Visok holesterol nije praćen simptomima, a opet je najčešći uzrok srčanih bolesti. Obično je upravo on razlog mnogim srčanim udarima kod osoba koje naizgled deluju zdravo ali im životni stil baš i nije bio takav.
Međutim, visok holesterol se može sprečiti zdravim načinom života. Male promene svakoga dana će praktično za par meseci biti velika zaštita od srčanih (i drugih) bolesti povezanih sa visokim holesterolom.
A sada, saznajmo šta je holesterol, kako on utiče na kvalitet našeg života i kako možemo održati holesterol na optimalnom nivou, da bismo sačuvali dobro zdravlje.
Šta je holesterol?
Holesterol je vrsta lipida – supstanca slična masti koja se nalazi u krvi. Telu je potreban holesterol za izgradnju zdravih ćelija, određenih hormona i vitamina D.
Holesterol se ne rastvara u vodi, pa samim tim ne može da putuje kroz krv. Jetra prirodno proizvodi holesterol, a da bi pomogla u transportu holesterola, ona proizvodi lipoproteine.
Lipoproteini su čestice napravljene od masti i proteina, koje kroz krvotok nose holesterol i trigliceride (drugu vrstu lipida). Postoje dva glavna oblika lipoproteina: lipoprotein male gustine (LDL) i lipoprotein velike gustine (HDL).
Ako vaša krv sadrži previše LDL holesterola (holesterol kojeg prenosi lipoprotein male gustine), to znači da imate visok holesterol. Ukoliko se visok holesterol ne leči, on može biti uzrok mnogih zdravstvenih problema.
Visok holesterol se može naslediti, ali često je rezultat nezdravog načina života. Zdrava ishrana, redovno vežbanje i ponekad lekovi mogu pomoći u smanjenju visokog holesterola.
LDL holesterol ili „loš” holesterol
Lipoprotein male gustine (LDL) smatra se „lošim” holesterolom. Kada je LDL holesterol previsok, on se može spojiti sa drugim supstancama da bi stvorio gustu, tvrdu naslagu na unutrašnjoj strani arterija.
Ovo može suziti arterije i učiniti ih manje fleksibilnim – stanje poznato kao ateroskleroza. Ponekad se te naslage mogu iznenada razbiti i stvoriti krvni ugrušak, koji blokira jednu od suženih arterija. To može biti uzrok mnogih zdravstvenih problema, uključujući srčani ili moždani udar.
HDL holesterol ili „dobar” holesterol
HDL holesterol smatra se „dobrim” holesterolom, jer normalan nivo HDL-a može sprečiti nastanak srčanog ili moždanog udara.
HDL holesterol udaljava LDL holesterol od arterija i vraća ga u jetru, gde se LDL razgrađuje i uklanja iz tela. Ovo pomaže u sprečavanju stvaranja holesterola u arterijama.
Međutim, HDL holesterol ne eliminiše u potpunosti LDL holesterol iz tela, zato što HDL holesterol nosi samo jednu trećinu holesterola u krvi.
Кada imate optimalan nivo HDL holesterola u krvi, to znači da imate manji rizik za nastanak krvnih ugrušaka, koji uzrokuju bolesti srca i moždani udar.
Trigliceridi, druga vrsta lipida
Trigliceridi su takođe vrsta lipida i razlikuju se od holesterola. Dok telo koristi holesterol za izgradnju ćelija i određenih hormona, trigliceridi služe telu kao izvor energije.
Кada u telo unesete više kalorija, nego što može trenutno da iskoristi, te kalorije se pretvaraju u trigliceride, koji se skladište u masnim ćelijama.
Ako redovno unosite u organizam više kalorija nego što telo može da iskoristi, nivo triglicerida može da postane visok. To znači da imate veći rizik za nastanak određenih zdravstvenih problema, uključujući bolesti srca i moždani udar.
Ko može da ima visok holesterol?
Muškarci, uglavnom, imaju veći nivo holesterola tokom života, u odnosu na žene. Nivo holesterola kod muškaraca se uglavnom povećava sa starenjem. Međutim, žene nisu imune na visok holesterol, jer se holesterol kod žena često povećava u periodu menopauze.
Nivo holesterola varira u zavisnosti od starosti, težine i pola. Telo osobe vremenom teži da proizvodi više holesterola, što znači da bi odrasle osobe trebalo redovno da kontrolišu nivo holesterola, otprilike svake 4 godine.
Deca uglavnom nemaju visok holesterol i njima bi trebalo proveriti holesterol jednom ili dva puta pre nego što napune 18 godina.
Preporučeni nivoi holesterola
Zdravi nivoi holesterola ne razlikuju se mnogo kod odraslih osoba. Varijacije preporučenih nivoa imaju tendenciju da se menjaju zbog drugih zdravstvenih uslova i razloga.
Nivo holesterola za odrasle
Ukupan nivo holesterola u rasponu od 3,1 do 5,5 mm/L smatra se optimalnim nivoom holesterola kod odraslih. Nivo holesterola preko ove vrednosti smatra se povišenim i visokim, a ispod ovih vrednosti – sniženim (da, i to je moguće!)
Nivo LDL holesterola treba da bude u opsegu 1,55 do 4,53 mmol/L. Vrednosti preko ovih su već za aktivno praćenje i korigovanje.
Nivo HDL holesterola kreće se u rasponu od 1,03 do 1,55 mmol/L.
Visok holesterol
Visok holesterol podrazumeva previše masnih naslaga u krvi. Te masne naslage vremenom rastu, što otežava protok krvi kroz vaše arterije – često utičući i na pojavu visokog krvnog pritiska. Ponekad se te naslage mogu iznenada razbiti i stvoriti ugrušak koji uzrokuje srčani ili moždani udar.
Visok holesterol je uzrokovan konzumiranjem masne hrane, neaktivnošću, prekomernom težinom, konzumiranjem cigareta i alkohola.
Iako se visok holesterol može naslediti, on je često rezultat nezdravog načina života. U slabo razvijenim zemljama, gde se ljudi uglavnom hrane prirodnom, a ne procesiranom hranom, značajno je manji broj ljudi sa visokim holesterolom. Prema tome, zdrava ishrana može pomoći u smanjenju visokog holesterola. Ukoliko uključite i redovno vežbanje i lekove, dodatno ćete uticati na smanjenje visokog holesterola.
U većini slučajeva, visok holesterol je „tihi neprijatelj”, koji obično ne uzrokuje nikakve simptome. Mnogi ljudi ni ne znaju da imaju visok holesterol, dok ne osete ozbiljne komplikacije, poput srčanog ili moždanog udara.
Zbog toga je važan rutinski pregled holesterola. Ako imate 20 godina ili više, pitajte svog doktora da li treba da obavljate rutinski pregled holesterola.
Šta uzrokuje visok holesterol?
Faktori koji povećavaju rizik za nastanak lošeg holesterola su:
- Loša ishrana – Ukoliko jedete zasićene masti (nalaze se u nekim vrstama mesa, mlečnim proizvodima, čokoladi, pecivu) ili trans-masti (nalaze se u prženoj i prerađenoj hrani) možete povećati rizik za nastanak visokog holesterola.
- Gojaznost – Ako vaš indeks telesne mase (BMI) iznosi 30 ili preko 30, imate veći rizik za nastanak visokog holesterola.
- Nedostatak fizičke aktivnosti – Vežbanje pomaže u povećanju HDL-a u telu ili ,,dobrog” holesterola.
- Konzumiranje cigareta – smanjuje nivo ,,dobrog” holesterola u krvi i može doprineti stvaranju visokog holesterola. Konzumiranje cigareta oštećuje zidove krvnih sudova, čineći ih sklonijim skupljanju masnih naslaga. Pušenje takođe može smanjiti nivo „dobrog” holesterola ili HDL-a.
- Starost – S obzirom na to da se hemija čovekovog tela menja usled starenja, rizik za nastanak visokog holesterola raste. Na primer, usled starenja, čovekova jetra postaje manje sposobna da uklanja LDL holesterol iz tela.
- Dijabetes – Visok šećer u krvi stvara visok nivo lošeg holesterola, koji se u nalazima naziva trigliceridi. Visok šećer u krvi takođe oštećuje unutrašnjost arterija.
- Genetika – Ako vaši roditelji imaju visok holesterol, velika je verovatnoća da ćete ga imati i vi. Genetika povećava šanse za razvoj visokog holesterola.
Koje su posledice visokog holesterola?
Visok holesterol može prouzrokovati sledeće zdravstvene probleme:
- Bol u grudima – Ako su arterije (koje vaše srce snabdevaju krvlju) zahvaćene masnim naslagama, možda ćete imati bol u grudima.
- Infarkt – Ako masne naslage puknu, na mestu pucanja tih naslaga može se stvoriti krvni ugrušak, koji blokira protok krvi kroz arterije. Ukoliko se protok krvi zaustavi u delu srca, osoba će doživeti srčani udar.
- Moždani udar – Slično srčanom udaru, moždani udar nastaje kada krvni ugrušak blokira protok krvi u delu mozga.
- Ateroskleroza – Ako se visok holesterol ne leči, on može dovesti do nakupljanja masnih naslaga u arterijama. Vremenom ove naslage mogu suziti arterije i prouzrokovati stanje poznato kao ateroskleroza. Ateroskleroza može ograničiti protok krvi kroz vaše arterije i tako povećati rizik za nastanak krvnih ugrušaka.
Кako dijagnostikovati visok holesterol?
Da bi izmerio vaš nivo holesterola, lekar će proveriti vaš lipidni status. Proverom lipidnog statusa, lekar će odrediti koliko iznosi ukupan nivo vašeg holesterola, LDL-a, HDL-a i triglicerida.
Lekar će vam verovatno zatražiti da izbegnete konzumiranje hrane i pića najmanje 12 sati, pre provere lipidnog statusa.
Кako smanjiti visok holesterol?
Ako imate povišen holesterol, lekar će vas posavetovati da promenite način života, da biste smanjili holesterol. Na primer, može vam preporučiti da se zdravije hranite, da formirate navike vežbanja ili da prestanete da konzumirate cigarete, ukoliko ste pušač.
Lekar vam takođe može prepisati lekove ili druge tretmane, koji pomažu u snižavanju nivoa holesterola.
Visok holesterol i ishrana
Da bi vam pomogao da postignete i održavate zdrav nivo holesterola, lekar vam može uputiti sledeće savete:
- ograničite unos hrane koja sadrži puno holesterola, zasićenih masti i trans-masti;
- izaberite hranu koja sadrži nemasne proteine, kao što su piletina, riba i mahunarke;
- jedite hranu bogatu vlaknima, kao što su voće, povrće i integralne žitarice;
- odlučite se za pečenu hranu i hranu kuvanu na pari, umesto pržene hrane;
- izbegavajte brzu i nezdravu hranu.
Konzumiranje ribe i druge hrane koja sadrži omega-3 masne kiseline, takođe, može pomoći u smanjenju nivoa LDL-a. Na primer, ribe poput lososa, skuše i haringe bogate su omega-3 masnim kiselinama. Orasi, bademi, mleveno seme lana i avokado takođe sadrže omega-3 masne kiseline.
Hrana bogata holesterolom, zasićenim mastima ili trans-mastima uključuje:
- crveno meso, žumance i mlečni proizvodi sa visokim sadržajem masti;
- prerađena hrana napravljena od kakao putera, palminog ulja ili kokosovog ulja;
- pržena hrana, kao što su čips, pržena piletina i drugo;
- peciva.
U zavisnosti od preporuka lekara, možda ćete moći da jedete neke od ovih namirnica umereno.
Lekovi za visok holesterol
U nekim slučajevima, lekar vam može prepisati lekove koji pomažu u snižavanju nivoa holesterola.
Statini su lekovi koji se najčešće prepisuju osobama sa povišenim holesterolom. Deluju tako što blokiraju jetru da proizvodi više holesterola.
Primeri statina uključuju:
- Atorvastatin (Lipitor)
- Fluvastatin (Lescol)
- Rosuvastatin (Crestor)
- Simvastatin (Zocor)
Кako prirodno smanjiti visok holesterol?
U nekim slučajevima, možda ćete uspeti da smanjite nivo holesterola bez uzimanja lekova. Na primer, možda će biti dovoljno da se zdravo hranite, redovno vežbate i izbegavate konzumiranje cigareta.
Smatra se da određeni biljni suplementi mogu pomoći u snižavanju nivoa holesterola. Ti biljni suplementi su na bazi:
- belog luka,
- gloga,
- crvenog pirinča,
- ovsenih mekinja,
- lanenih semenki.
Međutim, ne postoje pouzdani dokazi koji potvrđuju da ovi biljni suplementi snižavaju povišen holesterol. Potrebno je više istraživanja kako bi se saznalo, mogu li ovi proizvodi pomoći u lečenju visokog holesterola.
Uvek razgovarajte sa svojim lekarom pre uzimanja bilo kakvih biljnih suplemenata. U nekim slučajevima, suplementi mogu da stupe u interakciju sa drugim lekovima koje uzimate.
Iako ne možete kontrolisati gene koji utiču na razvitak visokog holesterola, možete upravljati vašim svakodnevnim navikama.
Sledite sledeće savete da biste smanjili visok holesterol:
- jedite hranu koja sadrži malo holesterola i životinjskih masti, a mnogo vlakana;
- izbegavajte prekomernu konzumaciju alkohola;
- održavajte zdravu težinu;
- vežbajte redovno;
- nemojte konzumirati cigarete.
Ako imate veći rizik za nastanak visokog holesterola, lekar će vam verovatno preporučiti da redovno testirate nivo holesterola u krvi.
Zaključak
Visok holesterol može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, pa čak i smrt, ukoliko se ne leči. Lečenje vam može pomoći da upravljate ovim stanjem, a u mnogim slučajevima vam može pomoći da izbegnete komplikacije.
Da biste saznali da li imate visok holesterol, posetite svog lekara, koji će primeniti adekvatan test. Ako vam lekar dijagnostikuje visok holesterol, pitajte ga o mogućnostima lečenja.
Uvedite zdrave životne navike i sledite plan lečenja koji vam je lekar preporučio, da biste smanjili mogućnost za nastanak zdravstvenih problema.
Ako se zdravo hranite, redovno vežbate i izbegavate konzumiranje cigareta, možete postići i održavati zdrav nivo holesterola.
Sta je sa ljudima koji se hrane zdravije, imaju solidnu fizicku aktivnost, psiholiski su obrazovani, pa mogu bolje da se nose sa stresnim situacijama? Zasto takve osobe imaju povecan holesterol? Ono sto sam ja saznala od doktora fiziologije jeste da na holesterol u organizmu hrana utice oko 15%. Zdravijom ishranom se u svakom slucaju moze uticati na zdravlje, ali to je mali procenat. Statinima se holesterol samo spusta, ne otklanja se uzrok stvaranja, oni ostecuju jetru, opste poznato, a kad sa holesterolom nesto nije ok, prva na ispitivanju je, naravno, jetra. I eto zacarane setnje. Moze li ovo neko da objasni? Ne bih objavila ime sr fiziologije, i onako je zvucan i vrlo poznat i priznat siroj javnosti.
Generalno, unos dodatnog holesterola kroz hranu nije povezan sa količinom holesterola u krvi. Jednostavno, ako se namirnicama unosi manje holesterola – organizam ga stvara više i to je to.
Ipak, postoji velika grupa ljudi (na PubMed-u se mogu naći cifre od 40% ukupne populacije) kojima hrana bogata holesterolom direktno utiče na nivo holesterola u krvi. Za takve osobe se kaže da su „hyperrresponders“ ili visoko osetljive. Za sada se smatra (dok se drugačije ne dokaže) je da je u pitanju genetska predispozicija.
Kao primer osetljive osobe na hranu bogatu holesterolom može da posluži moja prijateljica: upravo je onakva kako ste je opisali – hrani se zdravo (po važećim preporukama), fizički aktivna, stres lako hendluje, ispoljava emocije (ne zadržava u sebi) a opet je imala holesterol preko 8 poslednjih desetak godina (u petoj deceniji smo oboje).
U julu ove godine (2022.) lekar joj je dao standardne preporuke – izbegavanje namirnica bogatih holesterolom i rekao da smanji slatkiše (kojih i nije neki ljubitelj – te je ova preporuka bila višak). Početkom avgusta, holesterol joj je pao na 6,2 i onda je dobila dodatne preporuke da izbaci potpuno iz ishrane voće. To je i uradila i početkom septembra njen ukupni holesterol je bio 4,8, a LDL ispod 3.
Nedavno smo bili zajedno na kontroli i njeni rezultati su i dalje dobri, hrani se prema preporukama, raspoložena je kao ranije, ne oseća se uskraćeno što ne jede neke namirnice i praktično sve je ok.
U isto vreme, i ja sam letos nešto eksperimentisao sa hranom (davao podršku prijateljici) i jeo mesec dana samo vegetarijansku hranu (i prilično voća!) Moj holesterol koji je već godinama na samoj granici 5,4 pao je na 4,5 a i HDL i LDL su se poboljšali.
Šta zaključiti osim da je svako od nas posebna individua sa posebnim genetskim nasleđem kao i načinom ishrane i da jedino uzimajući upravo to u obzir mogu da se reše mnogi problemi prostom promenom životnog stila a ne lekovima.
Marijana na zalost nije vise sa nama.
Glave joj je dosla pica sa 4. vrsre sira.
Zdravko, ko je Marijana?
Da li i ko pije Roxeru, doktorka, internista mi je prepisala jer mi je ukupni holesterol 7,6, od toga Non HDL – 5,6, LDL-5,18. DOBAR Holesterol mi je 1,78. Trigliceridi su mi u redu. Ali doktorka je bila vrlo ozbiljna i odlučna u tome da počnem pod hitno sa stati ima, jer mi ni ishrana niti bilo šta nije pomogla da spustim ukupan holesterol ispod 5, 8, Smršala sam mnogo, a mršava sam inače. Pa sam ponovo počela da jedem malo bolje, ali čim pojedem nešto nezdravo holesterol mi podivljao na kaže da ću takvim varijacija a samo još gore napraviti, jer taman kad malo spustim holesterol meni bude bolje, ali tada se ti plakovi otkidaju sa krvnih sudova i postoji velika verovatno ća da se napravi ugrušak, tromb i dođe do šloga, moždanog ili srčanog udara. A stati ima šta onda postižem, valjda će mi jetra smanjeno proizvoditi holesterol, a jednako će mi se sa krvnih sudova odvajati masnoća. Ne znam šta da radim? Neki savet, iskustvo bi mi dobro došli?
Marijana, kakvu dijetu si imala za skidanje holesterola ishranom? Pišeš „kada pojedem nešto nezdravo holesterol mi podivlja…“ Šta je to nezdravo?