Maskirana depresija i telesne tegobe

Ljudi koji idu od lekara do lekara i traže rešenje za svoje telesne tegobe, za koje nijedan lekar nije mogao da pronađe konkretne fiziološke uzroke, po svoj prilici imaju poremećaj koji se opisuje terminom maskirana depresija.

Pod maskiranom depresijom se, dakle, podrazumeva stanje u kome bolesnik ima različite somatske (telesne) tegobe, pritom negirajući pad raspoloženja kao realan uzrok ili “katalizator” (pojačivač) problema.

Stanje podrazumeva prisustvo neurofizioloških poremećaja karakterističnih za depresiju (poremećaji pamćenja, pažnje i koncentracije), uz istovremeno odsustvo simptoma depresije ili prisustvo samo jednog od njih. Zbog toga, ovaj poremećaj se često naziva i depresijom bez depresije (lat.: depresio sine depresione), a ponekad se koristi i naziv larvirana depresija.

Maskirana depresija kao fenomen

Usled modernog načina života, pre svega stresa, dijagnoza maskirane depresije je relativno česta poslednjih godina

Dijagnoza maskirane depresije se u modernom svetu postavlja relativno često. Uzrok treba tražiti kako u poboljšanju samih dijagnostičkih mogućnosti, tako i u savremenom načinu života koji je prepun stresa.

Što se Srbije i regiona tiče, zbog svih nedaća koje su nas pritisle proteklih decenija, sa sigurnošću se može reći da je maskirana depresija u evidentnom porastu.

Na primer, kada su u pitanju pacijenti koji se srpskim lekarima žale na glavobolje i bolove u vratu i leđima, pretpostavka je da oko polovine njih u suštini nema organske uzroke tegoba.

Idu od lekara do lekara…

Maskirana depresija “primorava” pacijente da se žale na mnogobrojne tegobe, kao što su pospanost, palpitacije (preskakanje srca), bolovi i grčevi u stomaku, glavobolje, bolovi u leđima, vratu ili grudima, trnjenje u rukama ili nogama, kao na i mnoge druge neodređene i neprecizno definisane somatske (telesne) poremećaje.

Dakle, kod ovih pacijenata somatski simptomi su toliko izraženi da izbijaju u prvi plan, tako da pacijenti najčešće nisu svesni svog neraspoloženja, odnosno prave prirode svoje bolesti.

Dijagnoza maskirane depresije se tako postavlja eliminacijom svih organskih poremećaja (oboljenja) koji bi mogli da objasne tegobe kakve pacijent oseća.

Zbog svojih tegoba, pacijenti sa maskiranom depresijom obilaze lekare različitih specijalnosti, podvrgavaju se mnogobrojnim nepotrebnim ispitivanjima i snimanjima itd. Po mehanizmu začaranog kruga, to još više pogoršava njihovo stanje, a predstavlja i ogroman teret za zdravstveni sistem u celini.

Depresivan čovek

Pacijenti sa maskiranom depresijom žale se na mnogobrojne telesne tegobe, ali je sniženo raspoloženje sama suština njihovog problema

Šta je starije – kokoška ili jaje?

Kad je reč o maskiranoj depresiji, teško je reći da li je pad raspoloženja primarni ili sekundarni poremećaj – da li ljudi osećaju tegobe zbog neraspoloženja ili neraspoloženje zbog tegoba.

Poznato je, naime, da su mnoga telesna oboljenja praćena fazama sniženog raspoloženja. Ovo je nedvosmisleno utvrđeno za pojedine oblike srčane aritmije, oboljenja krvnih sudova mozga, tireotoksikozu (oboljenje štitne žlezde), reumatoidni artritis, šećernu bolest, alopeciju areatu (opadanje kose u pečatima) i dr.

Samim tim, pacijenti ponekad i tegobe koje imaju realan fiziološki uzrok mogu da dožive težima nego što bi objektivno trebalo, kao i počnu da se žale na dodatne telesne simptome, koje lekar ne može objasniti nalazima.

Istovremena pojava sniženog raspoloženja sa somatskim oboljenjima i tegobama u značajnoj meri otežava dijagnozu depresije kao primarnog uzroka pacijentovog problema.

Maskirana depresija kao metabolički poremećaj

Značajan doprinos u proučavanju maskirane depresije dao je V. Birkmajer, posmatrajući je kao metabolički poremećaj. Za depresiju je, naime, karakterističan poremećaj u metabolizmu kataholamina i serotonina (neurotrasmiteri), pri čemu ovaj autor smatra da se efekti tog poremećaja ne mogu odražavati samo na mozak. Tako nedostatak serotonina, koji inače poboljšava i rad creva, dovodi do opstipacije (zatvora).

Neurotransmiteri prenose informacije kroz mozak

Depresija izaziva promenu metabolizma važnih neurotransmitera

Dokazano je da se različiti somatski simptomi karakteristični za maskiranu depresiju mogu objasniti poremećajem metabolizma biogenih amina, u koje spadaju neurotransmiteri i pojedini hormoni koji imaju značajne funkcije u organizmu.

Dejstvo antidepresiva (lekova za popravljanje raspoloženja) ne svodi samo na placebo efekat (pacijent veruje da radi nešto dobro za sebe), već može povećati koncentraciju biogenih amina i tako dovesti do smanjenja somatskih tegoba.

Primera radi, povećanjem koncentracije biogenih amina aktiviraju se gama-vlakna, koja su zadužena za održavanje mišićnog tonusa (stanje blage zategnutosti mišića koje pomaže držanju tela u određenim položajima). Kada se, putem aktivacija gama-vlakana, poveća mišićni tonus i poboljša položaja tela, redukuju se ili potpuno eleminišu pojedini bolovi.

Maskirana depresija se uspešno leči

Kada pričamo o lečenju maskirane depresije, možemo reći da je najvažnije blagovremeno prepoznati ovaj poremećaj. Time se redukuju nepotrebna ispitivanja i sprečava lečenje pojedinih telesnih tegoba, koje po pravilu ima slab ili nikakav efekat.

U tom smislu, veliki teret pada na neposrednu okolinu pacijenta – jednom kada se i sami uvere da niz odlazaka lekaru nije mogao da objasni njegove tegobe, porodica i prijatelji moraju da mu sugerišu da bi problem mogao da bude u sniženom raspoloženju.

Inače, lečenje antidepresivima daje najbolje rezultate i može se smatrati optimalnom terapijom kada je maskirna depresija u pitanju.