Lumbalna diskus hernija

Diskus hernija (lumbalna, slabinska diskus hernija) je pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora u slabinskom delu kičme, pri čemu dolazi do uklještenja nervnog korena. Osnovni simptomi lumbalne diskus hernije su:

  • Bol u donjem delu leđa i nozi;
  • Sniženje senzibiliteta (utrnulost) u zahvaćenom području pritisnutog nervnog korena;
  • Oslabljena pokretljivost stopala;
  • Sfinkterijalne smetnje (poremećaj mokrenja, stolice i potencije kod muškaraca).

Bol je najčešći simptom lumbalne diskus hernije. Obično se iz leđa spušta zadnjom ili spoljašnjom stranom noge do stopala. Pojačava se pri kašljanju i kijanju. Veoma je jak, sevajući i dugotrajan. Često onemogućava normalan san, što zamara pacijente i dodatno pogoršava stanje.

Istovremeno sa bolom, javljaju se i snižen osećaj i trnjenje u nozi, a moguća je i slabost stopala. Sfinkterijalne smetnje (poremećaj mokrenja, pražnjenja debelog creva i potencije kod muškaraca) su najteži, ali srećom i najređi simptomi lumbalne diskus hernije.

Šta su diskusi?

Kičmeni stub je, usled svakodnevnih aktivnosti, izložen stalnim mikrotraumama. Diskusi su želatinozne pločice smeštene između pršljenskih tela koje imaju ulogu šok absorbera – upijaju mikrotraume, štiteći međupršljenske zglobove i druge strukture kičmenog stuba.

Sadržaj vode u diskusima novorođenčadi je oko 88%, ali se on starenjem postepeno smanjuje, tako da u sedamdesetim godinama života iznosi oko 70%.

Diskusi starenjem gube vodu, smanjuju im se težina i elastičnost, a time i zaštitna uloga. Ovom procesu, označenom kao degeneracija diskusa, doprinosi i opterećenost diskusa u toku života (teži fizički ili poslovi vezani za stalno sedenje).

Diskusi između četvrtog (L4) i petog lumbalnog (L5), te petog lumbalnog i prvog sakralnog (krsnog) pršljena (S1), degenerišu se češće od ostalih, pošto donji deo lumbalne (slabinske) kičme nosi veliku težinu tela i trpi najveće opterećenje. Kao rezultat degeneracije diskusa, nastaju lumbalna diskus hernija i lumbalna spondiloza (degenerativna bolest lumbalne kičme).

Iako u retkim slučajevima može da “izleti” i zdrav diskus, osnovni preduslov za nastanak diskus hernije je njegova prethodna degeneracija. Diskus hernija je zato najčešća u najopterećenijim segmentima kičmenog stuba, odnosno između 4. i 5. lumbalnog i 5. lumbalnog i 1. sakralnog pršljena.

Diskus, usled delimičnog ili potpunog izletanja iz ležišta, pritiska  jedan ili više nervnih korenova (uklještenje), što uzrokuje odgovarajuću simptomatologiju.

Kod diskus hernije između 4. i 5. lumbalnog pršljena (L4/L5), najčešće je pritisnut koren L5, tako da se sniženje senzibiliteta javlja u unutrašnjem delu stopala i palcu.

Kod diskus hernije između 5. lumbalnog i 1. sakralnog pršljena (L5/S1), pritisnut je koren S1, tako da se poremećaj senzibiliteta javlja u njegovom inervacionom području, spoljašnjoj strani stopala i malom prstu.

Kod jačeg pritiska na koren, dolazi i do slabosti odgovarajućih mišićnih grupa. Kod pritiska na koren L5 (diskus hernija L4/L5), oslabljen je pokret stopala na gore, odnosno pacijent ne može da hoda na peti, a kod oštećenja korena S1 (diskus hernija L5/S1) oslabljen je pokret stopala na dole, odnosno pacijent ne može da hoda na prstima.

Kod izraženijeg izletanja diskusa i njegovog prodora u kičmeni kanal, pritisnut je čitav snop nervnih korenova. U ovom snopu su korenovi za senzitivnu i motornu inervaciju obe noge, kao i za funkcije pražnjenja mokraćne bešike i debelog creva, te potenciju kod muškaraca.

Pritiskom na snop nastaju bolovi, trnjenje i slabost stopala u obema nogama, kao i sfinkterijalne smetnje: poremećaj mokrenja, pražnjenja stolice i potencije.

Ova teška klinička slika se označava kao sindrom caudae equinae. Cauda equina u prevodu znači konjski rep. Naime, snop živaca u kičmenom kanalu podseća na konjski rep, odakle i potiče naziv ovog sindroma.

Zlatni standard u dijagnostici lumbalne diskus hernije je magnetna rezonanca. Dijagnoza je moguća i pomoću multislajsnog skenera.

Kako se leči lumbalna diskus hernija

Lečenje lumbalne diskus hernije može biti konzervativno i operativno. Počinje sa konzervativnim (izezev sindroma caudae equinae, koji je indikacija za hitnu operaciju), a hirurškom lečenju se pristupa u slučajevima neuspeha konzervativne terapije.

Konzervativna terapija podrazumeva primenu običnih analgetika, NSAIL, anksiolitika i miorelaksanasa (lekovi za opuštanje mišićnog grča), kao i fizikalnih procedura.

Kod akutne diskus hernije preporučuje se mirovanje do pet dana, uz redovnu primenu navedenih lekova. Nakon pet dana, nije neophodno dalje mirovanje, odnosno pacijentima se preporučuje da se ponašaju kako im najviše odgovara, a lekove protiv bolova uzimaju sporadično, odnosno po potrebi.

Fizikalnu terapiju ne treba primenjivati u fazama jakog bola, jer tada može i biti kontraproduktivna.

U upornijim slučajevima, primenjuju se radikularne blokade (blokada pritisnutog nervnog korena) ili epiduralna injekcija (ubacivanje odgovarajućih lekova direktno u kičmeni kanal).

Zlatni standard u hirurškom lečenju je mikrohirurška discektomija (odstranjenje pomerenog diskusa uz pomoć operacionog mikroskopa). Operacija se radi u opštoj anesteziji, traje oko jedan sat, a u bolnici se ostaje oko tri dana. Spada u rutinske operacije sa malim procentom operativnih komplikacija.

Lumbalna diskus hernija – 5 najčešćih pitanja o operaciji

Operacija lumbalne diskus hernije jedna je od najčešćih u neurohirurgiji i odavno se smatra rutinskom. Ipak, pošto se radi o operaciji kičme, pacijenti često imaju veliki strah, te izbegavaju intervenciju i sami sebi narušavaju kvalitet života.

Diskus hernija (lumbalna diskus hernija) je pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora u slabinskom delu kičme, pri čemu dolazi do uklještenja nervnog korena i bola u nozi.

Najčešća pitanja koja pacijenti postavljaju kada im se predoči mogućnost operativnog lečenja diskus hernije su:

1. Moram li da se operišem?

Diskus hernija se leči konzervativno ili hirurški. Najčešće se počinje sa konzervativnim (lekovi protiv bolova, fizikalna terapija), a hirurškom lečenju se pristupa u slučajevima kada konzervativno ne pruži zadovoljavajući efekat.

U većini slučajeva, operacija je nepotrebna, jer se bolovi smanjuju ili prolaze primenom lekova i fizikalnih procedura.

Međutim, odluka o operaciji diskus hernije se donosi na osnovu kliničkog stanja, tj. na osnovu tegoba koje pacijent oseća. Što su tegobe izraženije i dugotrajnije, odnosno što više remete normalan svakodnevni život, veća je i potreba za operacijom.

Dakle, izraženost nalaza (“veličina” diskus hernije) na magnetnoj rezonanci, nije merilo na osnovu kojeg se postavlja indikacija za operaciju. Postoje slučajevi gde velika diskus hernija na magnetnoj rezonanci daje minimalne, a mala veoma izražene tegobe.

Preciznije, osnovne indikacije (najvažniji razlozi) za operaciju dikus hernije su:

  • Sindrom kaude ekvine (pritisak na snop živaca praćen bolovima u obema nogama, poremećajem mokrenja, stolice i potencije kod muškaraca)
  • Napredujući neurološki deficit (slabljenje stopala)
  • Dugotrajni nepodnošljivi bol (stalni, jaki bol u periodu ne kraćem od mesec dana, koji remeti san i ne pokazuje tendenciju smirivanja)

Lumbalna diskus hernija i vežbanje

U većini slučajeva operacija je nepotrebna, jer se bolovi smanjuju ili potpuno prolaze primenom lekova i fizikalne terapije

Sindrom kaude ekvine i slabost stopala se retko viđaju, tako da se odluka o operaciji najčešće donosi u odnosu na intenzitet i trajanje bola.

Pacijenti uglavnom sami donose odluku shodno svom karakteru, temperamentu, obrazovanju, radnim obavezama i slično. Pojedinci insisistiraju na operaciji već nekoliko dana nakon početka bola, dok ima i onih koji se godinama muče, ne prihvatajući operativno lečenje.

2. Postoji li opasnost da ostanem oduzet-a?

Znajući da se operacija radi na kičmi, ovo je jedno od češćih i “najtežih” pitanja. Ipak, nema nikakve opasnosti da se posle operacije lumbalne dikus hernije ostane oduzet!

Zanemarivši činjenicu da se radi o rutinskoj operaciji, oduzetost je nemoguća i u anatomskom pogledu. Operacija (oslobađanje kičmenog nervnog korena) se radi u donjim delovima slabinske kičme, gde nema kičmene moždine (pošto se ona završava na višem nivou).

Jednostavno, povreda moždine, koja bi mogla dovesti do oduzetosti, teoretski je nemoguća.

S druge strane, određeni rizik postoji prilikom operacija vratne (cervikalne) diskus hernije. No, i operacija vratne diskus hernije danas je rutinska, sa visokim procentom uspešnosti i minimalnim rizikom od operativnih komplikacija.

3. Da li se ova operacija radi laserom?

Među pacijentima postoje predrasude o laseru kao metodi bezbolne i neinvazivne operacije diskus hernije, pa se takvim zahtevom često obraćaju lekaru. Generalno gledano, u subkulturi na ovim prostorima postoji uverenje da je “ono što se uradi laserom” samo po sebi kvalitetno, precizno, sigurno, bezbolno, bez reza i slično.

No, diskus hernija se ne operiše laserom! Treba znati da je laser “hirurški instrument” koji se upotrebljava samo za određenu, specifičnu hiruršku patologiju.

Sporadično se laserom rade neke minimalno invazivne, tzv. perkutane procedure, ali se one ne mogu primeniti kod svih dikus hernija, već samo u retkim, specifičnim situacijama.

U stručnom časopisu “Acta neurochirurgica“ iz maja 2011. godine, analizom devet komparativnih studija dokazano je da perkutane metode nemaju nikakvu prednost u odnosu na takozvanu “otvorenu operaciju”.

Zlatni standard u hirurškom tretmanu diskus hernije je mikrohirurška discektomija. Pravi se rez na koži dužine do 3 cm i, uz minimalnu invaziju i mikroskopsku kontrolu, identifikuje se i odstranjuje diskus hernija. Radi se o rutinskoj operaciji koja traje oko sat vremena, podrazumeva brzu mobilizaciju i boravak u bolnici ne duži od tri dana.

4. Šta se stavlja umesto izvađenog diskusa?

Uglavnom se ne stavlja ništa. Diskus ima ulogu šok absobera (amortuzije mikrotraume kojima je kičmeni stub izložen u toku života). Zdrav diskus se retko kada pomera iz svog ležišta.

Diskus hernija nastaje kod prethodno izmenjenog – degenerisanog diskusa, koji koji je samim procesom degeneracije već izgubio svoju zaštitnu ulogu.

5. Da li ću posle operacije moći da radim?

Adekvatno motivisani pacijenti, uz dobro postavljenu indikaciju za operaciju, brzo se vraćaju svom poslu, uključujući i zanimanja koja podrazumevaju fizički rad, profesionalno bavljenje sportom i sl.

Pacijentima se obično predlaže bolovanje u trajanju od dva meseca, od čega tri nedelje provede na fizikalnoj terapiji. Zavisno od stanja i (posebno) motivacije, pojedini pacijenti se i pre isteka ovog vremena vraćaju u “puni režim” svakodnevnog života.

Čavić, Divac i Stojaković operisali diskus herniju

Milorad CavicNaši proslavljeni košarkaši Vlade Divac i Peđa Stojaković jedni su od brojnih vrhunskih profesionalnih sportista koji su u toku igračke karijere operisali diskus herniju i potom se bez većih problema vratili na teren.

Lumbalna diskus hernija – 7 faktora rizika za nastanak

U većini medicinskih centara u Srbiji, kao što je rečeno, operacija lumbalne diskus hernije najčešća je neurohirurška operacija. To govori da moramo preventivno delovati, razumeti najčešće faktore rizika za nastanak lumbalne diskus hernije.

Faktore rizika moramo prepoznati i izbegavati, kada je to moguće. Ipak, treba znati da postoje faktori rizika na koje možemo i oni na koje ne možemo da utičemo.

Lumbalna (leđna) diskus hernija je pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora u slabinskom (donjem) delu kičme, pri čemu dolazi do uklještenja nervnog korena i odgovarajućih posledica. Ovo stanje je jedan od češćih uzroka bolova u leđima i nozi. Njegova zastupljenost u ukupnoj populaciji iznosi od 1 do 3 procenta.

Lumbalna diskus hernija – Faktori rizika na koje možemo da utičemo:

Poslovi ili aktivnosti koje podrazumevaju duže sedenje, dizanje težeg tereta, teži fizički rad, savijanje i uvrtanje tela, izlaganje potresima i vibracijama.

Opterećenje lumbalnog (slabinskog) dela kičme najmanje je u ležećem, veće u stojećem, još veće u sedećem, a najveće u pognutom (povijenom) položaju tela. Zbog toga je neophodno izbegavati, tj. dozirati poslove koji dovode do povećanog opterećenja kičme. Naročito treba obratiti pažnju na to da se težak teret nikada ne podiže iz pognutog ili “uvrnutog” položaja tela, već uvek iz pravilnog čučnja.

Nepravilno vežbanje (bavljenje sportskim aktivnostima)

Isuviše intenzivni i naporni treninzi u dužem vremenskom periodu dovode do povećanog opterećenja kičme i učestalih mikrotrauma na kičmenom stubu. Tako se ubrzavaju degenerativne i druge promene na kičmi, što doprinosi nastanku diskus hernije. Posebno opasan može biti neumeren intenzitet fizičke aktivnosti nakon duže pauze od treninga, npr. nakon oporavka od povrede ili bolesti.

Pušenje

Toksični sastojci duvanskog dima smanjuju sposobnost diskusa da absorbuje (upija) hranljive materije iz krvi. To doprinosi bržoj degeneraciji (propadanju) diskusa. Osim toga, nikotin povećava osetljivost na bol.

Prekomerna težina

Prekomerna telesna težina, posebno u predelu stomaka, dovodi do povećanog opterećenja slabinskog dela kičmenog stuba. Kod čoveka sa velikim stomakom, razvija se, naime, tendencija savijanja prema napred. Tako se povećava mogućnost nastanka diskus hernije.

Faktori rizika na koje ne možemo da utičemo:

Dob

Lumbalna diskus hernija je najčešća u četvrtoj i petoj deceniji života, kad se stvara “optimalan” odnos između degenerativnih promena i “kvaliteta” (konzistencije) diskusa. Naime, u tom dobu degenerativne promene mogu da oslabe spoljašnji, fibrozni deo (kapsulu) diskusa.

S druge strane, unutrašnji deo (jedro) još ostaje želatinozan i masivan u toj meri da, pod odgovarajućim pritiskom, probije oslabljeni fibrozni omotač i “iscuri” iz svog ležišta.

U starijem dobu, šestoj i sedmoj deceniji života, degeneracija zahvata i jedro, koje se “smežurava” i očvršćava, pa se tako smanjuje mogućnost nastanka diskus hernije.

Pol

Prema većini istraživanja, lumbalna diskus hernija duplo je češća kod muškaraca, nego kod žena.

Ranije povrede leđa, diskus hernija ili operacija kičme

Osobe koje su imale povrede leđa, posebno teže, sklonije su nastanku diskus hernije. Takođe, čovek koji je i ranije imao problema sa diskus hernijom ili je već jednom operisan, ima veću mogućnost za nastanak nove.

Naime, kod diskus hernije ili operacije diskusa u jednom nivou, susedni diskus trpi veće opterećenje, što povećava njegovu sklonost ka hernijaciji (izletanju iz svog ležišta u međupršljenskom prostoru).