Pitali smo pedijatra: Šta je BRNU i kako ugrožava zdravlje dece?

Roditelji su danas, više nego obično, zabrinuti za zdravlje svojih najdražih. Uzrok velikim delom leži i u aktuelnoj pandemiji kojoj kao da se ne nazire kraj.

O tome koliko je važno da roditelji daju svoj maksimum u edukaciji dece i nauče ih dobrim higijenskim navikama, razgovarali smo sa dr Bojanom Pavlovićem, pedijatrom sa desetogodišnjim iskustvom rada sa najmlađom populacijom.

Dr Bojan je odgovorio na pitanja koja najčešće postavljaju roditelji kada je preventiva u pitanju i dao savete koji su lako primenljivi, a značajno dižu nivo zdravlja najmlađih i najosetljivijih članova zajednice. Takođe, skrenuo je posebnu pažnju na BRNU – bolest koja je među mališanima dosta česta, a jednostavna za sprečavanje.

Imperativ je da se higijenska pravila svakodnevno primenjuju, a do kakvih posledica nepoštovanje ovih pravila može da dovede, možete pročitati u nastavku teksta.

Zašto decu treba dodatno podsticati da peru ruke?

Dr Pavlović: Pored razloga koji su opšte poznati, postoji jedna bolest koja se može javiti usled neadekvatne higijene ruku. A to je bolest koja je u medicinskim krugovima poznata kao BRNU (bolest ruku, nogu i usta).

Šta izaziva ovu bolest?

Dr Pavlović: Ovu neprijatnu bolest izazivaju virusi koji se nalaze u digestivnom traktu iz grupe enterovirusa, gde prednjači poznati Koksaki virus.

Kako se prenosi ovaj virus kod dece?

Dr Pavlović: Iako se roditelji trude da isprate svaki korak svoje dece to prosto nije moguće. Ne možete ih potpuno zaštiti, ali možete ih naučiti da budu preventivni.

Prljave, klicama zaražene ruke imaju poseban značaj u prenosu. Kako je u pitanju zarazna bolest, prenosi se direktnim kontaktom ili preko predmeta, najčešće preko igračaka. Mala deca su sklonija prenošenju ovog virusa upravo zbog većeg kontakta sa vršnjacima i uzajamnog druženja.

Čest je slučaj prenošenja virusa kod dece indirektnim kontaktom preko zajedničkih predmeta ili stvari koje je koristilo bolesno dete ili kliconoša.

Kakvi su simptomi bolesti?

Dr Pavlović: Kod dece su obično simptomi malaksalost i bol u mišićima, kao i povišena temperatura. Deci je u tim danima apetit generalno slab, a prateći sindrom može biti i retka stolica.

Koje su mere prevencije?

Dr Pavlović: Prva i osnovna je naravno pranje ruku, kao što smo već rekli.

Druga, ali ne i manje značajna je dezinfekcija igračaka kako kod kuće tako u igraonicama, vrtićima…
Pogotovo u ustanovama koje okupljaju veći broj mališana.
Isto tako, nakon pranja, ruke treba obrisati papirnim ubrusima, ne treba koristiti zajedničke peškire.

Koliko često to treba da rade?

Dr Pavlović: Kada je u pitanju pranje ruku, to su sledeće situacije: kada ulaze u kuću, obavezno pre jela, nakon odlaska u wc, nakon igre sa igračkama.

Kada je u pitanju dezinfekcija igračaka dovoljno je jednom mesečno. Ne bi trebalo da preterujemo sa higijenom i da deci stvaramo sterilne uslove, jer to je neka druga krajnost.

Kada je vreme da se obratimo pedijatru?

Dr Pavlović: Kada roditelji primete simptome kod dece treba odmah da se jave opredeljenom pedijatru. Nakon pregleda pedijatar bi trebalo da predloži bris grla, kao i da da uput za davanje stolice (fecesa) kako bi se identifikovalo prisustvo virusa.

Ukoliko se bolest javila u vrtiću, pedijatar bi trebalo da ukaže toj ustanovi na savete o zdravim navikama i sprovođenju higijensko-epidemiološkog nadzora u kolektivu.

 Koliko traje bolest kod dece?

Dr Pavlović: Svega nekoliko dana, kratak je period od pojave zaraze do ispoljavanja prvih simptoma bolesti.

Gde je primećeno povećano prisustvo ovog virusa?

Dr Pavlović: Obično se javlja u manjim epidemijama u dečijim kolektivima.

Možete li nam reći nešto više o samoj bolesti?

Dr Pavlović: Narodski rečeno Brnu predstavlja plikove (ospe) koji se javljaju u grlu, jeziku ili desnima. Promena može biti i na koži kao na primer na butinama, zadnjici ili šakama.
Veliki je problem ukoliko su deca mala pa ne mogu verbalno da iskažu šta im smeta ili konkretno boli, da bi se pristupilo lečenju bolesti.
Retki slučajevi su pojave meningitisa (zapaljenje moždane ovojnice) i encefalitisa (zapaljenje moždanog tkiva).

Koliko dete nosi virus u sebi?

Dr Pavlović: Kako virus može boraviti i po nekoliko nedelja u digestivnom traktu, trebalo bi decu izolovati. Izolacija je najbitnija u prvih sedam dana, jer je tada dete najzaraženije za okolinu.
To se pre svega odnosi na vrtiće gde je povećano prisustvo mališana.

Koja je posledica pojave BRNU?

Dr Pavlović: Moguća posledica bolesti je dehidratacija kod dece, jer zbog bolnih ranica deca slabije unose tečnost, pa je ulaga roditelja i u tom delu izuzetno značajna.
Roditelji bi trebalo stalno da podsećaju decu da više piju vodu, čajeve kao i prirodne sokove.

Koje lekove treba davati deci da bi ova bolest što pre prošla?

Dr Pavlović: U takvim slučajevima koristi se ustaljena simptomatska terapija za povišenu telesnu temperaturu i bolove, pre svega sirupi kao što su Ibuprofen ili Paracetamol.

Pedijatar može prepisati i neki recept u vidu krema kao npr. Antibiotska mast pantenol crem.
Hladne obloge mogu pomoći kao i neki hladni napici, naravno u umerenoj meri, jer ćete tako deci umanjiti bol.

Kako tretirati bolest ako se javi na koži?

Dr Pavlović: Kožu prati isključivo sapunom i mlakom vodom. Ukoliko dođe do pucanje tog dela kože trebalo bi koristiti antibiotske kreme, kao prevenciju od neželjenih infekcija.

Imate nedoumice? Postavite pitanje!

Ne ustručavajte se da pitate. Naši stručnjaci su tu da vam pomognu i pruže odgovore za manje od 24 sata. Vaša pitanja su važna!

KOMENTARI

8 Komentari
  1. A sta je korisno protiv svraba? Ja izludeh

    Odgovori
    • Poštovana Nataša,

      Da li se Vaše pitanje odnosi na članak Šta je BRNU ili na članak o svrabu?

      pozd
      Bol.rs

      Odgovori
  2. Da li je ovaj virus opasan po trudnicu, (1.trimesetar) ukoliko dete donese virus iz vrtica?

    Odgovori
    • Poštovana,

      Trudnice su u opštem smislu podložnije infekcijama, a neka zarazna oboljenja mogu predstavljati veći rizik za njih i plod. BRNU obično ima blaže simptome kod odraslih nego kod dece, iako se može preneti na odrasle osobe.

      Kako bi se smanjio rizik od prenosa bolesti na trudnicu, preporučuje se pridržavanje dobrih higijenskih navika, kao što su redovno pranje ruku sapunom i vodom, izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta prljavim rukama, kao i izbegavanje bliskog kontakta sa osobama koje imaju simptome BRNU.

      Ako je drugo dete donelo BRNU iz vrtića, trudnica treba biti posebno oprezna u održavanju higijene i izbegavanju direktne izloženosti detetu koje ima simptome bolesti. Takođe, preporučuje se da se konsultuje sa svojim lekarom ili ginekologom kako bi dobila dodatne savete i informacije o specifičnim merama opreza koje treba preduzeti u svom slučaju.

      Uvek je važno da trudnice održe dobru higijenu i prate savete svojih zdravstvenih stručnjaka kako bi zaštitile svoje zdravlje i zdravlje svoje trudnoće.

      Pozdrav,
      Bol.rs

      Odgovori
  3. Nemamo informaciju.

    Odgovori
  4. Ako se dete pojavilo u kolektivu 8 dana od pocetka simptoma a kod kuce su se simptomi javili i kod clanova porodice i traju, da li je zarazno po ostalu decu u vrticu ili je u redu da u tim trenucima pohađa isti tj bude u grupi dece?

    Odgovori
    • Da li je dete pregledao pedijatar? Kakvi su nalazi?

      Odgovori
  5. Sto bi nasi stari rekli „sve krece od ruku i nogu“
    Odlican tekst, sve pohvale.

    Odgovori

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sadržaj