Trigeminalna neuralgija

Trigeminalna neuralgija je zastrašujući bol u licu i verovatno najjači bol kojeg čovek može doživeti! Pacijenti ga opisuju kao udar struje, udar groma, čupanje, kidanje, provlačenje užarenih igala kroz lice.

Ovakav bol utiče i na psihičko stanje pacijenata, pa su zabeleženi i slučajevi samoubistava pacijenata koji više nisu mogli da trpe ovaj bol!

Bol nastaje zbog oštećenja nerva trigeminusa i  javlja se u napadima trajanja od nekoliko sekundi do dva minuta. Bez obzira koliko su napadi česti, između njih postoje potpuno bezbolni intervali. Udar bola se može izazvati blagim dodirom lica, govorom ili žvakanjem.

Ponekad svaki pokret i svaki dodir izazivaju bol, te pacijenti izbegavaju govor i jelo, piju na slamčicu izbegavajući otvaranje usta, ne umivaju se, ne peru zube, ne briju se, izbegavaju i najmanji pokret (lice mumije). Zbog izbegavanja jela, u kratkom periodu značajno gube na telesnoj težini.

Bolest se u početku manifestuje smenjivanjem bolnih i bezbolnih perioda. Bolni period (period u kojem se javljaju napadi bolova) traje nekoliko meseci, a nakon njega, spontano dolazi do bezbolnog perioda (nema napada bolova). Vremenom su bolni periodi sve duži, a bezbolni sve kraći, tako da svi pacijenti na kraju dođu u stalni bolni period. Napadi se javljaju sa različitom učestalošću, od nekoliko do velikog broja u toku dana. Učestalost trigeminalne neuralgije je četiri obolela na 100.000 stanovnika godišnje.

Šta je trigeminus?

Trigeminus (V moždani živac) svojim završnim granama oživčava lice. Prva završna grana trigeminusa (n.oftalmicus) oživčava čelo, druga (n.infraorbitali) regiju donje, a treća (n. mandibularis) regiju donje vilice. Trigeminalna neuralgija je najčešća u trećoj grani, nešto ređa u drugoj, a izuteno retka u prvoj. Može zahvatiti dve grane u isto vreme, pri čemu je najčešća kombinacija II i III grane, a u ređim slučajevima mogu biti zahvaćene i sve tri grane odjednom. Trigeminalna neuralgija se po pravilu javlja sa jedne, premda u retko može zahvatiti i obe strane lica.

Trigeminalna neuralgija se deli na primarnu i sekundarnu. Znatno češća je primarna i smatra se samostalnim oboljenjem, a sekundarna nastaje kao simptom drugih oboljenja, kao što su tumori zadnje lobanjske jame ili multipla skleroza.

Uzroci primarne trigeminalne neuralgije još uvek nisu potpuno jasni. Jedno od najprihvatljivijih objašnjenja je da patogenetski mehanizam neuralgije počinje pritiskom arterijskog krvnog suda na nerv trigeminus u zadnjoj lobanjskoj jami, na mestu gde on nastaje iz moždanog stabla (teorija vaskularne kompresije).

Pored podele na primarnu i sekundarnu, trigeminalna neuralgija može biti i:

  • tipična
  • atipična
  • pre-neuralgija
  • posttraumatska
  • neuralgija kod multiple skleroze
  • neuralgija rezistentna na klasično lečenje

Različite vrste neuralgija zahtevaju različito lečenje, pa je vrlo bitno od početka odrediti vrstu neuralgije o kojoj se radi. Takođe postoje druge bolesti i sindromi koji se odlikuju bolom u licu, pa se na samom početku lečenja isti moraju odbaciti kao mogućnost.

Trigeminalna neuralgija je veoma karakteristična, tako da se dijagnoza lako postavlja na osnovu razgovora sa pacijentom. Međutim, uvek je potrebno uraditi i odgovarajuće radiološke preglede: skener ili magnetnu rezonancu sa angiografijom (prikazom krvnih sudova mozga).

Skener omogućava otkrivanje tumora u zadnjoj lobanjskoj jami, kao eventualnog uzroka neuralgije, a magnetna rezonaca sa angiografijoim pruža dodatne podatke o multiploj sklerozi ili vaskularnoj kompresiji nerva trigeminusa.

Kako se trigenimalna neuralgija leči

U lečenju trigeminalne neuralgije primenjuju se:

  • medikamenti
  • male hirurške intervencije
  • mikrohirurška zadnjelobanjska eksploracija

Medikamentozno lečenje

Nažalost analgetici ne pomažu kod trigeminalne neuralgije, a bol se može kontrolisati redovnim uzimanjem antiepileptika (carbamazepin, gabapentin), a eventualno i nekih drugih lekova kao što je baklofen. Carbamazepin je lek izbora. Uzima se kao redovna terapija u dužem vremenskom periodu i deluje preventivno, odnosno eleminiše ili znatno proređuje neuralgične napade.

Lek je u početku delotvoran kod svih pacijenata. Problem je što vremenom dolazi do stvaranja tolerancije na carbamazepin, tako da je potrebna sve veća doza za sve manji efekat. Tako svi pacijenti, pre ili kasnije, dođu u fazu kada carbamazepin više ne deluje. U tim slučajevima se pokušava sa drugim lekovima ili pristupa hirurškim procedurama.

Male hirurške intervencije

Ovde spadaju blokade i ablativne operacije iz domena hirurgije bola. Trigeminus ili njegove grane se blokiraju ili presecaju na različitim nivoima, počev od periferije (lice) ka centru (moždano stablo). Što se intervencija izvodi bliže moždanom stablu, efekat je bolji i dugotrajniji, ali su intervencije tehnički zahtevnije. Sve ablativne operacije imaju vremenski ograničen efekat, od nekololiko meseci do nekoliko godina. Što znači da ovakav vid hirurške intervencije nije krajnje rešenje.

Trigeminalna neuralgija – zadnjelobanjska eksploracija

Zadnjelobanjska eksploracija je neurohirurška operacija koja se radi u opštoj anesteziji,  traje do dva sata i podrazumeva eksploraciju (pregled) trigeminusa u zadnjoj lobanjskoj jami, na mestu gde on nastaje iz moždanog stabla. Eksploracijom uz pomoć operacionog mikroskopa, najčešće se nailazi na vaskularnu kompresiju nerva trigeminusa kao uzroka primarne trigeminalne neuralgije. Anatomski bliska arterija naleže na trigeminus i pritiskom na osetljivo nervno tkivo, pokreće patogentski mehanizam neuralgije.

Prilikom ove operacije, arterija se odmiče od trigeminusa i tako otklanja uzrok bola. Ovo je najuspešniji način lečenja trigeminalne neuralgije koji omogućava potpuno, doživotno otklanjanje bola u oko 80 odsto slučajeva.