Hipotireoza

HIPOTIREOZA: Simptomi | Lečenje | Prevencija | Ishrana | Uzroci | Prirodni lekovi | Dijagnoza | Faktori rizika

Šta je hipotireoza?

Hipotireoza (hipotiroidizam) nastaje kada štitna žlezda ne stvara dovoljno tiroidnih hormona da zadovolji potrebe tela za normalno funkcionisanje. Najjednostavnije rečeno, hipotiroidizam znači slab rad i aktivnost tiroide (štitasta žlezda ili češće korišćen naziv štitna žlezda).

Ovo stanje suprotno je hipertiroidizmu, kada štitna žlezda stvara previše hormona. Međutim, veza hipertiroidizma i hipotiroidizma je složena i jedno može izazvati drugo pod određenim uslovima.

Hormoni štitaste žlezde regulišu metabolizam ili način na koji telo koristi energiju. Ako su nivoi tiroksina niski, usporavaju se mnoge telesne funkcije.

Štitna žlezda se nalazi u prednjem delu vrata ispod grkljana ili glasovne kutije i ima dva režnja, po jedan sa svake strane dušnika.

Reč je o endokrinoj žlezdi koju čine posebne ćelije koje stvaraju hormone. Hormoni su hemijski prenosnici koji donose informacije organima i tkivima tela, kontrolišući procese poput metabolizma, rasta, ali i raspoloženja.

Stvaranje tiroidnih hormona reguliše tiroidni stimulišući hormon (TSH), koji nastaje u hipofizi. Čitav ovaj proces diktira hipotalamus, jedna regija u mozgu. TSH je zadužen za to da se stvori dovoljno hormona štitaste žlezde za normalno funkcionisanje tela.

Ukratko o hipotiroidizmu

• Štitna žlezda proizvodi dva hormona štitnjače: TS3 i TS4.
• Ovi hormoni regulišu metabolizam u telu.
• Najčešći uzrok hipotiroidizma u zapadnim zemljama je Hašimotova bolest.
• Simptomi koje daje hipotireoza uključuju umor, netoleranciju na prehladu i bolove u zglobovima i mišićima.

Simptomi

Hormoni štitaste žlezde utiču na više organskih sistema, pa su simptomi hipotireoze mnogi i raznovrsni. Oni regulišu metabolizam, a utiču i na sledeće funkcije:

• razvoj mozga
• disanje
• funkcije srca i nervnog sistema
• telesnu temperaturu
• mišićnu snagu
• suvoću kože
• menstrualne cikluse
• težinu
• nivo holesterola

Najčešći simptomi hipotireoze (hipotiroidizma):

• umor
• povećanje telesne težine
• netolerancija na prehladu
• usporeni rad srca, pokreti i govor
• bolovi u zglobovima i mišićima, grčevi i slabost
• zatvor
• suva koža
• tanka, lomljiva kosa, ali nokti
• smanjeno znojenje
• žmarci
• obilne menstruacije ili menoragija
• slabost
• visok holesterol
• podbulo lice, stopala i šake
• nesanica
• problemi s ravnotežom i koordinacijom
• gubitak libida
• česte infekcije urinarnog i respiratornog trakta
• anemija
• depresija

Ako se hipotiroidizam ne leči, mogu se javiti sledeći simptomi:

• promuklost
• podbulost u licu
• proređene obrve
• usporen rad srca
• gubitak sluha

Ako se razvije kod dece ili tinejdžera, znaci i simptomi su uglavnom isti kao kod odraslih.

Međutim, deca i tinejdžeri mogu se suočiti i sa drugim problemima:

• loš rast
• usporeni razvoj zuba
• loš mentalni razvoj
• odloženi pubertet

Hipotireoza se razvija polako. Sama bolest može biti  dugo neprimećena a načini ispoljavanja nejasni i često zbunjujući.

Simptomi se značajno razlikuju među pojedincima, a oni mogu biti pokazatelji i nekog drugog oboljenja. Jedini način da se dobije konkretna dijagnoza jeste test krvi.

Hipotireoza – lečenje

Lečenje hipotiroidizma podrazumeva dopunu hormona tiroide. Problem s ovim stanjem je što se ne može izlečiti, već lekari pacijentima pomažu da kontrolišu hipotiroidizam i da nauče da žive s njim.

Sintetički tiroksin

Da bi nadoknadili nivo hormona, lekari obično prepisuju sintetički tiroksin, lek koji je identičan hormonu T4. Lekari mogu preporučiti uzimanje ovog leka ujutru pre obroka svakog dana.

Doziranje se određuje prema istoriji bolesti pacijenta, simptomima i trenutnom nivou TSH. Lekari će redovno proveravati krv pacijenta kako bi utvrdili treba li prilagoditi doziranje sintetičkog T4. Lekar će redovno pratiti nivo hormona u krvi, a s vremenom će se smanjiti potreba za tim, jer će se ustanoviti koja je doza odgovarajuća.

Jod i ishrana

Jod je neophodan mineral za funkciju tiroide. Nedostatak joda jedan je od najčešćih uzroka razvoja gušavosti ili abnormalnog povećanja štitne žlezde.

Odgovarajući unos važan je za većinu ljudi, ali oni s autoimunim oboljenjem tiroide mogu biti posebno osetljivi na efekte joda. To znači da jod može čak i pogoršati hipotiroidizam. Ako su osetljivi na efekte joda, pacijenti bi o tome obavezno trebalo da informišu svog lekara.

Osobe s hipotiroidizmom treba da razgovaraju sa svojim lekarom o bilo kakvim većim promenama u ishrani, posebno kada započinju dijetu s mnogo vlakana ili jedu dosta soje, kao i zelenog povrća (kupusnjača). Način ishrane može uticati na to kako telo reaguje na lekove za štitnu žlezdu.

Tokom trudnoće povećavaju se potrebe za jodom. Кorišćenje jodirane soli u ishrani i uzimanje prenatalnih vitamina može održati potreban nivo joda. Postoje i suplementi koji su svima dostupni.

Hipotiroidizmom se obično može na dobro upravljati uz savete lekara. Odgovarajući tretman bi trebalo da pomogne da se hormoni tiroide drže u normalnim vrednostima. U većini slučajeva lekovi za hipotiroidizam se moraju uzimati do kraja života.

Hipotireoza – Prevencija

Ne postoji način da se hipotiroidizam spreči, ali postoji grupa ljudi koja se nalazi u većem riziku od problema sa štitnom žlezdom. Jedna od najrizičnijih grupa su žene tokom trudnoće, koje treba da se konsultuju sa svojim lekarom o uvođenju dodatnih količina joda.

Skrining se ne preporučuje onima bez simptoma, osim ako nemaju sledeće faktore rizika:

• istorija autoimune bolesti
• prethodni tretman zračenjem glave ili vrata
• gušavost
• porodična istorija problema sa štitnom žlezdom
• upotreba lekova koji utiču na funkciju štitne žlezde

Ovi ljudi se mogu testirati na rane znake hipotiroidizma. Ako su testovi pozitivni, mogu se preduzeti mere koje će usporiti napredovanje bolesti.

Ne postoje dokazi da će određeni način ishrane sprečiti hipotiroidizam. Takođe, hipotiroidizam se ne može sprečiti ako živite u regiji s niskim nivoom joda u ishrani, kao što je slučaj s nekim delovima jugoistočne Azije i Afrike.

Hipotireoza – Način ishrane

Ne postoji neki specifičan način ishrane koji se preporučuje za stanje hipotiroidizma, ali vrlo je važno imati raznovrsnu i uravnoteženu ishranu, bez mnogo masti ili natrijuma. Pored toga, oni koji imaju Hašimoto svoje stanje mogu popraviti ishranom bez glutena. Istraživanja pokazuju vezu celijakije i autoimune bolesti tiroide, za oba stanja su karakteristični upalni procesi. Izbegavanje glutena može pomoći i protiv autoimunih bolesti koje nisu celijakija, ali je pre toga neophodno konsultovati se s lekarom o tome da li treba izbaciti hranu koja sadrži gluten. Neke namirnice i hranljive materije mogu biti opasne, naročito ako se konzumiraju u velikim količinama.

Navešćemo neke potencijalno štetne namirnice:

• soja, jer može uticati na apsorpciju tiroksina
• jod koji se nalazi u algama i drugim morskim algama, kao i u dodacima, uključujući i neke multivitamine
• suplementi gvožđa, jer mogu uticati na apsorpciju tiroksina
• povrće poput karfiola, kelja i kupusa može doprineti gušavosti, ali samo u vrlo velikim količinama

Кonzumacija dodatnog joda može ometati ravnotežu hormona koji se unose kao terapija. Ako se razvije hipertiroidizam, jod može biti opasan.

O bilo kakvim promenama u ishrani ili dodacima treba razgovarati s lekarom.

Uzroci

Hipotiroidizam se može javiti ako štitna žlezda ne radi pravilno, ali i ako hipotalamus ili hipofiza ne stimulišu štitnu žlezdu kako treba.

Hašimoto tiroiditis

Najčešći uzrok hipotiroidizma u SAD je Hašimoto tiroiditis, poznat i kao hronični limfocitni tiroiditis ili autoimunski tiroiditis.

Hašimoto tiroiditis predstavlja autoimunu bolest. To je poremećaj u kome imunološki sistem napada sopstvene ćelije i organe tela. Hašimoto znači da imuni sistem napada štitnu žlezdu, što izaziva upale i ometa sposobnost štitne žlezde da luči potrebne hormone.

Tiroiditis

Tiroiditis je zapaljenje štitaste žlezde. Ovo zapaljenje izaziva to da tiroidni hormoni procure u krv, podižući njihov ukupni nivo i izazivajući hipertiroidizam. Posle mesec-dva ovo stanje može prerasti u hipotiroidizam. Tiroiditis mogu izazvati virusna ili bakterijska infekcija zbog nekog autoimunog stanja ili nakon trudnoće.

Кongenitalna hipotireoza

Kada je reč o urođenom hipotiroidizmu, tada štitna žlezda od rođenja ne funkcioniše pravilno. To može izazvati probleme s fizičkim i mentalnim razvojem, ali rani tretman može sprečiti ove komplikacije. Većina novorođenčadi u SAD testira se na hipotiroidizam.

Hirurgija i lečenje štitne žlezde kao uzroci hipotireoze

Hipotiroidizam se može javiti nakon uklanjanja dela štitne žlezde tokom operacije. Lečenje štitne žlezde i operacija mogu izazvati hipotiroidizam.

Nekoliko stanja, kao što su hipertiroidizam, gušavost, čvorovi na štitnoj žlezdi i rak štitne žlezde mogu se lečiti delimičnim ili potpunim uklanjanjem štitne žlezde. To kasnije može izazvati hipotiroidizam.

Lečenje štitne žlezde zračenjem takođe je jedan od uzroka hipotiroidizma. Radioaktivni jod je uobičajeni način lečenja hipertiroidizma. Deluje tako što uništava ćelije štitne žlezde i smanjuje proizvodnju T4. Zračenje se koristi i za lečenje ljudi koji imaju rak glave i vrata, Hodgkinovu bolest i druge limfome, što može oštetiti štitnu žlezdu.

Lekovi i hipotireoza

Brojni lekovi mogu ometati pravilan rad štitne žlezde. To uključuje sledeće lekove: amiodaron, interferon alfu, interleukin-2, litijum i tirozin kinazu.

Problemi s hipofizom

Ako hipofiza prestane da funkcioniše pravilno, štitna žlezda možda neće stvoriti potreban nivo hormona. Tumori hipofize ili operacija hipofize mogu uticati na njenu funkciju, što izaziva probleme sa štitnom žlezdom.

Šihanov sindrom je stanje koje znači oštećenje hipofize.

Ako žena izgubi količinu krvi opasnu po život ili ima vrlo nizak krvni pritisak tokom porođaja ili posle njega, štitna žlezda se može oštetiti i lučiti manje hormona.

Neravnoteža joda

Jod je potreban za stvaranje hormona štitne žlezde, ali nivo mora biti uravnotežen. Previše ili premalo joda mogu izazvati hipotiroidizam i hipertiroidizam.

Hipotireoza – Prirodni lekovi

Postoje i neki prirodni lekovi za hipotiroidizam, ali je važno prvo razgovarati s lekarom, jer lečenje problema s štitnom žlezdom mora biti izuzetno pažljivo i uravnoteženo.

Selen: Ljudi s nekim problemima sa štitnom žlezdom mogu imati koristi od uzimanja selena, ali ga treba uzimati samo uz dozvolu lekara. Naučnici primećuju da i nedostatak, ali i višak ovog mikronutrijenta mogu imati štetne efekte. Dodaci selena koje ne preporuči lekar mogu biti opasni.

Vitamin D: Nedostatak ovog vitamina je u vezi s ozbiljnošću stanja Hašimota. Suplementacija će možda biti neophodna da bi se postigao koristan nivo vitamina D u krvi iznad 50 ng/dL.

Probiotici: Neki ljudi s hipotiroidizmom mogu imati promene u tankom crevu, kada se bakterije iz debelog creva šire u tanko crevo, gde se obično ne nalaze. Ova promena je poznata kao prekomerni rast bakterija tankog creva (SIBO).

U jednoj studiji 40 pacijenata imalo je abnormalne rezultate na testu daha za glukozu. Nakon jednomesečnog uzimanja probiotika rezultat testa 19 učesnika bio je normalan. I antibiotici i probiotici pokazali su se efikasnim za SIBO.

Pored toga, onima koji imaju autoimuna i zapaljenska stanja štitne žlezde suplementi poput kurkume (koja sadrži najmanje 500 mg kurkumina) i omega 3 masnih kiselina mogu pomoći u poboljšanju upale.

Dijagnoza

Lekari obično pacijenta najpre pregledaju, saznaju nešto o ranijim bolestima, a potom se pacijenti šalju na laboratorijska ispitivanja krvi.

Najčešći test krvi je test hormona TSH, koji pokazuje nivoa ovog hormona u krvi. Ako je nivo TSH iznad normalnog, pacijent može imati hipotiroidizam. Ako su nivoi TSH ispod normalnog, pacijent može imati hipertiroidizam ili hipotiroidizam.

Testovi hormona T3 i T4 su dodatni testovi krvi koji se koriste za potvrđivanje dijagnoze ili utvrđivanje njenog uzroka.

Lekar može pregledati celu štitnu žlezdu, testirajući nivoe T3 i T4, TSH i autoantitela štitne žlezde kako bi potpuno utvrdio stanje i aktivnost štitne žlezde.

U analize mogu biti uključeni i testovi za proveru nivoa holesterola, enzima jetre, prolaktina i natrijuma.

Hipotireoza – Faktori rizika

Osim nekih poremećaja i lekova, postoje i još neki uzroci rizika od poremećaja funkcije štitne žlezde.

Ljudi imaju veći rizik od razvoja poremećaja štitne žlezde ako su im dijagnostikovana stanja poput Turnerovog sindroma ili autoimunih bolesti kao što su lupus i reumatoidni artritis.

Rizik od hipotiroidizma je veći kod ljudi koji imaju porodičnu istoriju bolesti štitne žlezde i starijih od 60 godina.

Najčešće pogađa žene od srednjih godina pa nadalje, ali se može javiti u bilo kojoj dobi.

Promene štitne žlezde u trudnoći i nakon nje

Trudnoća može biti uzrok hipotiroidizma. Promene u metabolizmu tokom trudnoće menjaju i način na koji funkcioniše štitna žlezda.

U jednoj studiji 85 procenata žena koje su trudne i uzimaju zamenu hormona štitne žlezde trebalo je da povećaju unos istog čak 47 procenata tokom trudnoće!

Ako se hipotiroidizam javlja tokom trudnoće, obično je to posledica Hašimota. Ovo stanje pogađa između 3 i 5 žena na 1.000 njih tokom trudnoće.

Nekontrolisani hipotiroidizam povećava rizik od pobačaja, prevremenog porođaja i porasta krvnog pritiska tokom kasne trudnoće, poznatijeg kao preeklampsija. Takođe može uticati na razvoj i rast mozga deteta.

Žene koje su bile trudne šest meseci nakon porođaja su u većem riziku od tiroiditisa i hipotiroidizma.