Krvni pritisak je „snaga“ protoka kroz arterije – krvne sudove kojima se distribuira krv iz vašeg srca u ostatak tela. Kada vam srce napravi otkucaj, ono „gura“ krv kroz arterije. Dok krv teče, ona vrši pritisak na zidove arterija. To se naziva krvni pritisak. Visok krvni pritisak (naziva se i hipertenzija, a skraćeno KP) dešava se kada se krv kroz vaše arterije kreće pod višim pritiskom od normalnog. Mnogo različitih stvari može prouzrokovati povišen krvni pritisak.
Ako vam krvni pritisak (KP) postane povišen, previsok ili dugo ostane visok, to može prouzrokovati zdravstvene probleme. Nekontrolisani visoki krvni pritisak dovodi vas u veći rizik od moždanog udara, srčanih bolesti, srčanog udara i zatajenja bubrega.
Visok krvni pritisak – vrste
Postoje 2 vrste hipertenzije.
Primarna hipertenzija. Ovo se takođe naziva esencijalna hipertenzija. Tada praktično nema poznatog uzroka visokog krvnog pritiska. Ovo je najčešći tip hipertenzije.
Za razvoj ove vrste krvnog pritiska obično je potrebno mnogo godina. Verovatno je to rezultat vašeg životnog stila, okruženja i kako se vaše telo menja sa godinama.
Sekundarna hipertenzija. Ovo stanje nastaje kada zdravstveni problem ili lek uzrokuju povišen pritisak. Uzroci koji mogu izazvati sekundarnu hipertenziju uključuju:
- Bubrežni problemi.
- Apneja tokom spavanja.
- Problemi sa štitnjačom (najčešće hipertireoza) ili nadbubrežnom žlezdom.
- Anemija.
- Neki lekovi.
Koji su simptomi visokog krvnog pritiska?
Većina ljudi koji imaju visok ili povišen KP nema simptome. Zbog toga se ponekad naziva „tihim ubicom“. Zato je veoma je važno redovno kontrolisati krvni pritisak.
Neki ljudi imaju glavobolju, krvarenje iz nosa, zujanje u ušima ili otežano disanje kao posledicu hipertenzije. Međutim, ti simptomi mogu oponašati mnoge druge ozbiljne ili manje ozbiljne bolesti ili stanja. Obično se oni javljaju kada krvni pritisak tokom određenog vremena dostigne opasno visok nivo.
Šta uzrokuje povišeni krvni pritisak?
Hrana, lekovi, način života, starost i genetika mogu izazvati hipertenziju. Lekar vam može pomoći da otkrijete šta može biti uzrok vašeg. Uobičajeni faktori koji mogu dovesti do visokog krvnog pritiska su:
- Dijeta bogata solju, mastima i / ili holesterolom.
- Hronična stanja poput problema sa bubrezima i hormonima, dijabetesa i visokog holesterola.
- Porodična istorija, posebno ako vaši roditelji ili drugi bliski rođaci imaju povišen KP.
- Manjak fizičke aktivnosti.
- Godine starosti (što ste stariji, veća je verovatnoća da ćete imati hipertenziju).
- Prekomerna težina ili gojaznost.
- Neki lekovi za kontrolu rađanja i drugi lekovi.
- Stres. Veoma značajan faktor rizika za nastanak mnogih oboljenja.
- Upotreba duvana ili pijenje previše alkohola.
Kako se dijagnostikuje povišen krvni pritisak (hipertenzija)?
Povišen KP dijagnostikuje se pomoću aparata za merenje krvnog pritiska. Ovo je uobičajeni test kod posete lekaru.
Kako izgleda merenje krvnog pritiska? Medicinska sestra ili lekar će vam staviti traku (manžetnu) oko ruke. Traka je pričvršćena za malu pumpu i skalu za merenje. Lekar će stisnuti pumpu. Osećaćete je čvrsto oko vaše ruke. Tada će se zaustaviti i gledati brojilo. Ovo merenje daje 2 broja koja čine vaš krvni pritisak.
Gornji broj je vaše sistolno očitavanje (najveći KP kada vaše srce istiskuje krv). Donji broj je vaše dijastoličko očitavanje (vrednost krvnog pritiska u trenutku kada se srce puni krvlju).
Takođe možete čuti doktora ili medicinsku sestru kako kažu da je krvni pritisak „120 preko 80“. Oznaka mmhg – se čita milimetara živinog stuba i jedinica je za merenje vrednosti pritiska krvi unutar krvnog suda.
- Normalni je manji od 120 mmhg sa od 80 mmhg (protok krvi je manji od graničnih vrednosti).
- Nivo predhipertenzije je 120-139 gornji i 80-89 donji.
- Hipertenzija, stadijum 1 je 140-159 gornji i 90-99 donji.
- Hipertenzija, stadijum 2 je 160 gornji i 100 donji.
Što su gornje vrednosti veće, to vam je češće potreban pregled. Posle 18. godine, bilo bi poželjno da idete na kontrolu najmanje jednom u dve godine. Uradite to češće ako ste u prošlosti imali povišen.
Može li se visoki krvni pritisak sprečiti ili izbeći?
Ako visoke vrednosti uzrokovane faktorima životnog stila, možete preduzeti korake za smanjenje rizika:
- Smršati.
- Prestati sa pušenjem.
- Jedite pravilno. Radite na smanjenju telesne težine.
- Vežbajte.
- Smanjite unos soli.
- Smanjite konzumaciju alkohola.
- Naučite metode opuštanja.
Ako je povišen KP uzrokovan bolešću ili lekom koji uzimate, razgovarajte sa svojim lekarom. On ili ona mogu da prepišu drugi lek. Pored toga, lečenje bilo koje osnovne bolesti (poput kontrole dijabetesa) može vam pomoći da smanjite vrednosti krvnog pritiska.
Lečenje visokog krvnog pritiska
Najbolji način za snižavanje krvnog pritiska započinje promenama u načinu života kako bi se postiglo smanjenje rizika od bolesti srca.
Pored toga, lekar vam može propisati lek za lečenje hipertenzije. Ovi lekovi se nazivaju antihipertenzivnim lekovima.
Cilj lečenja povišenog krvnog pritiska je smanjenje na normalan nivo. Lekar vam može propisati lek koji je lako uzimati i koji ima malo, ako uopšte ima, neželjenih efekata. Ovaj tretman je izuzetno uspešan.
Ako vašu hipertenziju i dalje možete kontrolisati samo lekovima, moraćete da uzimate lek do kraja života. Uobičajeno je da vam treba više lekova koji pomažu u kontroli vašeg krvnog pritiska. Nemojte prestati uzimati lek bez razgovora sa lekarom. U suprotnom, možete povećati rizik od moždanog ili srčanog udara.
Život sa visokim krvnim pritiskom
Kontrola hipertenzije je doživotna obaveza. Uvek ćete morati da pratite svoju težinu, donosite zdrave odluke oko izbora hrane, vežbanja… Moraćete da naučite i kako da se nosite sa stresom, izbegavate pušenje i ograničite unos alkohola. Ako vam trebaju lekovi za kontrolu visokog krvnog pritiska, verovatno će vam trebati celog života.
Pored toga, moraćete da se naviknete na redovne provere krvnog pritiska. Vaš lekar će možda želeti da redovno dolazite u ordinaciju. Ili se od vas može zatražiti da kod kuće proverite krvni pritisak i da zabeležite broj i posle pokažete rezultate svom lekaru.
Neke apoteke imaju aparate za merenje pritiska. Možete kupiti sopstveni automatski aparat za merenje krvnog pritiska za upotrebu kod kuće. Vaš lekar će možda želeti da nekoliko puta dnevno kontrolišete krvni pritisak. Druga opcija je upotreba mobilnog aparata za merenje krvnog pritiska (nosi se dok se krećete).
Hipertenzija: Pitanja koja treba postaviti svom lekaru
- Mogu li deca imati povišen KP?
- Koliko soli je previše ako imate sklonost ka hipertenziji?
- Koji su skriveni izvori soli?
- Zbog koje hrane može doći do povišenog krvnog pritiska?
- Koje skrivene uzročnike hipertenzije treba da razmotrim?
- Kako regulisanje telesne težine pomaže u kontroli oboljenja?
Imam izrazito jak išijas sa leve strane, bol u butini i listu, utrnuo taban. U isto vreme imam povišen gornji pritisak. Ima li to veze jedno sa drugim ?
Do sada nije pronađena relevantna studija o vezi išijasa i povišenog pritiska pa se zato smatra da su u u pitanju dva odvojena problema.
Ipak, postoji sumnja da hronični bol ima traumatski efekat na telo. Sumnja se da su sistemi koji regulišu bol i krvni pritisak povezani, što može biti razlog zašto oboleli od hroničnog bola u leđima često ispoljavaju višestruke kardiovaskularne simptome, uključujući hipertenziju. Pretpostavke su da bol podiže krvni pritisak zbog dva biološka odgovora koji se javljaju kada telo doživi bolne senzacije:
1. Električni signali bola koji se šalju iz mozga stimulišu kontinuirano pražnjenje simpatičkog nervnog sistema. Ovo pražnjenje može da proizvede hipertenziju i tahikardiju, ili puls preko 100 otkucaja u minuti.
2. Još jedan uzrok visokog krvnog pritiska izazvanog bolom u leđima je taj što bol signalizira nadbubrežnim žlezdama da ispuste adrenalin, što kasnije uzrokuje porast pulsa i krvnog pritiska.
U svakom slučaju, detaljniji pregled bi mogao da da pravi odgovor.