol u stomaku.
      – Ako loperamid prestane da bude efikasan ili ako imate neželjene efekte.
      – Ako se osećate psihički preopterećeni ili anksiozni zbog svojih simptoma.

      Važno je da redovno posećujete svog lekara i da pratite njihove preporuke. Takođe, specijalista za gastroenterologiju može vam pružiti dodatne savete i tretmane za upravljanje vašim stanjem.

      Nadam se da će vam ove preporuke pomoći i da ćete uskoro pronaći olakšanje.

      Srdačno,
      Vaš web lekar

      Odgovori
  5. Poštovani/a,
    Imam gore navedene probleme i nalaz ct koji potvrdjuje bolest. Da li postoji lek koji je efikasan u lečenju?
    Hvala

    Odgovori
    • Poštovani Dragane,

      Pre svega razumem Vašu brigu kada je dijagnoza divertikulitisa potvrđena CT snimkom i da ste zabrinuti oko efikasnosti lečenja.

      Lečenje divertikulitisa zavisi od ozbiljnosti simptoma i može uključivati nekoliko pristupa:

      Konzervativni tretman za blage slučajeve:


      Antibiotici:
      U slučaju blagog divertikulitisa, lekar može propisati oralne antibiotike kako bi se eliminisala infekcija. Uobičajeni antibiotici uključuju metronidazol, ciprofloksacin ili amoksicilin-klavulanat.
      Promene u ishrani: Prelazak na tečnu ishranu može pomoći u smanjenju opterećenja na debelo crevo tokom akutne faze. Postepeno uvodite namirnice bogate vlaknima kako se simptomi povlače.
      Analgetici: Lekovi protiv bolova kao što su paracetamol ili ibuprofen mogu pomoći u ublažavanju bolova.

      Lečenje za umerene do teške slučajeve:

      Hospitalizacija: U težim slučajevima, hospitalizacija može biti potrebna za nadzor i intravenoznu terapiju antibioticima i tečnostima.
      Intravenski antibiotici: Ako simptomi ne reaguju na oralne antibiotike ili ako su simptomi teški, intravenski antibiotici mogu biti neophodni.
      Hirurški zahvat:

      Hirurgija: U slučajevima kada konzervativno lečenje nije uspešno ili u slučaju komplikacija kao što su apscesi, perforacije ili ponovljeni napadi divertikulitisa, može biti potrebna hirurška intervencija. Hirurgija može uključivati uklanjanje zahvaćenog dela debelog creva (resekcija).

      Dugoročne mere prevencije:

      Ishrana bogata vlaknima: Održavanje ishrane bogate vlaknima može pomoći u sprečavanju budućih napada divertikulitisa.
      Redovna fizička aktivnost: Vežbanje može pomoći u održavanju pravilne funkcije creva i smanjenju rizika od divertikulitisa.
      Adekvatan unos tečnosti: Održavanje hidracije je važno za zdravlje creva.

      Važno je napomenuti da svaki pacijent može različito reagovati na tretmane, pa je individualni pristup ključan. Preporučujem da razgovarate sa svojim lekarom o najboljem planu lečenja za vas, uključujući mogućnost prilagođavanja terapije na osnovu vašeg odgovora na lečenje i specifičnih potreba.

      Ako imate bilo kakva dodatna pitanja ili nedoumice, slobodno se obratite svom lekaru za dalju evaluaciju i savetovanje.

      Srdačno,
      Vaš web lekar dr A. Ilić

      Odgovori
  6. Kolonoskopijom je utvrdjeno: Cijelom duzinom kolona divertikulumi razlicite velicine, sa znacima divertikulitisa. Terapija: Orvagila 400mg 3×1 i Ciprocinal a 500 mg , 10 dana.
    Interesuje me kakva je to bolest i da li je terapija adekvatna utvrdjenom stanju.

    Odgovori
    • Poštovani,

      Divertikuloza je stanje gde se na zidovima debelog creva formiraju male vrećice, koje se nazivaju divertikulumi. Kada se ove vrećice upale ili inficiraju, to stanje se naziva divertikulitis.

      Terapija koja vam je propisana, uključujući Orvagil (metronidazol) i Ciprocinal (ciprofloksacin), jeste standardni režim lečenja za akutni divertikulitis. Ovi antibiotici se koriste za borbu protiv bakterijskih infekcija koje mogu nastati zbog upale divertikuluma. Terapija traje obično 10 dana kako bi se osiguralo da infekcija bude potpuno izlečena.

      Važno je pratiti kako se osećate tokom i nakon terapije, i redovno se javljati svom lekaru za praćenje napretka. Ako simptomi ne popuste ili se stanje pogorša, neophodno je obavestiti lekara da bi se možda prilagodila terapija ili preduzele dodatne dijagnostičke mere. Takođe, pravilna ishrana bogata vlaknima i redovna hidratacija su važni za prevenciju budućih epizoda divertikulitisa.

      Srdačno,
      dr A. Ilić

      Odgovori
      • Sa zakasnjenjem Vam se javljam jer sam tek sad procitao odgovor na moje pitanje. Jednostavno, nijesam znao kako ovo funkcionise. Molim Vas da prihvatite izvinjenje jednog starca, koji se bas i ne snalazi u ovim informatickim stvarima. Pisem jer zelim da se zahvalim uvazenom dr Ilicu, koji mi je pomogao da shvatim sta se desava kod mene i uputio me u to sta da radim dalje.

        Odgovori
        • Poštovani,

          Drago nam je da smo Vam mogli pomoći i pružiti korisne informacije. Nadamo se da ćete brzo rešiti problem koji imate. Uvek smo Vam na raspolaganju za dodatna pitanja i nedoumice.

          Srdačno,
          Vaš tim za podršku

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sadržaj