Migrena

Migrena je zdravstveno stanje koje uključuje jake, ponavljajuće glavobolje i široku lepezu drugih simptoma. Pre glavobolje mogu se pojaviti senzorne promene koje su poznate kao aura.

Epizoda migrene razlikuje se od glavobolje koja nije povezana sa migrenom. Epizoda se obično dešava u fazama i može trajati nekoliko dana. To može uticati na svakodnevni život osobe i na njenu sposobnost za rad ili učenje.

Način na koji ovo oboljenje utiče na ljude takođe može da varira. Razlike su vidljive u svemu: od pokretača migrene, preko njene težine do simptoma i učestalosti. Neki ljudi imaju više epizoda svake nedelje, dok ih drugi imaju samo povremeno.

Godine 2018. istraživači su otkrili da je više od 15% odraslih u Sjedinjenim Državama doživelo epizodu migrene ili jaku glavobolju u poslednja 3 meseca do trenutka sprovođenja ispitivanja.

Podaci iz 2015. godine otkrili su da ovo stanje pogađa nešto više od 19% žena i 9% muškaraca. Epizode ​​se često javljaju u starosnom dobu od 18 do 44 godine, ali se mogu pojaviti u bilo kom trenutku, čak i u detinjstvu.

Simptomi

Javljaju se u fazama:

  • Pre samog početka: Prema starijim istraživanjima, oko 20–60% ljudi ima simptome koji počinju satima ili možda danima pre migrene. Tu spadaju fizički i senzorni simptomi, poput aure.
  • Tokom trajanja: Uz blagu do jaku pulsirajuću glavobolju, simptomi su još i mučnina, povraćanje i začepljenost nosa.
  • Posle migrene: Umor i razdražljivost mogu trajati još dva dana, a taj period se naziva „mamurluk migrene”.

Ostale zajedničke karakteristike su:

  • bolovi u glavi koji se pogoršavaju tokom fizičke aktivnosti ili naprezanja
  • nemogućnost obavljanja redovnih aktivnosti zbog bolova
  • povećana osetljivost na svetlost i zvuk koju olakšava mirno ležanje u zamračenoj sobi

Ostali simptomi mogu da budu znojenje, promene temperature, bolovi u stomaku i dijareja.

Žena sedi na krevetu i masira slepoočnice jer je boli glava

Migrena i glavobolja – u čemu se razlikuju?

Epizoda migrene razlikuje se od tipične glavobolje. Iskustva su različita a ove dve bolesti mogu imati i različite uzroke.

Vođenje dnevnika simptoma može pomoći pacijentu i lekaru da identifikuju epizodu migrene. Ako imate migrene i rešili ste da pišete dnevnik – vodite ga najmanje 8 nedelja i zabeležite sledeće.

  • vreme kada simptomi počinju
  • mogući okidači – stres ili (kod žena) menstruacija
  • priroda glavobolje, vrsta bola
  • bilo koji drugi prateći simptomi koje imate
  • dužina trajanja simptoma
  • bilo koji uočljivi indikator migrene, kao što je aura
  • bilo koji lekovi koje ste koristili i efekat koji su imali

Uzroci i pokretači

Stručnjaci ne znaju šta uzrokuje epizode ​​migrene. One mogu nastati usled promena u mozgu koje utiču na:

  • način komuniciranja živaca
  • balansa hemikalija
  • promene na krvnim sudovima

Genetske osobenosti takođe mogu igrati ulogu, jer je porodična istorija migrene uobičajeni faktor rizika.

Pokretači migrene variraju, ali uključuju:

  • Hormonske promene, na primer, vreme pred menstruaciju.
  • Emocionalni pokretači, kao što su stres, depresija, anksioznost i uzbuđenje.
  • Dijetalni faktori, uključujući alkohol (alkoholizam), kofein, čokoladu, sir, citrusno voće i hranu koja sadrži aditiv tiramin.
  • Lekovi, kao što su tablete za spavanje, hormonska supstituciona terapija (HRT) i neke pilule za kontracepciju.
  • Faktori iz okruženja, uključujući ekrane koji trepere (npr. LCD televizori), jake mirise, zadimljene prostorije, glasne zvukove, zagušljive prostorije, promene temperature i jaka svetla.

Drugi mogući pokretači uključuju:

  • umor
  • nedostatak sna
  • napetost ramena i vrata
  • loše držanje
  • fizičko prenaprezanje
  • nizak nivo šećera u krvi (hipoglikemija)
  • neredovni obroci
  • dehidratacija

Faktori rizika

Svako može razviti migrenu, ali je češća kod ljudi koji imaju bilo šta od sledećeg:

  • depresija
  • bipolarni poremećaj
  • fibromialgija
  • sindrom nervoznih creva
  • prekomerno aktivna bešika
  • poremećaj spavanja
  • opsesivno kompulzivni poremećaj
  • anksioznost

Lečenje

Ne postoji lek za migrenu. Međutim, lekovi mogu lečiti simptome kada se pojave, a osobe koje imaju migrenu mogu preduzeti korake da smanje učestalost i težinu epizoda.

Lekovi

Mogu pomoći da ublaže bol. Uzimanje lekova čim se simptomi pojave mogu sprečiti razvoj simptoma da postanu izraženi i nepodnošljivi.

Neki lekovi bez recepta za ublažavanje bolova koji mogu koristiti ljudima sa migrenom uključuju:

  • naproksen (Aleve)
  • ibuprofen (Advil)
  • acetaminofen (Tilenol)

Ostale opcije uključuju:

  • triptani, poput sumatriptana, koji pomažu u preokretanju promena u mozgu koje uzrokuju migrenu
  • antiemetike za suzbijanje mučnine i povraćanja
  • gepante, koji blokira protein uključen u upale i bol, nazvan peptid povezan sa genom kalcitonina (CGRP)
  • ditani, koji komuniciraju sa 5-HT1F receptorima na senzornim nervima i krvnim sudovima

Važno je ne koristiti lekove prekomerno, jer to može prouzrokovati povratnu glavobolju. Lekar može pomoći osobi da utvrdi koliko je svaki lek bezbedan i efikasan.

Кućni i prirodni lekovi

Neki kućni lekovi koji mogu pomoći u ublažavanju simptoma migrene uključuju:

  • hladna pakovanja ili maske
  • mirovanje u tihoj, zamračenoj sobi
  • spavanje, po potrebi

Sledeći dodaci mogu pomoći u sprečavanju pojave migrene i bola, mada postoje ograničeni dokazi da deluju i da se ne zna mnogo o njihovim neželjenim efektima:

  • biljni ekstrakti, kao što je buhač
  • magnezijum
  • koenzim Q 10
  • riboflavin

Ostali lekovi protiv migrene mogu uključivati vežbe za vrat ili fizikalnu terapiju.

Pre nego što upotrebite bilo koji od ovih pomoćnih sredstava, obratite se lekaru. Istraživanja nisu dokazala da ovi lekovi deluju.

Svako ko traži alternativnu terapiju, poput akupunkture, treba da ode kod kvalifikovanog i iskusnog stručnjaka.

Кako se sprečava migrena

Iako nije uvek moguće sprečiti epizode ​​migrene, postoje načini da se smanji njihova učestalost i težina simptoma.

Lekovi za sprečavanje epizoda migrene

Lekovi na recept koji mogu pomoći u smanjenju broja epizoda koje osoba sa teškom migrenom ima, su sledeći:

  • topiramat, lek protiv napada
  • propanolol, za lečenje visokog krvnog pritiska
  • antidepresivi
  • botok
  • gepants

Može biti potrebno da se konzumiraju nekoliko nedelja da bi se videlo poboljšanje.

Tretman dece i adolescenata može se razlikovati od tretmana kod odraslih. Lekar će predložiti  najbolju opciju.

Identifikovanje i izbegavanje okidača

Epizoda migrene je često odgovor na određeni okidač. A da bi se on otkrio – veoma je koristan već spomenuti dnevnik i njegova pažljiva analiza.

Možda će biti posebno obratiti pažnju na:

  • nizak nivo šećera u krvi (ili loše regulisan šećer kod dijabetesa)
  • fizičko naprezanje
  • stres
  • određene namirnice, poput čokolade i one koja sadrži tiramin (produkt aminokiseline tirozin; obično se nalazi u ustajaloj i pokvarenoj hrani, ili u dimljenim i fermentisanim namirnicama)
  • određene lekove, uključujući HRT i neke pilule za kontracepciju
  • jarka svetla i gledanje monitora i TV-a

Sledeće strategije takođe mogu pomoći u smanjenju učestalosti napada:

  • dovoljno spavanja
  • smanjenje stresa
  • konzumiranje dosta vode
  • pravilno držanja tela
  • izbegavanje dijetetskih okidača, kao što su kofein, alkohol i sir
  • redovno fizičko vežbanje

Ako uvođenje ovih promena ne olakša ozbiljnost i učestalost epizoda migrene, lekar može predložiti lekove ili neke druge opcije.

Vrste migrena

Postoje razne vrste migrene. Glavni faktor prepoznavanja je da li uključuju auru ili senzorne promene.

Migrena sa aurom

Aura je poremećaj čula u ranoj fazi epizode. Može delovati kao upozorenje da se bliži migrenska glavobolja.

Aura može uključivati:

  • zbunjujuće misli ili iskustva
  • viđenje čudnih, blistavih ili trepćućih svetala kojih nema
  • viđenje cik-cak linija svetlosti
  • slepe tačke ili prazne mrlje u vidnom polju
  • osećaj trnaca u ruci ili nozi
  • teškoće u govoru
  • slabost u ramenima, vratu ili udovima
  • nemogućnost da se jasno vidi deo nečega
  • fenomen da se deo vidnog polja izgubi, a zatim ponovo pojavi

Aura se može osećati slično senzaciji koja prati izlaganje vrlo svetlom blicu kamere, ali vizuelne promene mogu trajati nekoliko minuta ili do sat vremena.

Migrena bez aure

Češće, osoba ne doživljava senzorne poremećaje pre epizode.

Prema Migraine Trust, 70–90% epizoda se dešava bez aure.

Ostale vrste

U njih spadaju:

  • Hronična: Ovo uključuje epizodu migrene koja traje duže od 15 dana mesečno.
  • Menstrualna: Ona se dešava po obrascu koji prati menstrualni ciklus.
  • Hemiplegična: Ova vrsta uzrokuje privremenu slabost na jednoj strani tela.
  • Abdominalna: Ovo uključuje epizode ​​migrene koje se javljaju sa nepravilnom funkcijom creva i stomaka, često sa mučninom ili povraćanjem. Uglavnom pogađa decu mlađu od 14 godina.
  • Vestibularna: Jaka vrtoglavica je simptom ovog oblika migrene.
  • Basilarna: Ova retka vrsta poznata je i pod nazivom migrena sa aurom moždanog stabla i može uticati na neurološke funkcije, poput govora.

Svako ko ima migrenu treba da se konsultuje sa lekarom.

Dijagnoza

Međunarodno društvo za glavobolju preporučuje kriterijume „5, 4, 3, 2, 1“ za dijagnozu migrene bez aure. Ova serija brojeva označava osobe koje imaju:
1. pet ili više napada u mesec dana, svaki u trajanju od 4 sata do 3 dana;

2. glavobolje koja imaju najmanje dve od sledećih osobina:

  • javljaju se na jednoj strani
  • pulsirajuće su
  • izazivaju umereno tešku neprijatnost koja se pogoršava pri aktivnosti

3. najmanje jedan dodatni simptom, kao što su:

  • mučnina
  • povraćanje
  • osetljivost na svetlost
  • osetljivost na zvuk

Lekar će izvršiti pregled i može preporučiti snimanje ili druge testove kako bi se isključili drugi uzroci simptoma, poput tumora.

Кada kod lekara

Osoba treba da se obrati lekaru ako ima:

  • ono što se čini prvom epizodom migrene
  • pogoršanje ili neobične simptome migrena
  • teške simptome koji onemogućavaju normalno funkcionisanje.

Ako se desi bilo šta od sledećeg, odmah potražite medicinsku pomoć:

  • neobično jaka glavobolja
  • poremećaj vida
  • gubitak osećaja
  • poteškoće u govoru

To bi moglo ukazivati na još jedno stanje kojem je možda potrebna hitna pažnja, poput moždanog udara.

Migrena se može držati pod kontrolom

Migrena je zdravstveno stanje koje uključuje glavobolju, ali nije u pitanju samo glavobolja. Može imati značajan uticaj na svakodnevni život, otežavajući rad ili obavljanje redovnih aktivnosti.

Prepoznavanje okidača može pomoći u smanjenju učestalosti ili ozbiljnosti epizoda, iako ih nije uvek moguće sprečiti.

Lekovi i drugi tretmani mogu pomoći u upravljanju migrenom i njenim simptomima. Svako ko se brine zbog migrene treba da se obrati lekaru.