Osteoporoza – tihi kradljivac kostiju

Pretpostavlja se da će u budućnosti osteoporoza predstavljati sve veći medicinski i društveno-ekonomski problem. Ne samo što može da ima pogubni uticaj na kvalitet života starijih ljudi, već oni mogu postati i „teret“ svojoj neposrednoj okolini i zdravstvenom sistemu.

Osteoporoza je metabolička bolest kostiju koja rezultuje smanjenom koštanom masom. Time opada kvalitet kostiju, koje postaju podložnije prelomima.

Usled osteoporoze, kosti mogu toliko oslabiti da se prelomi ne dešavaju samo pri dramatičnim padovima, već i kao posledica bezazlenijih, svakodnevnih životnih radnji i pokreta. Čak i bez preloma javlja se i bol u kostima i zglobovina koji dodatno pogoršava kvalitet života.

Čovek, naročito dok je mlad, kvalitet svojih kostiju uzima zdravo za gotovo i ne razmišlja puno o tome. Međutim, treba imati u vidu da je telo bez jakih kostiju isto što i građevina bez dobre armature. Uz to, osteporoza uopšte nije toliko retka da o njoj ne treba razmišljati već u „najboljim godinama“.

Približno 10 odsto celokupne ljudske populacije ima osteoporozu, pri čemu je ona znatno češća kod žena. Procenjuje se da jedna od četiri žene i jedan od osam muškaraca starijih od 50 godina boluje od ove bolesti.

Zašto je osteoporoza „podla”?

Prelomi kostiju mogu biti naročito opasni i komplikovani u starijoj životnoj dobi, i zbog njih se starijim ljudima praktično nepovratno narušava kvalitet života. Često mogu dovesti do trajne invalidnosti, a naročito je opasan prelom kuka.

Čak jedna četvrtina osoba umire u prvoj godini nakon preloma kuka (usled raznih komplikacija), a većina ostalih zahteva dugotrajnu zdravstvenu i socijalnu pomoć. Kod pacijenata sa osteoporozom, najčešći su prelomi kičmenih pršljenova, butne kosti i kostiju podlaktice.

Kada nastaje osteoporoza?

Maksimalna koštana gustina postiže se između 25. i 30. godine života. Posle toga, koštana masa se do 50. godine života smanjuje za 0,5-1% godišnje. Nakon menopauze, gubitak može iznositi i do 10% godišnje. Naročito je velik gubitak u prvih 5-10 godina menopauze.

Kod osoba starijih od 70 godina, zbog slabijeg stvaranja vitamina D, nastaje senilna osteoporoza.

grafički prikaz osteporoze

Definicija osteoporoze (Osteoporosis)

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (WHO), ako je koštana gustina manja za 2,5 ili više standardnih devijacija u odnosu na prosečnu koštanu gustinu mladih osoba, radi se o osteoporozi

Zbog toga je važno na vreme utvrditi smanjenje koštane gustine, ali problem može biti činjenica da osteoporoza najčešće nije praćena izraženim simptomima. Pacijent jednostavno ne oseća nikakve tegobe, sve dok se ne desi prelom.

Takođe, široko dostupnim dijagnostičkim metodama (klasična radiografija), osteoporoza se detektuje tek kada je došlo do gubitka 25-40%  koštane mase, a savremeniji aparati nisu dovoljno rasprostranjeni u Srbiji i regionu.

Najpreciznija i najsavremenija metoda merenja koštane gustine je tzv. DEXA (osteodenzitometrija X zracima dvostruke energije). Definicija osteoporoze koju je dala Svetska zdravstvena organizacija, odnosi se na koštanu gustinu merenu upravo ovom metodom.

Iako njen naziv zvuči komplikovano i „opasno“, treba znati da snimanje traje svega oko pet minuta, a količina zračenja koju pacijent „upija“ tokom pregleda je zanemarljiva. Naravno, uvek je neophodno ispitati i moguće sekundarne uzroke osteoporoze (druga oboljenja koja je mogu uzrokovati).

Dijagnostika u Srbiji

Zbog malog broja DEXA aparata na ovim prostorima, ultrazvučna osteodenzitometrija umnogome dobija na značaju kao dijagnostička metoda za osteporozu. Prednost ultrazvučnih aparata je što su prenosivi i relativno jeftini.

S obzirom da se definicija SZO odnosi na koštanu gustinu merenu na DEXA aparatima, ultrazvučna osteodenzitometrija je po pravilu  „screening“ metoda, mada se u ogromnom procentu nalazi poklapaju i mogu se bez veće bojazni koristiti za terapijski pristup.

Osteoporoza se može sprečiti

Nepromenljivi nasledni činioci utiču na 80 odsto kvaliteta kostiju (koštane gustine). Srećom, na preostalih 20 procenata faktora možemo da utičemo, a to može biti sasvim dovoljno za bezbrižniju starost.

Svakako, najvažnija je pravilna ishrana, kojom će se obezbediti dovoljan unos kalcijuma i vitamina D. Veoma je važna i svakodnevna fizička aktivnost.

Na smanjenje koštane mase utiču i pušenje, prekomerno konzumiranje alkoholnih pića i kafe. Dakle, zdrav život, uopšteno gledano, najbolja je prevencija u borbi protiv ove bolesti.

Postoje i neki drugi rizici (sekundarni faktori) za nastanak osteporoze, na koje takođe treba obratiti pažnju. To su pre svega oboljenja štitaste i paraštitastih žlezda, zatim neke bolesti organa za varenje, reumatoidni artritis i neke neuropsihijatrijske bolesti.

Nepovoljan uticaj mogu imati i pojedini lekovi – to su najpre glukokortikoidi (stereoidni hormoni koji deluju na metabolizam glukoze), a zatim lekovi protiv depresije i epilepsije.

S obzirom da dijagnoza osteporoze obično stigne prekasno, vrlo je važno usvojiti i kulturu preventivnih pregleda. Preporuka je da se osteodenzitometrija uradi ženama starijim od 65 godina, ženama u menopauzi koje imaju najmanje jedan od faktora rizika za nastanak osteoporoze, svakoj ženi sa spontanim prelomom kosti, osobama čija se visina umanjila za najmanje 2,5 cm itd.

PREPORUKA: Treba zapamtiti da pravilnom ishranom i redovnim vežbanjem, izbegavanjem pušenja, alkoholnih pića i kafe, mladi će omogućiti da njihove kosti postignu maksimalnu, genetski određenu koštanu gustinu.

Kako živeti sa osteoporozom?

Kada se postavi dijagnoza, neophodna je, pre svega, procena rizika od preloma, kao i otpočinjanje terapije, čiji je cilj da se prelomi spreče.

Osim terapije, pacijent mora „uskladiti” pojedine životne navike sa svojom bolešću – moraju se izbegavati situacije koje direktno mogu da vode prelomu kostiju.

Izuzev samih padova, treba obratiti pažnju i na druge najvažnije faktore rizika za prelom, kakvi su starost „prethodne frakture“, glukokortikoidna terapija, porodična istorija frakture kuka, niska telesna težina, pušenje, prekomeran unos alkohola, reumatoidni artritis i sekundarna osteoporoza (uzrokovana drugim bolestima).

Lekovi koji se mogu smatrati zlatnim standardom u lečenju osteoporoze svakako su bifosfonati. Oni značajno usporavaju razgradnju kosti i omogućuju porast koštane mase. Svakako, primenjuju se uz preparate kalcijuma i vitamina D.

Treba znati da primena ovakvog tretmana zahteva strpljenje – iako nije striktno određena, iskustva su pokazala da za dobar efekat treba 3-5 godina. Koštanu gustinu treba kontrolisati posle najmanje godinu dana lečenja.

Kako ćemo se u budućnosti boriti sa osteoporozom?

Istraživanja i studije o ovoj bolesti idu pre svega u pravcu stvaranja uslova za postizanje optimalne koštane mase kod mladih ljudi, zatim ka identifikovanju  genetskih faktora, optimizaciji terapije glukokortikoidima i sintetisanju onih lekova koji ne utiču na kvalitet kostiju.

Mnoga istraživanja su usmerena i u pravcu razvoja novih anabolnih lekova, a velika pažnja je posvećena i prevenciji sekundarne osteoporoze (pravovremeno otkrivanje svih drugih bolesti i faktora koji mogu doprineti razvoju bolesti).

Naravno, od velike važnosti je i edukacija mladih ljudi, jer je briga o kvalitetu kostiju samo još jedan od bitnih faktora „ulaganja u starost“.

Što je najvažnije, pridržavajući se osnovnih saveta za prevenciju osteoporoze, smanjujemo rizik i od najvećeg broja drugih opasnih bolesti sa kojima možemo biti suočeni u starijem dobu.