Prosečan zaposleni Amerikanac nepovratno „gubi“ 11,3 dana rada godišnje zbog nedovoljne produktivnosti izazvane poremećajima sna. Analitičari su izračunali da to donosi velike gubitke poslodavcima i privredi uopšte.
Tim naučnika, predvođen Ronaldom Keslerom sa Harvarda, analizirao je podatke o učesnicima velike američke studije o nesanici, koju je finansirala jedna velika farmaceutska kompanija. Oni su se fokusirali na radnike. Utvrdili su da je, od 7.428 zaposlenih učesnika, njih 23,2 odsto prijavilo da ima neke poremećaje sna. Podaci pokazuju i da poremećaji sna nešto više pogađaju zaposlene žene nego muškarce, a uz to su češći kod radnika sa visokim obrazovanjem.
Kako je ovaj tim izračunao, gubitak produktivnosti kod jednog ranika sa nesanicom poslodavce, u proseku, košta 2.280 dolara godišnje. Ukupno, to američku privredu košta preko 63 milijarde dolara godišnje. Problem je utoliko veći kada se zna da se nesanica ne percepira kao bolest, tačnije, sami poslodavci ignorišu njen uticaj na gubitak produktivnosti. Naime, radnici koji pate od poremećaja sna ne izostaju sa posla, kao u slučaju prehlade i drugih bolesti. Oni se pojavljuju na svom radnom mestu, ali zbog premora i nedostatka koncentracije imaju slabiji učinak.
Jeftinije je „odrešiti kesu“
Stručnjaci ukazuju da je u modernoj ekonomiji, zasnovanoj na brzom traženju i razmeni informacija, teško pronaći zdravstvenu smetnju koja više utiče na produktivnost radnika, nego što je to slučaj sa nesanicom.
Kesler zato smatra da bi pokretanje opširnih programa za praćenje i tretman nesanice bilo daleko jeftinije od direktnog gubitka koji poremećaji sna prouzrokuju poslodavcima. „Šokirani smo koliko ogroman uticaj insomnija ima na život jedne osobe“, priznaje Kesler. „Sada, kada znamo koliko ovi poremećaji koštaju američku privredu, poslodavci moraju da se zapitaju da li sebi uopšte mogu da priušte da ne reaguju“, dodao je on.
Cena lečenja poremećaja sna varira jednako kao i njihovi uzroci i oblici. Kako objašnjava Džejms K. Volš, koautor studije, radi se o ciframa između 200 dolara godišnje, koliko bi trebalo izdvojiti za generičke lekove za spavanje, do 1.200 dolara, koliko bi koštala terapija kod psihoterapeuta.
Srbija, zemlja antidepresiva
Bilo bi zaista interesantno sprovesti ovakvu studiju u našoj zemlji, u kojoj su psihički i emotivni poremećaji, koji su posledica ratova i sveopšteg stanja u regionu u poslednjih dvadesetak godina, možda i na istorijskom maksimumu od kada ih tretira moderna medicina. „Emotivni problemi često uzrokuju poremećaje sna“, objašnjava dr Nedeljko Bjelica, psihijatar sa VMA.
Nažalost, zbog situacije u kojoj se nalazi naš zdravstveni sistem i zemlja uopšte, ljudi često samostalno, bez konsultacija sa lekarom, uzimaju antidepresive i lekove za spavanje. „Nepravilno uzimanje takvih medikamenata uglavnom dodatno pogoršava situaciju – ne samo što se može razviti zavisnost, već uticaj lekova može biti takav da još više ’usporavaju’ čoveka, čineći da se on oseća ’drogirano’ i da na poslu bude još manje koncentrisan i produktivan“, zaključuje dr Bjelica.
Šta je insomnija?
Nesanica (insomnia) je stanje u kojem pojedinac ima poteškoće da utone u san ili da održi optimalan kvalitet sna. Terminom se obuhvataju različiti poremećaji, od totalne nemogućnosti spavanja do sniženog kvaliteta sna, koji mogu imati veoma širok spektar uzročnika – fiziološke poremećaje i bolesti, hronične bolove, stres, psihičke i emotivne smetnje… Nesanicu mogu izazvati i alkohol, narkotici, kafa, pojedini lekovi itd.
Kada se poremećaji sna bez prekida javljaju duže od nekoliko meseci ili godina, radi se o hroničnoj nesanici. Pacijenti sa hroničnim poremećajima sna mogu trpeti razne, relativno ozbiljne posledice. Nedostatak kvalitetnog sna prvo se održava na koncentraciju i produktivnost na poslu ili u školi, a zatim na psihičku i emotivnu stabilnost. Zato insomnija može biti uzrok depresije i anksioznosti.
Nesanica neretko vodi ka stvaranju loših životnih navika i prekomernoj telesnoj težini. U težim slučajevima, pacijentima slabi imuni sistem i postaju podložni ozbiljnim bolestima.
novi komentari