Svrab i kako ga se rešiti

Kada je jako izražen, svrab onemogućava spavanje i normalno funkcionisanje, izazivajući tako anksioznost i depresiju. Tačan uzrok svraba nije poznat, premda je sasvim izvesno da se radi o kompleksnom fenomenu.

Svrab (lat. pruritus) je neprijatan osećaj na koži koji izaziva potrebu, odnosno želju za češanjem. Osećaj svraba, ukoliko je često prisutan, značajan je izvor frustracije.

U osnovi nastanka svraba je podražaj slobodnih nervnih završetaka (receptora za bol) delovanjem pojedinih supstanci, kao što je histamin. Svrab se često javlja kao jedan od simptoma pojedinih oboljenja kože ili drugih organa.

Smatra se da osećaj svraba nastaje kada su receptori za bol nadraženi ispod praga za nastanak osećaja bola. Možemo reći da je mehanizam nastanka osećaja svraba praktično identičan mehanizmu nastanka osećaja bola (kao kod glavobolje, ali je intenzitet nadražaja niži).

Bolesti koje izazivaju svrab

Mnoga oboljenja kože su, pored različitih tipova osipa, praćena i svrabom kao pratećim simptomom. Najčešća oboljenja kože praćena svrabom su koprivnjača, ovčije boginje (varičele), vodene boginje i ekcem. Postoje i oboljenja koja su praćena samo svrabom, bez vidljivih promena na koži.

Kod starijih osoba, zbog naglašene suvoće kože, često se javlja svrab, koji može biti veoma izražen, naročito u zimskim mesecima. Čak i umereno suva koža može biti uzrok jakog svraba.

Oboljenja kože izazvana parazitima, kao što su šuga (skabies) i vašljivost (pedikuloza), po pravilu su praćena jakim svrabom.

U cilju otkrivanja uzroka svraba, potreban je detaljan pregled kože od strane dermatologa, a za utvrđivanje precizne dijagnoze neretko je potrebno uraditi i biopsiju kože.

Ako se izuzmu oboljenja kože, najčešća oboljenja drugih organa koja su praćena svrabom su: hronična bubrežna oboljenja, oboljenja jetre (hepatitis C), oboljenja štitaste žlezde, uključujući kako njenu pojačanu, tako i smanjenu funkciju, zatim anemija usled nedostatka gvožđa, pojedina neurološka oboljenja, kao što su uklještenje živaca ili stanje nakon moždanog udara, te neka maligna oboljenja, pre svih multipli mijelom i limfom.

Kako se leči, odnosno kontroliše?

Prvi i osnovni korak tretmana jeste otkrivanje i otklanjanje uzroka svraba. Naime, kada se otkrije uzrok, njegovim otklanjanjem, odnosno lečenjem osnovne bolesti, dolazi i do smanjenja ili prestanka svraba.

U cilju kontrole svraba, odnosno njegovog smanjenja i lakšeg podnošenja, preporučuju se sledeće mere:

  1. Izbegavanje vrućih kupki, odnosno vruće vode prilikom tuširanja. Vruća voda dodatno suši kožu i pojačava svrab.
  2. Nošenje lagane, komotne odeće, isključivo od prirodnih vlakana (pamuk). Ovakva odeća najmanje nadražuje kožu i smanjuje svrab.
  3. Adekvatno rashlađivanje radnog i životnog prostora. Vrućina i znojenje pojačavaju svrab.
  4. Upotreba blagih sapuna i šampona. Sapuni i šamponi isušuju kožu i pojačavaju svrab. Preporučuju se takozvane uljane kupke, kakve nude razni proizvođači.
  5. Posle kupanja/tuširanja, uklanjanje vlage sa kože blagim tapkanjem peškirom, a ne trljanjem. Dodatno, koža se može namazati nekom od hidrantnih krema, od kojih su najbolje one koje sadrže ureu u koncentraciji od 3-10%. Tako koža zadržava vlažnost posle kvašenja (tuširanja), što dovodi do smanjenja svraba.
  6. Medikamentozna terapija – najčešće se primenjuju antihistaminici (lekovi protiv alergije) i/ili sedativi (lekovi za umirenje), naročito pred spavanje.
  7. Lokalna fototerapija – najčešće se koriste uskotalasna UVB ili UVA terapija.