Oksidativni stres predstavlja neravnotežu slobodnih radikala i antioksidanasa u vašem telu. Slobodni radikali su molekuli koji sadrže kiseonik s nejednakim brojem elektrona, a antioksidansi su molekuli nesebični „davaoci“ elektrona.
Neujednačen broj elektrona u slobodnim radikalima omogućava da lako reaguju s drugim molekulima. Oni mogu izazvati hemijske reakcije u telu, a te reakcije nazivaju se oksidacija. One mogu biti korisne ili štetne.
Antioksidansi su molekuli koji mogu dati elektron slobodnom radikalu a da pritom ne postanu nestabilni. To izaziva da se slobodni radikali stabilizuju i postaju manje reaktivni.
U nastavku teksta ćete moći da saznate kako oksidativni stres utiče na telo i kako upravljati njime i sprečiti neravnotežu.
Oksidativni stres i telo
Oksidacija je normalan i neophodan proces koji se odvija u telu. S druge strane, oksidativni stres se javlja kada postoji neravnoteža aktivnosti slobodnih radikala i antioksidativne aktivnosti. Kada pravilno funkcionišu, slobodni radikali mogu pomoći u borbi protiv različitih patogena, koji su često odgovorni za nastanak infekcija.
Kada je prisutno više slobodnih radikala nego što ih antioksidansi mogu održati u ravnoteži, slobodni radikali mogu početi da oštećuju masno tkivo, DNK i proteine u telu. Proteini, lipidi i DNK čine veliki deo tela, pa oštećenja mogu s vremenom izazvati mnoge bolesti. Neke od njih su:
- dijabetes,
- ateroskleroza ili otvrdnjavanje krvnih sudova,
- zapaljenska stanja,
- visok krvni pritisak (hipertenzija),
- bolesti srca,
- neurodegenerativne bolesti, poput Parkinsonove i Alchajmerove bolesti i
- rak.
Oksidativni stres takođe ubrzava starenje.
Oksidativni stres: faktori rizika
Svako stvara neke slobodne radikale prirodno u svom telu kroz procese poput vežbanja ili tokom neke upale. U pitanju je normalan proces i deo je zamršenog funkcionisanja našeg organizma.
Pored toga, slobodnim radikalima možete biti izloženi u okruženju. Neki od izvora su:
- ozon,
- određeni pesticidi i sredstva za čišćenje,
- duvanski dim,
- zračenje i
- zagađenje.
Način ishrane bogat šećerom, masnoćama i alkoholom takođe može doprineti proizvodnji slobodnih radikala.
Upravljanje oksidativnim stresom i njegovo sprečavanje
Nemoguće je potpuno izbeći izlaganje slobodnim radikalima i oksidativni stres. Međutim, ipak postoji nešto što možete učiniti da umanjite efekte oksidativnog stresa na vaše telo. Glavna strategija jeste da povećate nivo antioksidanasa i tako smanjite stvaranje slobodnih radikala.
Jedan od načina da sprečite oksidativni stres jeste da se pobrinete da u ishrani imate dovoljno antioksidanasa. Unošenje pet porcija različitog voća i povrća dnevno najbolji je način da obezbedite svom telu ono što mu treba da bi stvorilo antioksidanse. Preporučuju se sledeće namirnice:
- bobičasto voće,
- višnje,
- agrumi,
- suve šljive,
- tamno lisnato povrće,
- brokoli,
- šargarepa,
- paradajz, masline,
- riba i orasi,
- kurkuma,
- zeleni čaj,
- crni luk,
- beli luk i
- cimet.
Zdrav način života takođe može sprečiti ili smanjiti oksidativni stres. Evo nekoliko korisnih saveta:
- Redovno umereno vežbanje. Ovako se stvara više prirodnih antioksidanasa i smanjuje se šteta koju izaziva oksidativni stres. Takođe, redovno vežbanje produžava životni vek, smanjuje efekte starenja, kao i rizik od raka i hroničnih bolesti.
- Ne pušite i trudite se da izbegavate izlaganje duvanskom dimu.
- Budite oprezni s hemikalijama. To se odnosi na hemikalije za čišćenje, ali i na zračenje i druga hemijska izlaganja, kao što su pesticidi koji se koriste u ishrani i baštovanstvu.
- Budite ekološki svesni. Ekološke inicijative poput zajedničkog putovanja pomažu smanjenju proizvodnje slobodnih radikala za vas i vašu zajednicu.
- Koristite kremu za sunčanje, jer ona sprečava oštećenje kože ultraljubičastim zracima.
- Smanjite unos alkohola. Pored mnogobrojnih štetnih uticaja koje ima alkohol (i alkoholizam) tu je i oksidativni stres koji se dešava pri njegovoj većoj konzumaciji.
- Spavajte dovoljno. Dosta sna veoma je važno za održavanje ravnoteže u svim vašim telesnim sistemima. Spavanje utiče na funkciju mozga, proizvodnju hormona, ravnotežu antioksidanasa i slobodnih radikala, ali i na još procesa u organizmu.
- Izbegavajte prejedanje. Studije su pokazale da prejedanje i konstantno jedenje održavaju telo u stanju oksidativnog stresa češće nego ako jedete u odgovarajućim razmacima i jedete male ili umerene porcije.
Zaključak
Iako su slobodni radikali i antioksidansi deo prirodnog i zdravog funkcionisanja vašeg tela, oksidativni stres se javlja kada su slobodni radikali i antioksidansi u neravnoteži. Oksidativni stres može prouzrokovati oštećenja mnogih vaših tkiva, što s vremenom može izazvati mnoge bolesti.
Iako ne možete potpuno izbeći izlaganje slobodnim radikalima, možete doneti ispravne odluke u vezi s ishranom, vežbanjem i okolinom kako biste održali telo u ravnoteži i sprečili oštećenje i bolesti.
novi komentari