Vežbanje doprinosi entuzijazmu i raspoloženju

Ljudi koji su fizički aktivniji iskazuju više uzbuđenja i entuzijazma nego oni koji koji manje vežbaju, tvrde američki eksperti. Takva teza potvrđuje preporuku da se pri usvajanju zdravih navika treba orijentisati na kratkoročne ciljeve.

Pored toga, ljudi će vam, statistički gledano, češće reći da se osećaju raspoloženo ili da su puni entuzijazma upravo onim danima kada su fizički aktivniji nego inače, objašnjavaju istraživači sa Univerziteta Pen Stejt (Pensilvanija, SAD).

Zaključci su izvedeni iz studije koja je pratila dnevne promene raspoloženja, izloženost stresu i fizičku aktivnost 190 studenata. Istraživači su se posebno potrudili da metodologiju studije prilagode tako da iz zaključaka isključe uticaj drugih faktora koji mogu da utiču na raspoloženje, poput dužine i kvaliteta sna.

Rezultati su objavljeni u stručnom časopisu Journal of Sport & Exercise Psychology.

Vodeći autor studije, Prof. Dejvid Konroj, veruje da rad njegovog tima samo potvrđuje koliko je važno da se ljudi koji žele da postanu fizički aktivniji orijentišu na kratkoročne, umesto na dugoročne ciljeve.

Primera radi, ako sebi kažete: “vežbaću u petak i ponedeljak po 30 minuta“, umesto da odlučite da ćete “ove godine redovno vežbati”, vrlo brzo ćete dobiti nagradu u vidu povećanog osećaja zadovoljstva i entuzijazma, što će vam biti od velike pomoći u daljem napretku.

“Ne morate da budete u vrhunskoj kondiciji, da vežbate svaki dan, da biste iskoristili pozitivni efekat fizičke aktivnosti na raspoloženje”, objašnjava Prof. Konroj. “Radi se o tome da idete dan po dan, a onda dolazi nagrada”, dodao je on.

Kratkoročni ciljevi su od izuzetne važnosti i za ljude koji se odlučuju na dijetu. Na primer, umesto da planirate da za tri meseca smršate određen broj kilograma, postavite sebi “prost” zadatak da tri nezdrava obroka nedeljno zamenite ribom ili voćem.

Više korisnih saveta o preduslovima za pravilnu i efikasnu dijetu pročitajte u tekstu: 5 stvari koje morate da znate pre dijete.

Konroj je objasnio i da je ovo jedna od prvih studija koja nije pratila da li fizička aktivnost izaziva samo prijatna ili neprijatna osećanja, već i da li ta osećanja uključuju dodatni “aktivacioni efekat”.

Primera radi, ako znamo da vežbanje generiše pozitivno-aktivacioni osećaj, a ne samo pozitivni, to može da objasni zašto je fizička aktivnost znatno efikasnija u tretmanu depresije nego anksioznosti. Zato Konroj i njegov tim najavljuju dodatna istraživanja o efektima fizičke aktivnosti na simptome mentalnih i emotivnih poremećaja.