Koliko puta vam se desilo da vam je (skoro) sve potaman, da nemate razloga za brigu a da se opet osećate anksiozno, uznemireno, sa povećanom potrebom za odlazak u toalet ili željom da „iskočite“ iz sopstvene kože… ili možda (moj slučaj) da jednostavno razbijete nešto?
A koliko puta vam se desio da vas „pukne“ napad panike, da vam srce galopira kao ludo, a vi se borite za dah dok mrvica zdravog razuma pokušava da vas smiri i ubedi: „Ne, srećo – nije ovo infarkt, već fkn panični napad!“
Meni se ovo dogodilo puno puta. Kod kuće. Na ulici. Usred važnog sastanka. U bioskopu. U krevetu… A sada ste vi na redu. Hajde, budite iskreni – sigurna sam da je to mnogo češće nego što želite da priznate. Znam, znam, živimo u vremenu kada treba biti „cool“ i sve što, jelte, nije kuuuul nije dobro i znak je slabosti pa se spomenute stvari skrivaju pod tepih.
Stres je kriv za sve… ili možda nije?
No, vratimo se na anksioznost i „iskakanje iz kože“. U velikom broju slučajeva – medicinski pregledi pokazuju da je sa zdravstvene strane sve OK… ali da malo treba da stvari „posložite“ u glavi.
A onda, „blagonaklona“ okolina obično reaguje mantrom: „Samo se opusti dušo, to je od stresa!“ Ma daaa… Stres je kriv za sve. On je nešto zbog čega se osećamo ovako u*rano. A o stresu i njegovim mehanizmima većina „blagonaklonih“ nema pojma ni šta je ni otkud on. Ali bitno da je stres dežurni krivac za sve…
Ali da ostavimo stres na miru za neki drugi tekst, već hajde da budemo praktični i pozabavimo se rešavanju goreopisanog stanja. Veliki deo rešenja leži u jednom, široj javnosti, manje poznatom nervu koji se zove nerv lutalica ili vagus nerv.
Nerv koji „diriguje“ radom svih organa!
Vagus nerv je snop nervnih vlakana koji vodi od creva preko srca do mozga. To je najduži moždani živac i ima komunikaciju sa svakim organima.
Utiče na:
- otkucaje srca,
- seksualno uzbuđenje,
- varenje,
- mokrenje…
Vagus nerv neumorno radi i na kontroli upala. On šalje signale mozgu da oslobodi neurotransmitere kada su prisutni inflamatorni proteini. Ovi neurotransmiteri pomažu telu da se „popravi“, a zatim smanji upalu.
Druga funkcija vagus nerva je da pokrene oslobađanje određenih supstanci koje kontrolišu mišiće, šire krvne sudove i usporavaju rad srca.
Sa sigurnošću se može reći da je ovaj nerv možda najvažniji nerv čije važnosti većina ljudi još uvek nije svesna. Niti ga poznaju.
A šta kada vagus nerv ne radi kako treba
Naučnici su povezali disfunkciju vagus nerva sa:
- gojaznošću,
- hroničnom upalom,
- depresijom,
- anksioznošću,
- abnormalno niskim otkucajima srca i/ili različitim aritmijama,
- nesvesticom,
- problemima sa varenjem…
U stvari, veliki je broj stanja koje vagus kontroliše i na koje ima uticaj kada se „pokvari“.
Odgovoran za mnoge zdravstvene tegobe
Kada je vagus nerv na početku milenijuma dospeo u žižu javnosti, istraživanje ovog nerva bilo je toliko obećavajuće da su konstruisani i primenjeni stimulatori – nalik pejsmekeru, ali ne za srce već nerv. Ovakvi uređaji su korišćeni kod pacijenata sa težim poremećajima tonusa vagus nerva a postizali su dobre rezultate čak i kod depresija i epilepsija koje se ne mogu lečiti drugim mogućnostima.
Sam uređaj se hirurški implantira pod kožu (slika gore) i šalje električne signale do vagusa. Jednom stimulisan, vagus nerv počinje da komunicira sa ostatkom tela i ne šalje „haotične“ signale karakteristične za njegov loš rad. Inače, tonus vagus nerva je unutrašnji biološki proces koji predstavlja aktivnost vagus nerva. Što je ovaj tonus viši znači da se telo brže može opustiti nakon stresa.
Na našu sreću, nema potrebe za operacijom i ugradnjom različitih uređaja (osim ako niste baš zdravstveno u problemu – gde je ovaj uređaj rešenje). Vagalni ton se može poboljšati prirodnim putem: jednostavnim tehnikama stimulacije koje se mogu uraditi kod kuće.
Redovno vežbanje na jačanju vagalnog tonusa može pomoći poboljšanju raspoloženja, varenja i opštem blagostanju. Da, tu je uključena i anksioznost i panični napadi i teskoba i… ne terajte me da opet nabrajam sve neprijatnosti sa kojima se prosečan čovek danas susreće a poreklom su iz njega samog…
10 načina za poboljšanje toniranja vagus nerva
- Grgljanje. Ovo je verovatno najjednostavniji i najpristupačniji način da osoba poradi na tonusu vagus nerva. Ujutru uzmite gutljaj vode i grgoljite koliko god možete. Znaćete da ste stimulisali vagusni nerv kada počnu da vam idu suze. Dakle, suze su OK…
- Disanje. Duboki spori udisaji iz stomaka će stimulisati vagusni nerv. Sedite ili legnite i udahnite što dublje možete. Zadržite vazduh sekundu ili dve, a zatim izdahnite. Ponovite ovo 5-10 puta. Nakon toga ćete se osećati euforično i opušteno.
- Smeh. Smeh oslobađa veliku količinu neurotransmitera koji poboljšava tonus vagusa. Smejte se jako i često.
- Riblje ulje. EPA i EHA smanjuju broj otkucaja srca što jača tonus vagus nerva.
- Post. Pružanje odmora procesu varenja kroz povremeni post ili manje grickalica tokom dana takođe će poboljšati tonus vagusa.
- Joga. Disanje i joga poze pomažu u varenju i pokazalo se da povećavaju nivoe GABA. Poboljšanje nivoa GABA će stimulisati vagalni ton.
- Pevanje. Pevanje utiče na mišiće u zadnjem delu grla što stimuliše vagus nerv. Samo budite sigurni da pevate vrhovima pluća da bi se postigao pun efekat. Odlično mesto za pevanje je u kolima – lično iskustvo :).
- Hladni tuš. Hladni tuševi su u početku brrrr…, ali mogu značajno poboljšati ton vagusa. Кako se prilagođavate hladnoći, simpatički nervni sistem se smanjuje, a parasimpatički sistem postaje dominantniji direktno utičući na vagusni nerv.
- Masaža. Masaža stimuliše limfni tok i poboljšava tonus vagusa.
- Aromaterapija. Pokazalo se da esencijalna ulja poput lavande i bergamota povećavaju varijabilnost otkucaja srca što poboljšava tonus vagusa.
. . .
Eto sada imate moćno oružje da svoju anksioznost i sve što je prati – kontrolišete. Redovnost i istrajnost metoda koje su spomenute će vas brzo nagraditi – već posle dve nedelje videćete poboljšanje ne manje od 50%. Pa malo li je?
Molim Vas za pomoć i savet. 1. U poslednjih nekoliko meseci imam ogromne stresove, situacije koje me pogađaju i nikako da stanu. Naučila sam da podnosim sve i pregrmim sve, ALI sada mi nikako ne uspeva. Valjda je i moj organizam pukao. Imam problema i sa želucem i nervozna creva, i ne mogu da dišem, bol u grudima, bubnjanje srca, nalete nervoze i anksioznosti i plus, došlo je do toga da ne mogu da idem u wc i mišići bešike su mi tako stegnuti. Pila sam Utisept i čaj od peršuna, mokraća mi je u redu, i dva buskopana na 8 sati i JEDINO kada njega pijem mogu da opustim mišiće bešike. Pijem i bulardi sa D3 1000IU, ali bez buskopana odmah dolazi do „zatvaranja“ i ne mogu da izbacim tečnost. Šta mi je i šta da radim
Poštovana, odgovor ste već sami dali. Rešite se stresa (ili ga smanjite na razumnu količinu) i njegovi somatski simptomi (problemi sa želucem i crevima kao u urogenitalnim traktom) će se smanjiti a potom i nestati. Dakle, plan aktivnosti bi obuhvatao: intenzivan rad na smanjenju stresa – toplo preporučujem uz stručan nadzor i lagano smanjenje buskopana – sami ćete osetiti kada se situacija popravlja. Takođe, ma koliko zvučalo kao kliše ili „već viđeno“ – uvedite svakodnevne planske fizičke aktivnosti – time ćete smanjiti stres i povećati otpornost organizma da ne dolazi do simptoma koje opisujete.
Sve najbolje!
Svaka čast, svaka riječ ali baš svaka Vam je na mjestu.
Ja imam problem sa anksioznošću, ne uvijek ali kad me strefi drži me danima i ne znam više kako da se oslobodim i da ne mislim na neki nemili događaj. Na nedavnom ljekarskom pregledu srce mi počelo lupati, ne znam čega sam se prepao kao da mi je prvi put i kao da će ne znam šta da mi rade. I onda pritisak izmjere 190/110. Šokirao sam se. Imam 53 god. vježbam redovno i dugo tonus mišića mi je kao da sam 20 god.mlađi, i onda sam sebe opteretim otkud meni taj pritisak, uvjek je oko130/90, pa sumnje, hm možda nije takav možda je veći itd.opterećen sam time, znam bez razloga. Kod kuće izmjerim pritisak i on je ok opet 130/90 ali u glavi mi se vodi neka borba šta ako nije, sad će da mi se desi nešto i slično.
Znam da sam sebe opterećujem ali ne mogu to da izbacim iz glave sem kada sa nekim pričam o nečemu trećem ali se dobro osjećam dok nisam na poslu i redovno treniram i tada sam super.
Biljni sedativ od pasiflore mi pomogne.
Kako da se toga riješim jednom zauvijek.
Hvala za brz odgovor i lijep pozdrav.
Dejan.
Poštovani Dejane, da li ste u prethodnih 6 meseci do godinu dana imali neko traumatično iskustvo? Neku povredu ili smrt bliske osobe?
Ovo što opisujete liči na anksizni poremećaj generisan strahom od bolesti (u suštini, sve su to u krajnjoj liniji modaliteti straha od smrti.)